У част 300. годишњице од подизања првог Храма св. Великомученика Димитрија Даљска црквена општина организовала је духовно вече на коме су посетиоци имали прилику да чују предавања реномираних професора богословских училишта у Београду и Сремским Карловцима протојереја-ставрофора др Драгомира Санда и Јована Петковића. Др Сандо одржао је веома интересантно предавање о „Педагогији задужбинарства“ истичући да је задужбинарство сама суштина српског бића.

- Задужбинарство је крвоток нашег народа, без обзира што нам се понекад чини да је то инивидуални акт појединаца који су ономе што су стекли из истог тог народа дали једну светост. То је богатство које је на најбољи начин искориштено у сврху племенитога. Образовање и васпитање је оно што нас покреће и мотивише, не само у неком интелектуалном смислу него оно значи подизање целоснога човека, у духовном, интелектуалном, научном и сваком другом смислу. Оно не би на прави начин ни било могуће да се многи наши људи, кроз свој лични акт, нису усредсредили да иза себе оставе и храмове, и места културе, места уметности, и места окупљања, било ког, али узвишеног карактера као што су то чинили наши стари. Зато сматрам да је задужбинарство својеврсна духовна легитимација нашег народа као што је то рецимо и крсна слава, јер то је нешто што је само нама својствено – напомиње др Сандо.

            Данашње време са собом је донело болест материјализма и одређену кризу морала што је неминовно довело и до тога да дух задужбинарства у српском народу доста посустаје.

- Дух задужбинарства је огледало целог нашег националног бића од давнина. Мислим да је те врсте духа данас понестало. Обично данас, они који су стекли богатство то су најчешће урадили на један непоштен начин и тако га и користе, док они који који су иметак стекли поштено знају да је најбољи начин да иза себе оставе траг управо подизање задужбина и помагање свом народу. Богу хвала, тај дух није у потпуности ишчезао, али се он данас заиста не може мерити са неким пријашњим временима када смо били више окренути једни другима и када смо више дисали једним духом, размишљали једни о другима. Настало је време неког егоизма, где се сужавамо, скупљамо, где су нам и руке и душе тако спечене да нису отворене за некога другога. Даће Бог да је ово само један прелазни период и да ће оно пријашње задужбинарство бити један темељ и квасац по коме ћемо знати да препознајемо те вредности по којима ће нас памтити будућа поколења – нада се др Сандо.

            Предавање о православним храмовима одржао је ректор Богословије у Сремским Карловцима протојереј-ставрофор Јован Петковић. Прота Јован посебно је био одушевљен чињеницом што присутнима има прилику да се обрати у кући српског научника Милутина Миланковића па је предавање и започео читајући одломак из научникове књиге у ком је описао храм Св. Димитрија и Патријаршијски двор у Даљу.

            Публика је имала прилику да види и део документарног филма „Мерзост и сјај“ редитеља Александра Ћирјанића снимљеног у продукцији Радио телевизије Србије. У филму је на један поетски начин описан духовни живот Срба у Даљу и њиховом настојању да остану и опстану на овим просторима.

            Посебан тон овој духовној вечери дао је београдски гуслар Милан Мрдовић који је присутнима уз гусле отпевао одломак из Горског вијенца Петра Петровића Његоша и Песму о Косову.

            На крају програма старешина саборног храма, даљски парох Александар Ђурановић који је уз благослов Његовог преосвештенства епископа осечкопољског и барањског Г. Лукијана организовао ову духовну и културну манифестацију захвалио је присутнима на доласку и доприносу да тристота годишњица духовности Срба у Даљу буде обележена на овакав начин.

Славко Бубало
Извор бр. 129.
11.11.2015.