Ахмет Сејдић - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Босна


Ахмет Сејдић


Ахмет Сејдић (1960.) је био ратни комадант Прве вишеградске бригаде муслиманске Армије БиХ, током босанско-херцеговачког рата 1992-1995. Умјешан у бројна етничка чишћења и злочине над Србима у источној Босни и Подрињу. За учињене заслуге у рату 1990-их, добитник је ордена "Златни љиљан", највишег војног признања у БиХ.

 

БИОГРАФИЈА

Ахмет Сејдић, од оца Ибре и мајке Земке, рођен је 2. јануара 1960. у селу Дрокан, крај Вишеграда. Његови родитељи су имали шестеро дјеце. Васпитаван је од мајке у исламистичком духу, јер је она била побожна.  Ахмет Сејдић је завршио основну и средњу школу завршио у Вишеграду, а Шумарски факултет у Сарајеву. Обавезни војни рок је 1985. одслужио у Билећи, гдје је била  Школа резревних војних официра ЈНА. 

Био стално запослен у фабрици боја и лакова "Терпентин" у Вишеграду, гдје је 1990. проглашен технолошким вишком. Тада је узео отпремнину у висини 24 плате и напустио фирму. У то вријеме је био подстанар код блиских рођака, па је успио направити породичну кућу у Вишеграду. Оженио се дјевојком Џевадом, са којом има двије ћерке: Амилу и Динелу.

Био је једно вријеме члан Савеза Комуниста Југославије, али је 1987. године напустио СКЈ. Када је 1990. дошло до формирања нових странака, после пет деценија у СФРЈ, није се одмах одлучио за учлањење у нову странку, али је био веома близак са руководиоцима муслиманске СДА у Вишеграду. Још фебруара 1992. године ушао је у Кризни штаб Вишеграда, које су формирале муслиманске власти. У рату 1990-их, Ахмет Сејдић је изгубио брата, сестру и оца.

Након демобилизације из војске 1996. преселио се у Сарајево са породицом, а вратио се да ради у привреди.

 

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Ахмет Сејдић је имао запажену улогу у геноциду над српским становништвом у рејону Подриња, односно општина Вишеград, гдје је и рођен, а посље у Горажду, када је ЈНА ослободила Вишеград. Његова јединица којом је комадновао, Прва вишеградска бригада муслиманске Армије БиХ, је за вријеме рата имала око 2.000 бораца.

Према подацима које је прикупио Комитет за истраживање злочина на подручију бивше Југославије 1998. године, Ахмету Сејдићу се приписују сљедеће одговорности:

  • одговоран је за ратни злочин убијање цивила. Именовани је, заједно са осталим припадницима муслиманских оружаних снага, учествовао у нападу на српско село Јелашци код Вишеграда дана 1. 8. 1992. год. Том приликом су убили 10 српских цивила, међу којима је било и двоје малољетне дјеце, наведено у Документу ДЦ РС бр. И-11;
  • одговоран је за организовање и извршење оружаног напада 9. 9. 1992. на путу према Бродарима код ушћа Лима у Дрину на подручију општине Рудо и том приликом је нападнуто санитетско возило гдје је смртно страдала докторица Јојовић Стојана и медицинска сестра Кастратовић љубица;
  • одговоран је за организовање и извршење оружаног напада на подручје општине Вишеград и том приликом из ватреног оружја убили 10 цивила српске националности међу којима је било и 2 малољетна дјетета, наведено у КП Комитета бр. И-213;
  • одговоран је за организовање и извршење оружаних напада муслиманске полиције и војске у периоду од маја 1992. до средине 1994. на подручју општине Горажде када је убијено 145 цивила српске националности, наведени у КП Комитета бр. И-199.;
  • одговоран је за учествовање у организовању и директном извршењу злочина над српским становништвом у 33 села и убиство три цивила у овим селима за које су у КП дата имена села и погинулих лица српске националности. При томе су куће опљачкали
  • па запалили, а приликом убистава чинили невиђена стравична звјерства над цивилима;
  • одговоран је за хапшење мушкараца, жена и дјеце српске националности у периоду јул 1992. год. и њих 44 је одвођено на Требушко брдо гђе су тучени рукама, ногама и кундацима од оружја, тако да су многи били у крви са повредама и тешко се кретали, некима је прикуцавано ухо за дрвену грађу;
  • одговоран је за организовање и командовање муслиманском војском за напад на село Бучје 14. 7. 1992. хапшење Срба, одвођење на Требешко брдо гђе су затварани у подрумске просторије, зграде гђе су над њима вршена малтретирања, туча кундацима од оружја и палицама по леђима и другим дијеловима тијела до онесвјешћивања. Подметање ножева под врат и испред очију врховима ножа урезивање муслиманског амблема, полумјесец и звијезда на тијелу и ознака СДА на леђима. Бушење ушију, закивање уха ексером за греду у подруму зграде;
  • одговоран је за организовање и учешће у заробљавању припадника територијалне одбране српске војске 16. 9. 1992. год. на мјесту Мемеришје, у близини Вишеграда, гђе су били мучени, ударани са пендрецима, дрвеним палицама, ногама и рукама, кундацима од оружја, бацање претучених низ степенице. Љубинко Давидовић је умро од задобијених повреда. Над њима је вршено и застрашивање, тјерање да једни на друге пуцају, били су изложени гладовању. Од физичког злостављања, исцрпљености и хладноће умро је заробљеник Слободан Танасковић;
  • одговоран је и за учешће у заровљавању још 25 српских војника из Дволог 21. 1. 1993. год. на брду Стрмица и мјесту Долани у општини Рудо, међу којима је било и рањеника. Због изгладњавања, физичког и психичког мучења у тешким условима живота живота, здравље заробљеника је оштећено, а њихова тјелесна тежина је преполовљена;
  • одговоран је за претресање српских станова и њихово пљачкање, хапшење српских цивила, њихово мучење тучом и стављање цијеви од оружја и ножева под грло уз упућивање разних пријетњи у периоду од маја 1992. до маја 1994.

 

 

КАРИЈЕРА И ОРДЕНИ

  • 1992. постао је комадант Прве вишеградске бригаде
  • 1993-1994 постаје начелника штаба источнобосанске оперативне групе муслиманске Армије БиХ
  • 1995-1996 обавља дужност комаданта 808. бригаде муслиманске Армије БиХ.
  • Добитник је признања "Златни љиљан", које додељује Предсједништво БиХ

 На лични захтјев демобилисан је из муслиманске Армије БиХ 1996. године са чином пуковника.

 

 

ПОСЉЕ РАТА

Ахмет Сејдић и поред свих доказа није ухапшен за злочине над српским народом. Оптужница коју је стаставио Војни Суд у Београду 1996. године није доживила извршавање. А указом предсједника Предсједништва БиХ, његова бригада је добила префикс "славна".

 




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links