Три удружења која окупљају преживеле логораше из Другог светског рата и негују сећање на жртве и борце против фашизма затражила су од Народне скупштине Србије да усвоји предлог резолуције о геноциду Независне државе Хрватске над Србима, Јеврејима и Ромима (1941–1945) и установи дан сећања на српске жртве у 20. веку.
КАШЊЕЊЕ ОСАМ ДЕЦЕНИЈА
У пропратном писму наводи се да је уз „војнички стоицизам и хероизам, страдалништво један од кључних стубова идентитета српског народа”, због чега је, поводом 80 година од нацистичког бомбардовања Београда 1941. и проглашења усташког геноцида, који је започет 28. априла 1941. масовним масакром у Гудовцу код Бјеловара, скупштини упућена молба да усвоји резолуцију и исправи неправду према жртвама.
„Данас је више него икада раније у интересу српског народа да се усвоји овакав акт, најпре због одавања дужне почасти жртвама, нажалост са закашњењем од 80 година, али и ради одупирања ревизионистичким оптужбама да су Срби „злочиначки и геноцидан” народ, што је у потпуној супротности с историјским чињеницама”, наводи се у писму које су потписали Славко Милановић, председник Удружења логораша Јасеновац, генерал-мајор Видосав Ковачевић, председник СУБНОР-а, и Снежана Драгосављевић, председница Заједнице удружења жртава Другог светског рата.
НАВЕДЕНА ГЕНОЦИДНА СТАТИСТИКА
У предлогу текста резолуције наводи се да је њен циљ да трајно сачува сећање на усташки геноцид у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима, као и да суочавање с прошлошћу и ограђивање од злочина доприноси добросуседским односима и мирном суживоту будућих генерација. У резолуцији се подсећа да је геноцид над децом у НДХ био најдрастичнији израз планираног „усташког коначног решења”, да су једино у НДХ постојали специјализовани логори за децу, а само је у Јасеновцу „на мучки начин одузет живот 19.432 деце од укупно 71.560 убијене деце у НДХ”.
Живи бедем сећања на те страхоте јесу преживела деца логораши, данас у деветој деценији живота, од којих су неки и подносиоци предлога резолуције. Наводи се и да је „усташки геноцид резултирао бруталним убиством на стотине хиљада људи, пре свега Срба, и на десетине хиљада Јевреја и Рома и других мањина, с 84 масовна масакра, 2.643 локална злочина, 47 усташких логора, 84 крашке јаме у које су бацани живи људи”.
Геноцид је вршен варварски и брутално, пише у предлогу резолуције, а примери бестијалности су касапљење и страдање рабина Исака Данијела Данона и Вукашина Мандрапе из Клепаца. Такође, систематски прогон и убијање Срба, Јевреја и Рома имали су и своју законску подлогу у „законским одредбама за заштиту народа и државе”, истиче се у тексту резолуције у којем се усташка НДХ назива „краљевством безумља и мрака”.
Осуђујући сваку врсту верске и националне нетолеранције и насиља, обавезујући се да усташка идеологија и Холокауст у НДХ уђу у колективну меморију човечанства као опомена да се такви злочини не понове и отпор покушајима ревитализације усташтва, у резолуцији се најоштрије осуђују усташки злочини и геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, а посебно у логору смрти Јасеновац. „Осуђује се свако порицање хрватско-усташког геноцида у НДХ и употреба фашистичких симбола и усташког поздрава ’За дом спремни’ и подржава се иницијатива.
ЈЕВРЕЈИ ЗАХТЕВАЈУ ОД ВЛАДЕ ХРВАТСКЕ
Координације јеврејских општина Хрватске упућена Влади Републике Хрватске да се законски санкционише коришћење усташке иконографије у циљу спречавања свих видова рехабилитације и промоције неоусташтва”, наводи се у предлогу текста резолуције.
Такође, изражава се емпатија за преживелу децу логораше, као и за њихове породице и охрабрује едукација и даље унапређење разумевања историјских чињеница које су довеле до усташког геноцида на територији НДХ. Резолуцијом се 28. април, када је 1941. почео хрватско-усташки геноцид, проглашава за дан сећања на српске жртве у 20. веку.
„Народна скупштина Републике Србије позива све релевантне међународне институције и земље чланице УН, као и организације које се баве проучавањем, меморијализацијом и едукацијом о Холокаусту и геноциду, да прихвате ову резолуцију и да Холокауст и геноцид извршен од стране клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске у Другом светском рату укључе у своје програме, као пример једне од најсмртоноснијих идеологија 20. века”, закључује се у предлогу текста резолуције.
Аутор: Јелена Чалија
Извор: ПОЛИТИКА
18.03.2021.