Ахмет Сејдић - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна


Ахмет Сејдић


Ахмет Сејдић (1960.) је био ратни командант 1. вишеградске бригаде у саставу Дринског корпуса муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине, током босанско-херцеговачког рата деведесетих година 20. вијека.

Умјешан у бројна кривична дјела и етничка чишћења и ратне злочине над Србима у источној Босни и Подрињу: Јелашница, Бродари, Вишеград, Горажде, Тебушко Брдо, Бучје, Долани, Мемеришје... итд.

За учињене заслуге у рату 1990-их, добитник је ордена "Златни љиљан", највишег војног признања у БиХ.

Након босанско-херцеговачког рата одселио се са породицом у Сарајево. Тек новембра 2015. године против њега је подигнута оптужница пред Државним судом Босне и Херцеговине састављена у 11 тачака. Одлуком суда он је 16. јула 2019. године ослобођен свих оптужби.

О свом ратовању из деведесетих година написао је двије књиге у коме наводи неке детаље.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1992-1995

Бјеловац -Босански Брод - Добровљачка - Брадина - Јама Казани - Кравица Кукавице

Купрес - Орашје - Наташа и Милица - Чагаљ - Чардак - Скелани - Смолућа - Намјерна Сила

Петровачка цеста - Брчко - Дретељ - Каменица - Силос - Бихаћки логор - Виктор Бубањ

Оџак - Брежани - Челебићи - Чајниче - Ристовићи - Силовања - Бреза - Горажде - Кнежевићи

Башчаршија - Јошаница - Сердари - Бањалучке бебе - Тузла - Бравнице - Мостар - Ураган

Чемерно - Фочанска Јабука - Слађана Кобас - Породица Голубовић - Сарајевска Голгота

Олга Драшко - Мирјана Драгичевић - Пофалићи - Страхиња Живак - Јесен - Јука Празина

 

 

ЖИВОТОПИС

Ахмет Сејдић од оца Ибре и мајке Земке, рођен је 2. јануара 1960. године у селу Дрокан, крај Вишеграда. Његови родитељи су имали шестеро дјеце. Васпитаван је од мајке у исламистичком духу, јер је она била побожна.

Ахмет Сејдић је завршио основну и средњу школу завршио у Вишеграду, а Шумарски факултет у Сарајеву. Обавезни војни рок је 1985. одслужио у Билећи, гдје је била  Школа резревних војних официра ЈНА. 

Био стално запослен у фабрици боја и лакова "Терпентин" у Вишеграду, гдје је 1990. проглашен технолошким вишком. Тада је узео отпремнину у висини 24 плате и напустио фирму. У то вријеме је био подстанар код блиских рођака, па је успио направити породичну кућу у Вишеграду. Оженио се дјевојком Џевадом, са којом има двије ћерке: Амилу и Динелу.

Био је једно вријеме члан Савеза Комуниста Југославије, али је 1987. године напустио СКЈ. Када је 1990. дошло до формирања нових странака, посље пет деценија у СФРЈ, није се одмах одлучио за учлањење у нову странку, али је био веома близак са руководиоцима муслиманске СДА у Вишеграду. Још фебруара 1992. године ушао је у ткз. Кризни штаб Вишеграда, које су формирале муслиманске власти. У рату 1990-их, Ахмет Сејдић је изгубио брата, сестру и оца.

Након демобилизације из војске 1996. преселио се у Сарајево са породицом, а вратио се да ради у привреди.

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Ахмет Сејдић је имао запажену улогу у геноциду над србским становништвом у рејону Подриња, односно општина Вишеград гдје је и рођен, а посље и у Горажду, када је ЈНА ослободила Вишеград. Његова јединица којом је комадновао 1. вишеградска бригада муслиманске ткз. Армије БиХ је за вријеме оружаних сукоба имала око 2.000 бојовника.


Ахмет Сејдић у униформи, скроз десно

Према подацима које је прикупио Комитет за истраживање злочина на подручију бивше Југославије 1998. године Ахмету Сејдићу се приписују сљедеће одговорности:

  • одговоран је за ратни злочин убијање цивила. Именовани је, заједно са осталим припадницима муслиманских оружаних снага, учествовао у нападу на србско село Јелашци код Вишеграда дана 01.08.1992. год. Том приликом су убили 10 србских цивила, међу којима је било и двоје малољетне дјеце, наведено у Документу ДЦ РС бр. И-11;
     
  • одговоран је за организовање и извршење оружаног напада 09.09.1992. на путу према Бродарима код ушћа Лима у Дрину на подручију општине Рудо и том приликом је нападнуто санитетско возило гдје је смртно страдала докторица Јојовић Стојана и медицинска сестра Кастратовић Љубица;
     
  • одговоран је за организовање и извршење оружаног напада на подручје општине Вишеград и том приликом из ватреног оружја убили 10 цивила србске националности међу којима је било и 2 малољетна дјетета, наведено у КП Комитета бр. И-213;
     
  • одговоран је за организовање и извршење оружаних напада муслиманске полиције и војске у периоду од маја 1992. до средине 1994. на подручју општине Горажде када је убијено 145 цивила србске националности, наведени у КП Комитета бр. И-199.;
     
