До пре годину дана наша деца су учила историју из школских уџбеника које су писали страни (немачки и хрватски) издавачи. Врло неозбиљан потез који је како прочитах на интернету, трајао више од 15 година. Сада је то промењено уредбом Министарства просвете Републике Србије, па је наложено да се одреди домаћи тим стручњака који ће приредити градиво за школарце основних, али и средњих школа.
Такође, одлучено је и то да Србија и Република Србска у БиХ имају заједнички усаглашен наставни план и програм на овом предмету. Коначно, рекло би се после толико година лажи и замрачивања значајних лекција.
Оно што би мој савет био јесте да се убаци у школске уџбенике јесу лекције о следећим темама:
ПРВИ СВЕТСКИ РАТ
- Битка на планини Чемерно код Краљева у новембру 1915. када су удружене снаге Војске Краљевине Србије и црногорске војске бранили одступницу од аустроугарских окупатора који су као хијене надирали након што је почела октобарска Тројна инвазија Немачке, Бугарске и Аустроугарске. Ово је иначе било свега пар месеци пре чувеног Боја на Мојковцу за Божић наредне године. Преко 2.000 србских глава је остало на том фронту за свега неколико дана.
- Сама Мојковачка битка мора бити посебно испричана те тражити од ђака да пишу саставе, семинарске радове на ту тему. Овде је реч о невиђеном јунаштву војника црногорске Рашке војске под командом сердара Јанка Вукотића, какво цивилизације не памти. Сем тога, та Бојна њива сведочи о томе да смо ми један народ, а не два како покушавају деценијама да нас убеде.
- Топлички устанак у фебруару 1917. који су Срби подигли првенствено против бугарских окупатора, а што се сматра једним од најтрагичнијих догађаја у новијој историји јер је за пар недеља убијено преко 20.000 Срба. Сем тога мноштово србских жена, мушкараца, па и деце одведено у десетине концетрационих логора у самој Бугарској: Пловдив, Варна, Добрич, Јамбол, Џумурџина, Лом, Александрово...итд. Бугари су током Великог рата спроводили не само бугаризацију, већ буквално истребљење Срба у моравском и вардарском дијелу Србије.
- На својој територији Аустроугарска имала преко 40 конц. логора широм своје монархије: Јиндриховице, Маутхаузен, Нежидер, Омолуц, Велики Међер, Добој, Арад, Болдогасоњ, Шопроњек, Терезин... и др. Јасно се види да је Бечки двор имао жељу да потамани Србе и да јужне границе царевине помери до Босфора, остварујући свој план о Продору на Исток. Преко 200.000 Срба је утамничено у тим казаматима, од чега се трећина никада није вратила, него је своје кости оставила далеко од отаџбине. У међуратном периоду многе породице никада нису обишле кости својих рођака јер нису имале новца за таква путовања. Обиласке тих стратишта мора се ставити у обавезне екскурзије приликом одласка у Грчку, Босну и Херцеговину, Чешку, Мађарску, Аустрију, Немачку.
Такође, наша деца морају знати да аустроугарске власти нису чиниле зулум само на тлу Краљевине Србије, већ и у Херцеговини, Војводству, Банији, Славонији, Лици, Босни, Кордуну, Далмацији. Прогањани су Срби, хапшени, мучени и убијани, вешани. Ово су радиле жандармеријске јединице познате као Шуцкори. Исто тако не смемо заборавити Кристалну ноћ у Сарајеву, дан по Видовдану 1914. када су само србске радње, локали, куће, магазе биле изложене вандалским нападима од стране Хрвата и муслимана.
МЕЂУРАТНИ ПЕРИОД
- Дрезденски конгрес Комунистичке Партије који је одржан 1928. године је многе ствари "предвидео". У домовини је та странка била забрањена због својих антимонархистичких циљева су по директивама Коминтерне (највише комунистичке организације у свету) донеле неколико важних одлука на нашу штету, јер је атеистичка Коминтерна видела да мноштво Срба на Балкану су православни. Још тада је одлучено да се формирају две нове нације: црногорска и македонска, што је у мају 1945. и озваничено. Такође, спомиње се Косово и Метохија као одвојени део од Србије. Знали су комунисти шта Космет значи Србима. И све то наша деца морају знати.
