Ни 32 године од злочина у селима Кип (Дарувар) и Клиса (Пакрац) тела петоро убијених цивила нису пронађена. Припадници хрватске војне полиције ухапсили су 24 српска цивила између 12. и 18. новембра 1991. године у овим селима, у првом случају под сумњом да скривају оружје војног порекла, а у другом ради "измештања" становништва.

Црква у Пакрацу, почетком 21. века

Ухапшене су одвели у Марино село, где су их држали у подруму импровизованог затвора тј. логора  "Рибарска колиба" и ту их психички и физички малтретирали. Мучили су их потапањем у воду, прикључивањем на индукторску струју, одсецањем ушију, сечењем по грудима и сољењем рана, гажењем ногама, ударањем металним шипкама и дрвеним палицама. Само су шесторица преживела, док су осамнаесторица ликвидирана. За телима петорице још се трага.

За ликвидацију ових цивила Жупанијски суд у Осијеку је у јуну 2011. од шесторице оптужених припадника војне полиције ЗНГ осудио двојицу (Томицу Полето на 15 година и Жељка Тутића на 12 година затвора), док је тројицу, у недостатку доказа, ослободио. Против једног је оптужбу одбио због застаре кривичног гоњења. Пресуду је потврдио Врховни суд РХ у децембру исте године.

НИСКА ЛОГОРА

У периоду од 8. октобра 1991. до 29. марта 1992. у логорима "Рибарска колиба" у Марином селу и "Стара циглана" у Пакрачкој Пољани, које је основала јединица за посебне намене МУП-а Хрватске, под командом Томислава Мерчепа, ликвидирано је, према ВЕРИТАС-овим подацима, више од 100 жртава, углавном српских цивила.

Томислав Мерчеп у Сабору, 1992.

Већина ликвидираних Срба потиче из западнославонских насеља са подручја Пакраца и Дарувара, али и са територија општина Гарешница, Кутина, Бјеловар и Загреб, односно Билогоре и Загорја. Сва ова насеља налазила су се ван подручја у којима се српско становништво оружјем супротставило насиљу хрватских оружаних формација. И ту су присутни столећима.

После хапшења, према речима Саве Штрпца, без судског налога, Срби су довођени у поменуте логоре, појединачно или у мањим групама, где су задржавани неколико дана и после страховите тортуре, уколико нису подлегли мукама, извођени на стратишта и ликвидирани.

Жупанијски суд у Загребу је 2005, после дугогодишњег поступка, правоснажно осудио петорицу припадника МУП-а Хрватске (Муниба Суљића, Синишу Римца, Игора Миколу, Миру Бајрамовића и Бранка Шарића) на казне затвора од три до 12 година, због убиства непознатог мушкарца и незаконитог лишавања слободе и изнуде тројице Срба. Они су у октобру 1991. из Загреба доведени у Пакрачку пољану, где су их ликвидирала непозната лица.

О њиховим злоделима је готово цели политички и безбедоносни врх био детаљно упознат, али нико није учинио ништа да се та машинерија зла заустави.

ОСУЂЕНА НЕКОЛИЦИНА

Жупанијски суд у Загребу је тек у мају 2016. године неправоснажно осудио и Томислава Мерчепа, тадашњег комаданта резервне јединице Министарства унутрашњих послова СР Хрватске и саветника у Управи Полиције на 5.5 година затвора због тога што "није спречио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено"

Из чињеничног описа пресуде изостављене жртве (20) за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао. Врховни суд је, пресудом из фебруара 2017, преиначио првостепену пресуду тако што је оптуженом повећао казну на седам година затвора, коју је уместо у затворској ћелији, повремено "издржавао" у елитној бањи Крапинске топлице.

Ово је честа пракса да хрватски правосудни систем осуђене ратне злочинце неадекватно кажњава, тачније да се изругива жртвама и њиховим породицама.

ЦИРКУСКЕ ПРЕДСТАВЕ У СУДУ

У марту 2020. године хрватски Врховни суд донео је одлуку да се осуђени Мерчеп пусти на условну слободу после издржане три четвртине затворске казне због: знатно погоршаног здравственог стања, раније кривичне неосуђиваности, потпуног придржавања кућног реда и што је дотадашњим издржавањем казне "у целости остварена сврха кажњавања".

На данашњи дан исте године медији у региону објавили су вест да је ратни злочинац Мерчеп умро у 69. години живота.

- У првом великом егзодусу Срба из западне Славоније у сукобу деведесетих година 20. века, који је кулминирао након оснивања поменутих логора, на подручју општина Дарувара, Грубишног поља, Подравске Слатине, Пакраца, Новске, Ораховице и Вировитице, етнички је очишћено 193 насеља (10 градских и 183 сеоска), у којима је уништена већина кућа и имовине, уништено је или оштећено и 27 православних храмова, док је ово подручје напустило 52.320 Срба - каже Саво Штрбац.

По попису становништва из 1991. у Кипу је живео 271 житељ, од тога 195 Срба и 15 Југословена, а у Клиси 139 житеља, од тога 82 Срба, док је по попису становништва из 2021. у Кипу живело 146, а у Клиси 81 житељ, без ознаке о њиховој националној припадности.

Вечерње новости
17.11.2023.