  • одговоран је за учествовање у организовању и директном извршењу злочина над србским становништвом у 33 села и убиство три цивила у овим селима за које су у КП дата имена села и погинулих лица србске националности. При томе су куће опљачкали па запалили, а приликом убистава чинили невиђена стравична звјерства над Србима цивилима;
     
  • одговоран је за хапшење мушкараца, жена и дјеце србске националности у периоду од јула 1992. године и њих 44 је одвођено на Требушко брдо гдје су тучени рукама, ногама и кундацима од оружја, тако да су многи били у крви са повредама и тешко се кретали, некима је прикуцавано ухо за дрвену грађу;
     
  • одговоран је за организовање и командовање муслиманском војском за напад на село Бучје 14.07.1992. хапшење Срба, одвођење на Требешко брдо гдје су затварани у подрумске просторије, зграде гдје су над њима вршена малтретирања, туча кундацима од оружја и палицама по леђима и другим дијеловима тијела до онесвјешћивања. Подметање ножева под врат и испред очију врховима ножа урезивање муслиманског амблема, полумјесец и звијезда на тијелу и ознака СДА на леђима. Бушење ушију, закивање уха ексером за греду у подруму зграде;
     
  • одговоран је за организовање и учешће у заробљавању припадника Територијалне одбране србске војске 16.09.1992. године на мјесту Мемеришје, у близини Вишеграда, гдје су били мучени, ударани са пендрецима, дрвеним палицама, ногама и рукама, кундацима од оружја, бацање претучених низ степенице. Љубинко Давидовић је умро од задобијених повреда. Над њима је вршено и застрашивање, тјерање да једни на друге пуцају, били су изложени гладовању. Од физичког злостављања, исцрпљености и хладноће умро је заробљеник Слободан Танасковић;
     
  • одговоран је и за учешће у заровљавању још 25 србских војника из Дволог 21.01.1993. год. на брду Стрмица и мјесту Долани у општини Рудо, међу којима је било и рањеника. Због изгладњавања, физичког и психичког мучења у тешким условима живота живота, здравље заробљеника је оштећено, а њихова тјелесна тежина је преполовљена;
     
  • одговоран је за претресање србских станова и њихово пљачкање, хапшење србских цивила, њихово мучење тучом и стављање цијеви од оружја и ножева под грло уз упућивање разних пријетњи у периоду од маја 1992. до маја 1994.

 

КАРИЈЕРА И ОРДЕНИ

  • 1992. постао је комадант Прве вишеградске бригаде
     
  • 1993-1994 постаје начелника штаба источнобосанске оперативне групе муслиманске ткз. Армије БиХ
     
  • 1995-1996 обавља дужност комаданта 808. бригаде муслиманске ткз. Армије БиХ.
     
  • Добитник је признања "Златни љиљан", које додељује Предсједништво БиХ

На лични захтјев демобилисан је из муслиманске ткз. Армије БиХ 1996. године са чином пуковника.


Полазак Сејдића на задатак чишћења Срба

ПОСЉЕ РАТА

Ахмет Сејдић и поред свих доказа дуго година није ухапшен за злочине над србским народом. Оптужница коју је стаставио Војни суд у Београду 1996. године није доживила извршавање.

А указом предсједника Предсједништва Босне и Херцеговине његова бригада је добила префикс "славна".

 

ОПТУЖНИЦА И СУЂЕЊЕ

Босанско-херцеговачко тужилаштво је 17. новембра 2015. године у сарадњи са Тужилаштвом за ратне злочине из Београда издало налог агентима СИПА за хапшење Ахмета Сејдића и још два бивша припадника муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине током деведесетих година.

Суђење оптуженом Сејдићу је отпочело у мају 2016. године у Сарајеву.

У оптужници је било 11 тачака по којима се Сејдић терети за ратне злочине, нечовјечно поступање према ратним заробљеницима и злочине против човјечности на подручју Горажда, Вишеграда и Руда током 1992-1993. Наводи се да је Ахмет Сејдић имао одговорност за: планирање, помагање и учествовање у противзаконитом хапшењу преко 100 Срба, међу којима је било и дјеце млађе од 13 године.

Двије особе су умрле као посљедица нехуманих услова у муслиманским логорима у Горажду. Поред тога теретио се и за трajно рaсeљeњe Срба сa подручja доњег дијела Подриња у Босни.

Суђење је трајало више од три године, а Државни суд је 11. јула 2019. године у Сарајеву изрекао ослобађајућу пресуду по свим тачкама оптужнице. У пресуди је та одлука образложена овако:
- "Извeдeни докaзи нису имaли довољну снaгу дa иду нa штeту оптужeног односно дa сe оптужeни проглaси кривим", кaзaлa je прeдсjeдaвajућa у судском Вијећу Мирa Смajловић.

Ова одлука је међу муслиманским становништвом како у Босни тако и у дијаспори дочекана са великим одушевљењем док се породице жртава из региона Подриња осјећају огорчено.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
MUSLIMANSKI ZLOCINI
AHMET SEJDIC
STRANKA DEMOKRATSKE AKCIJE
VISEGRADSKA BRIGADA
ZLATNI LJILJAN
FABRIKA TERPENTIN
BOSNA
PODRINJE
VISEGRAD
DEVEDESETE






























Skip Navigation Links