- Хрватска емиграција је настала од чланова Усташког покрета који је основао адвокат Анте Павелић почетком 1929. И он је имао расистички програм помешан са клерикалним идејама па је побегао у Италију. Тамо је тридесетих година од Мусолинијевог режима уживао велику подршку, пошто је Италија имала територијалне претензије према југославенској краљевини. Павелићеви сарадници су оснивали кампове за обуку младића 18-30 који би извршавали терористичке акције. Тачније убацивани су у Југославију и радили диверзије, једна од таквих је Велебитски устанак 1932. Сем у Италији, овакви кампови су постојали у Мађарској и Аустирији. До сада школске лекције нису ни помињале овакве детаље.
Полазници логора Јанка Пуста
- Марсејски атентат је удружени злочиначки подухват хрватских и бугарских терориста, уз помоћ британске обавештајне службе. Тада је у Француској убијен краљ Александар I Карађорђевић. У нашем образовном програму никада није речено шта је разлог убиства нити ко би могао да буде наручилац атентата. Југославенски монарх је хтео да реши "хрватско питање", али не онако како су Хрвати тражили, нити онако како су добили стварањем Бановине Хрватске августа 1939. већ би то била територија три пута мања.
На чело тадашње државе долази трочлано Намесништво које је предводио кнез Павле Карађорђевић, а врло брзо је избила и Конкордатска криза.
ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
- Независна Држава Хрватска је посебна тема која свакако мора бити обрађена из више углова. Прво кроз стварање јер је главни посао урадио Влатко Мачек, а сам благослов добијен од Ватикана, подршку и све видове помоћи од Римске курије. Такође, преко 1.300 римокатоличких свећеника и фратара је било директно умешано у истребљење Срба, као нпр. Мирослав Мајсторовић-Филиповић, Срећко Перић, Илија Томас и др.
Листа свих 84 концентрационих логора колико је било у клеро-фашистичкој НДХ, није ту само Јасеновац. Јасеновачка поља смрти су највише прогутала србских костију, али ваља деци предочити казамате за децу: Јастребарско и Сисак... систем конц. логора: Госпић-Јадовно-Паг, као и појединачне логоре: Крушћица, Тења, Стара Градишка, Лоборград, Керестинац и многи други.
Списак свих стратишта са тачним локацијама: Драксенић код Козарске Дубице, Дракулић код Бањалуке, Стари Брод код Вишеграда, Пребиловци и Клепци код Чапљине, Шушњар код Санског Моста, Калати код Кулен-Вакуфа, Глинска црква, Садиловац на Кордуну, Дивосело код Госпића, Кусоње код Пакраца, Шид, Попово Поље, Корићка јама, Вељун, Бракусова Драга, Гаравице код Бихаћа, Сребреница...итд. И злогласне јединице као што је Црна Легија под командом Јуре Францетића, Поглавников Тјелесни Здруг.
Сарадници: Хитлер и Павелић
- Мађарске окупационе власти које су спроводиле одлуке регента Миклоша Хортија на територији Бачке и Барање. Верујем да је поменут Бачки погром (Новосадска Рација 1942), али сем тога било је још покоља и застрашивања који су рађени и према Јеврејима и Ромима, као "неподобним народима". И Мађари су имали неколико својих логора за Србе и Русе где спадају: Барч, Шарвар, Нађкањижа... Ове ствари су нам деценијама сакриване.
- Улога Фолксдојчера, односно ткз. Дунавских Немаца који су водили врло перфидну политику тридесетих година 20. века, када је Адолф Хитлер почео свој успон и гажење еворпских слободољубивих народа. Они су радили у потаји за Гестапо, Абвер, Вермархт и остале обавештајне и војно-полицијске службе Трећег Рајха. Штавише, у јавности се слабо помињу логори као што је зрењанински Млин. Они су основали злогласну СС дивизију "Принц Еуген", која је одговорна за серију покоља: Велика на Чакору, планина Козара, Пивска долина...итд.
