Ни двадесет година након рата проблем који имају грађани српске националности у Хрватској са неисплаћеним пензијама још увек није решен. Преговори између Србије и Хрватске о њиховој исплати трају већ седам година, али видљивијих помака још увек нема.

До сада је тим поводом одржано десет састанака на којима су присуствовали представници ресорних министарстава и пензионих фондова Србије и Хрватске као и Завода за социјално осигурање и Комесаријата за избеглице. На његовом решавању код свог хрватског колеге Миранда Мршића инсистирао је и српски министар рада и социјалне политике Александар Вулин јер сматра да овај проблем траје предуго.

У министарству рада Србије кажу да је од почетка разговора, српска страна заступала став да сви на које се наведени проблем односи, треба да буду обештећени, док су са хрватске истицали законска ограничења у вези са могућношћу исплате доспелих неисплаћених пензија. Хрватска страна је, кажу, најпре тврдила, да нема информацију о броју корисника којима је обустављена пензија, али су на крају, ипак, дошли до података.

На последњем састанку, одржаном крајем 2013. године у Београду, представници Хрватске су изнели бројку од 11.676 корисника којима је услед обуставе платног промета прекинута исплата пензија. Устврдили су да у оквиру важећих правних прописа у Хрватској није могуће исплатити пензије за период дужи од једне године уназад и да је решење могуће једино изменом постојећег споразума о социјалном осигурању између две државе. Такав њихов став је прихваћен, па је договорено да хрватска страна припреми и достави иницијативу и текст предлога за измену тог споразума међутим, договорено нису испоштовали.

Како преносе београдске „Вечерње новости“, у међусобној комуникацији између два министарства предложено је да се у Београду до краја 2014. одржи припремни састанак на којем би били дефинисани ставови о спорним питањима, као и о начину њиховог решавања, а нарочито да ли ће се измене закона односити и на уређивање питања доспелих, неисплаћених пензија. Ни то није прихваћено, већ је настављена преписка између надлежних министарстава.

Иако су грађани очекивали да ће с уласком Хрватске у ЕУ то питање коначно бити решено то се ипак није десило. Једино могуће решење је политички договор између Хрватске и Србије.

И у нашу редакцију константно пристижу питања на ову тему. Људи су огорчени, сматрају да су једноставно опљачкани и полако губе стрпљење. Међутим, председник Удружења финансијски оштећених пензионера Бранко Ђукић се не предаје. Упорно пише дописе, разговара са представницима власти у Хрватској и Србији и не губи веру у позитиван исход овог случаја.

- Након инаугурације нове хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић о том питању са саборским заступником Милорадом Пуповцем разговарао је и српски премијер Александар Вучић. О свему сам исцрпно информисао и српског министра рада и социјалне политике Александра Вулина који би у најскорије време требао да се састане са министром рада и пензионог осигурања Хрватске Мирандом Мрсићем. Међутим, чека се да се политичка ситуација у Хрватској мало смири па да се тај састанак догоди. Вулину сам дао све податке из којих је видљиво да само у Хрватској има 23.000 евидентираних људи који потражују своје неисплаћене пензије, а не нешто више од 11.000 како Хрватска тврди. Сви ти људи су још увек овде, а заједно са онима из Србије има нас око 50.000. Писао сам и министру спољних послова Србије Ивици Дачићу који ускоро треба да се састане са својом колегиницом из Хрватске Весном Пусић и сугерисао му да једно од питања о којима ће разговарати буду наша заостала потраживања, објаснио је Ђукић.

Он верује да ће се нешто више знати већ након Дачићеве посете Хрватској средином марта.

Исплата пензија становништву на ратом захваћеним подручјима Хрватске прекинута је у периоду од 1991. до 1996. године када је обустављен платни промет између Хрватске и Србије. Неисплаћивање пензија Хрватска је правдала тиме да су пензионери из Крајине пензије примали од „парафонда“ и да није могуће исплатити две пензије за исто период. Оне који су цео радни век провели у Хрватској и у пензију отишли пре деведесетих уопште није помињала иако су издвајања за потребе њиховог пензионер-ског живота уплаћивана у пензиони фонд Хрватске, а не у тзв. парафонд.

Хрватска својим грађанима дугује 80 чекова пензије. Ради се о великом новцу па су из удружења оштећених пензионера пре-длагали и нагодбу да им део дуга буде исплаћен у деоницама или да им се исплате пензије за три године, али све те предлоге Хрватска је игнорисала.
- Без обзира на све ми нећемо одустати од својих права, рекао је Ђукић.

Славко Бубало
Извор бр. 112
4.3.2015.