Први део мемоара Стјепана Месића, хрватског политичара, последњег председника Председништва бивше СФРЈ, председника прве хрватске Владе 1990. године и председника Хрватске у два мандата (2000-2010) - своју ће премијеру имати у уторак на загребачком сајму књига "Интерлибер".
Према писању загребачког Јутарњег листа, први део доноси и неколико "бисера", па ће тако читаоци моћи да прочитају како је југославенски дисидент и хрватски председник Фрањо Туђман, пре него што је постао истакнути члан Партизанског покрета, био чиновник наци-фашистичке Независне државе Хрватске.
"Наиме, неко је време био запослен у Министарству домобранства НДХ", каже уредник Месићевих мемоара Фрањо Малетић.
Мемоари ће бити подељени у два дела:
- први носи назив "Прогон и национално буђење - борба за демократску Хрватску" и представља опсежно штиво исписано на више од хиљаду страница. Први део покрива период Месићевог политичког деловања од младости па све до краја 1990. године
- у другом делу, који треба да изађе почетком наредне године, бити покривено раздобље од 1991. наовамо.
"Мемоари отварају безброј важних тема и доносе његов поглед на најважније догађаје модерне хрватске историје и његове актере. Дакле, на многе догађаје којима је Стјепан Месић сведочио из прве руке. Биће ту пуно занимљивих и досад широј јавности непознатих информација, запажања, сведочанстава и детаља који се тичу Хрватског пролећа раних седамдесетих година 20. века, оснивања ХДЗ-а 1989. године, стварања модерне Хрватске 1991... ", рекао је за Јутарњи Малетић, који је и Месићев сарадник на том пројекту, а који је радио и на експлозивним мемоарима Јосипа Манолића који су изазвали бројне реакције у јавности.
Нема сумње да ће Месићеви мемоари, посебно поглавља која "покривају" оснивање милитантне политичке партије Хрватска Демократске Заједница, подићи пуно прашине на домаћој политичкој сцени, пише Јутарњи лист.
Описујући први Општи сабор ХДЗ-а Месић сугерише да је међу делегатима из дијаспоре било пуно особа које су (раније) сарађивале са УДБОМ и другим сигурносно-информативним службама бивше државе СФРЈ. У некадашње сараднике југославенских тајних служби Месић смешта и ратног министра обране Гојка Шушка, који је деценијама живио у САД и био део хрватске емиграције.
"Барем шездесет делегата који су учествовали на том првом сабору ХДЗ-а били су људи с двоструким биографијама: једном 'службеном' и једном коју су покушавали да сакрију", навео је Малетић.
Извор: Тањуг
Преузето са: rtv.rs
Објављено: 01.11.2023.