- Пројекат ткз. Велика Албанија који је реализован у пролеће 1941. када је раскомадана Краљевина Југославија, а сваки од окупатора је добио свој "део". Тако су Албанци остварили свој вишевековни сан захваљујући италијанском дучеу Бениту Мусолинију. Они су добили не само делове Косова и Метохије, већ и Црне Горе, као и Вардарске Македoније. Спровођен је геноцид прво под надзором Италијана, касније Немаца, а дали су и једну војну формацију која је носила назив 21. СС дивизија "Скендербег". Касније је немачка војна историја оценила ову јединицу као највећи промашај икада.
И Албанци су имали концентрационе логоре, правили етничко чишћење Срба и Јевреја на подручјима које су они контролисали са ткз. Бали Комбетаром (балисти) и Вулнетарима. Око 100.000 Срба је прогнано са простора Косова и Метохије током 1941-1945, плус што је десетине хиљада убијено. Ово су фрапанти подаци који се крију од јавности, не зато да би се неко сачувао од стреса, већ да не би почео да повезује неке логичне чињенице.
- Бугарска окупација у овом периоду је имала застрашујуће последице. Они су одбили да иду на Источни фронт против СССР, али су зато у окупираној Србији заменили немачке јединице. Уместо њих су начинили великог зла, односно прогоне, палеж имовине, масовна убиства, силовања жена...итд. Нема суза које би оплакале: Бојник код Лесковца, Крива Река код Бруса...и други злочини. Бугарске војнике су слали и у Подриње, па је направљен 1943. покољ у Бајиној Башти.
Заправо, све оно што Бугари нису успели да заврше у Првом, наставили су у Другом светском рату. Све споменике жртвама, као и друге културно-историјска обележја из претходних времена бугарски фашисти су уништавали. Суштински, они су вршили насилну бугаризацију и затирали све трагове србског постојања од Битоља до Неготина.
- Немачка окупациона власт која је била инсталирана у пролеће 1941. са циљем да уништи Србе и да нам се освети за пораз у Великом рату. Поставили су генерала Милана Недића на чело Владе Србије која се простирала од Ибра до Дунава. Званична историја говори да су Нацисти починили неколицину злочина, а прећуткивано је мноштво детаља који су очигледно намерно сакривани, поготово задње две деценије.
Прво је тајна операција "Викинг" која се одвијала од јуна 1942. до краја рата. Преко 4.000 Срба са Балкана је одведено у Норвешку да ради тешке физичке послове на опасним и неприступачним теренима, да граде друмске и железничке путеве за потребе Хитлерове машинерије. Смртност је била велика, скоро 80%. Заправо, они су били послати тамо да се не врате. О томе сведочи Норвешка кућа у Горњем Милановцу, као и Музеј у Нарвику. Да ли већина Срба зна за: Карашјок, Бејсфјорд, Осен, Берген, Корген, Ботн...итд? Нажалост не зна.
Десетине концентрационих логора је контролисао ГЕСТАПО где су доводили мушкарце, жене, децу, старчад; припаднике Равногорског и Партизанског покрета отпора. Мора се младим нараштајима поменути не само логор Бањица и Топовске шупе у Београду, већ и Сајмиште у Земуну, Бараке на Сави, Бубањ и Црвени Крст у Нишу, рудник Трепча и Окружни затвор у Косовкој Митровици... Сем тога Србе су одводили у Дахау код Минхена.
Досадањши програм за децу је говорио само за крагујевачки масакр 21. октобра 1941. у коме је убијено велики број малолетне деце. Међутим, има ту још неких ствари које морају бити уписане у колективну свест. Покољ у Драгинцу код Лознице, као и код Краљева... у том крвавом таласу како су га Немци назвали убијено је преко 30.000 Срба у року од два месеца на подручју окупиране Србије са циљем застрашивања народа од устанка.
Само у окупираној Србији је важило правило: "Убити 100 Срба за једног Немца".
БРОЗОВО ДОБА
Титови партизани су 1944. године остварили премућство над четничким јединицама у Поморављу, Повардарју, Подрињу... захваљујући Црвеној армији која је у јесен те године ушла из правца Бугарске и омогућила разбијање Југославенске Војске у Отаџбини. Створена је критична маса која је омогућила даље преовладавање јужнославенским простором и сламање НДХ.
- Сремски фронт је у задњим месецима Другог светског рата постао права кланица или ново Косово Поље. Хиљаде младића са простора Шумадије, Драчева, шабачко-ваљевског краја је послато на немачке и хрватске цеви у Срем, многи се никада нису вратили. Каснија историјска истраживања су јасно увидела да је ово рађено намерно јер су управо ти крајеви дали добрар део бораца за ЈВуО.
- Тихе ликвидације је специјална акција ОЗНЕ (комунистичке тајне полиције) које су започете још с' краја Другог светског рата, а настављене још десетак година касније. Ради се о томе што су комунистички прваци хтели да своју власт учврсте тако што ће физички елиминисати све политичке противнике тј. неистомишљенике. Мноштво свештеника, цивила, радника, трговаца, лекара који су прозрели перфидност комунистичке демагогије када су класне проглашавали "народним непријатељима"... Овде спада између осталог и ликвидација 72 пилота у панчевачкој Јабуци.
- Бетонирање јама је бизаран подухват педесетих и шездесетих година 20. века када су агенти УДБЕ организовали затварање крашких јама у које су бацани Срби од хрватских фашиста (Домобрани и Усташе). Кости мученика нису вађене, већ су остављене да труну и да се таква злодела забораве. Такође су удбаши обилазили ова места и надгледали да ли се врше верски обреди (парастоси, помени, молитвена сећања, палење свећа) над јамама, са циљем да казне учеснике истих. Све време свог постојања социјалистичка Југославија је имала организован систем репресије према онима који су јавно причали о страдањима и стратиштима Срба.
- Словеначко пролеће представља завршну фазу Другог светског рата, када су јединице ПОЈ силовито надирале ка Алпима. Тада су многе србске родољубе (највише из Црне Горе) и припаднике ЈВуО ливкидирали у словеначким шумама: Кочевски Рог, Марибор, Дравоград...итд. Ове масовне ликвидације су радили партизански првоборци по директивама из Београда које је наредио вођа Јосип Броз Тито, а његова "десна рука" Александар Ранковић спровео у дело.
- Голи Оток је концентрациони логор који се налазио у северним деловима Јадранског мора. Хиљаде људи под лажним оптужбама да су симпатизери Совјетског Савеза и бољшевичког лидера Јосифа В. Стаљина је послато на "летовање". Тамо су имали преваспитавање у виду психо-физичког малтретирања. Добар део предратних комуниста и партизанских официра је тамо одведен. По повратку Голооточани су жигосани у друштву.
- Косово и Метохија је у југославенској федерацији прво била аутономна област СР Србије, касније 1964. постаје покрајина, а Савезним уставом из 1974. године добија велика овлаштења тј. постаје "држава у држави". Албанска национална заједница је још од средине педесетих година имала своје иредентистичке циљеве и ништа сем прекрајања граница је није занимало. Иако је Југославија чинила нереално велики број уступака, они су увек тражили још више. Седамдесетих и осамдесетих година терор албанских банди је био готово свакодневан. Нападали су и ноћу и дању, имовину манастира и монаштво, али и приватна имања. О томе је касније књигу "Косово очима Патријарха" према свом дневнику написао и блаженопочивши Патријарх Павле, који је у то време био епископ рашко-призренски. У школске књиге морају ући судбине: Ђорђа Мартиновића, Данила Милинчића, Мати Иларије...итд. Албански деликвенти су палили 1981. године Пећку Патријаршију за време ткз. Косовског пролећа, побуне која је могла да отме нашу Свету земљу.
ДЕВЕДЕСЕТЕ
Иако се у јавности па често користи термин "распад" Југославије, то је погрешно и у школским уџбеницима мора бити кориговано са разбијање Југославије. Јер, распад би могао да прође да је то процес који је учињен сам од себе, али пошто је диригован од страних центара моћи, пре свега: Брисела, Бона, Вашингтона и Лондона, уз помоћ наравно унутрашњих сепаратиста се јасно закључује да је све то чињено плански и са јасно постављеним "играчима" на одређеним местима.
Срби су на територији од Вардара па до Триглава били национално најзаступљенији народ. Знајући да комунистичке стеге пуцају и да би се многи вратили вери својих отаца и дедова, што би их учинило непријатељима не само Ватикана већ и Анкаре. Републичке границе које су седамдесетих година тумачене као административне су постале "државне".
Бобан удара милицајца
Неодиграна фудбалска утакмица између загребачког Динама и београдске Црвене Звезде на Максимирском стадиону 13. маја 1990. што је послужило Хрватској Демократској Заједници да очисти нехрватске и доведе проусташке кадрове из Полиције, Тужилаштва, медија, јавних служби... Фрањо Туђман и његови сарадници су отворено показивали симпатије према клеро-фашистичкој НДХ. Стјепан Месић је формирао Владу, а убрзо је покренуто илегално наоружавање (Афера Шпегељ). Војно-полицијски врх у Београду је жмурио. Све је то било "технички исправно", па је 21. децембра 1990. у хрватском Сабору изгласан ткз. Божићни Устав. Тиме је упаљен фитиљ рата, јер су Срби од конститутивног народа постали национална мањина. Срби који су живели на тлу авнојевске Хрватске постали су грађани 3. реда односно покретне мете.
Прво су Словенци прогласили илегално независност 25. јуна 1991. а истог дана је то учињено у Загребу. Хрватски тисућљетни сан је почео да се остварује. Немачки политичари канцелар Хелмут Кол и министар иностраних послова Ханс Дитрих Геншер су ликовали од среће. Они су између осталог дочекали уједињење Источне и Западне Немачке годину дана раније.
Биланс рата и пораћа у Туђмановој Хрватској је такав, да је преко 650.000 Срба принудно напустило своје домове. Сем што су хрватске снаге имале злочиначке активности као што су: Бљесак, Масленица, Медачки џеп, Олуја, Откос, Оркан... специјалним системом застрашивања Срби из урбаних насеља су прогнани: Задар, Сплит, Дубровник, Ријека, Вуковар, Осијек, Карловац, Вировитица, Загреб, Нова Градишка, Славонски Брод, Госпић, Сисак...итд.
Уследили су ратни окршаји прво у СР Словенији две недеље, када је одлучено да се Југославенска Народна Армија повуче, а онда је настављено у СР Хрватској. Злодела словеначке Територијалне одбране, као и Милиције су заборављени намерно. Не спомињу се нити је ико тражио да се виновници злочина казне. Новинар Бојан Буђа је 1999. године проглашен за државног непријатеља када је објавио детаље са карауле Холмец где је убијено три војника ЈНА.
Наредне 1992. године и у Босни и Херцеговини почиње рат. Оно што наша деца, школарци морају знати јесте да су поново отворени концентрациони логори, њих стотине од Дрине до Алпа, где су утамничени Срби, читаве породице. Најужаснији су свакако били: Лора у Сплиту, Челебићи код Коњица, Велесајам у Загребу, Пакрачка Пољана, Силос и Виктор Бубањ у Сарајеву, Стролит у Оџаку, Храсничка долиница код Цеља...итд.
Такође, у јавности је забрањена тема силовање Србкиња, а чега је нажалост било врло често. Проблем је када жртве осећају срамоту и не желе јавно да причају о томе. Ректе су жене које су проговориле о томе: Слободанка Младић из Храснице, Анђелка Братић из Хаџића, Олга Драшко из Чапљине...
Највећи митови деведесетих година су постали Вуковар и Сребреница, тачније стрељање Хрвата на пољопривредном добру Овчара 20. новембра 1991. и исти чин у Поточарима за припаднике муслиманске ткз. Армије БиХ. Овде се прећуткује низ важних детаља. Прво, стотине Срба је у Вуковару и околини убијено и хиљаде је прогнано пред сами рат и обруч. Од маја до новембра 1991. је ликвидирано преко 400 Срба цивила. Ове жртве хрватска и европска пропаганда намерно занемарује. Наша деца морају знати за: Стевана Инића, Јована Јаковљевића, Младена Мркића, Жељка Паића, Драринку Грујић.
Светска јавност жмури на србске жртве у средњем Подрињу, на етничко чишћење зликоваца Насера Орића: Кравица, Скелани, Каменица, Рупово Брдо, Јежештица, Бјеловац, Кушићи...итд. Све то се дешавало 1992-1994. Да ли наша деца смеју да забораве: Цветка Ристића, Брану Вучетића, кћерке Славке Матић, Анђелка Младеновића, Александра Димиријевића и друге?
Оно што се такође прикрива, а што наша деца морају врло добро знати и тиче се ратног Сарајева и "опсаде" јесте повезаност муслиманске врховне тројке: Алија Изетбеговић, Харис Силајџић и Ејуп Ганић са подземљем града на Миљацки: Мушан Топаловић Цацо, Јусуф Празина, Рамиз Делалић, Исмет Бајрамовић Ћело... све су то били "пар екселанс" криминалци. Њима су дате одрешене руке за своје криминалне радње, а они су за узврат морали да етнички очисте сарајевска насеља од србског живља. Слично је рађено и у Тузли, Зеници, Јајцу, Травнику, Бихаћу, Мостару, Дувну, Ливну, Бугојну, Дервенти, Босанском Броду...
Исто тако, не треба прећуткивати агресију хрватске војске на Босну и Херцеговину, која је заправо започела у јесен 1991. а са прекидима је трајала све до краја 1995. године. Стравични злочини су почињени у околини Дрвара и Мркоњић Града. Постоје масовне гробнице које сведоче о томе. Треба рећи да су Хрвати имали своју парадржаву на тлу БиХ, Херцег-Босну којом су руководили: Мате Бобан и Јадранко Прлић. Њихова оружана сила је била ткз. Хрватско Вијеће Одбране, али су им помагали одреди ткз. Хрватске Одбрамбене Снаге, као и Војска Републике Хрватске.
Аутономна покрајина Косово и Метохија је током деведесетих година имала немали број терористичких акција од стране Окупаторске Војске Косова која је имала првобитно помоћ матице Албанске Републике, а мало касније и НАТО пакта. Они су их наоружавали, обучавали и медијски представљали као "борце за слободу". Суштински, НАТО је хтео да направи своју војну базу код Урошевца.
Албанцима је такав договор одговарао јер је то било остварење сна који је зацртан још 1878. године оснивањем ткз. Призренске лиге. Лидери ОВК су били прекаљени криминалци који су имали опширан досије у полицијским архивама. Нарко дилери, шверцери оружја, силоватељи, убице, паликуће постали су национални идоли косовских Албанаца. Међу њима се истичу: Адем Јашари, Рамуш Харадинај и Хашим Тачи.
У пролеће 1998. почињу организовани напади на све што има везе са Србством и Православљем. Војно-полицијски одреди Југославије су успели за неколико месеци да неутралишу терористе и да их протерају преко Проклетија. Лидери Северно-атланског савеза су одлучили да пошаљу мисију ОЕБС (шпијуне) коју је предводио Вилијам Вокер. Они су осматрали кретање наших јединица и бацали радио-локаторе. Наредно пролеће Хавијер Солана и Весли Кларк покрећу агресију на Србију и Црну Гору која је трајала 78 дана. Ово је учињено без одобрења Савета Безбедности УН. Занимљиво је то што је изговор за варварско бомбардовање био "Случај Рачак" који је лажиран од финске форензичарке Хелен Рант. Много година касније, у Хашком трибуналу бивши судија Окружног суда у Приштини Даница Маринковић је ову тезу срушила, па је ова тачка оптужбе свим нашим функционерима избрисана.
И Албанци су као и њихова хрватска и муслиманска "браћа", оснивали концентрационе логоре. Добар део је био на КиМ: Лапушник, Ликовац..., али и у самој Албанији - Кукеш. Међутим, деци треба објаснити трговину људским органима, што се одвијало код градића Бурел у специјалном логору - Жута Кућа. Није тачно познато колико је ово место страве и ужаса постојало, али се зна да је "посао" више него добро ишао, па су богати Европљани добијали: срца, бубреге, плућа, јетру... Ни најбољи холивудски режисер не би смислио овакве "пројекције".
Уколико би наша деца само половину ових ствари што сам навео имала у уџбеницима био би то одличан почетак колективног оздрављења нације.
За више информација, детаља можете нас контактирати путем портала:
www.zlocininadsrbima.com
Ми не радимо за новац, нити смо под било чијим политичким или идеолошким утицајем. Ми смо потомци жртава који су у три рата преживели геноцид.
Написа: Чуле
03.09.2022.