Мустафа Круја (1887-1958) је албански политичар, чиновник, министар и премијер Владе ткз. Велике Албаније током Другог светског рата, када је служио Мусолинију и Хитлеру и борио се на страни Сила Осовине.
У доба док је био на врху власти 1941-1943 спроводио је геноцидну политику према Србима у окупираним деловима Краљевине Југославије: Скадарско и Охридско језеро, источни део Старог Раса, Метохија и већи део Косова. Само са подручја Космета је прогнано преко 100.000 Срба, а хиљаде их је убијено и одведено у логоре у централне делове Албаније.
Прогањани су православни свештеници и имовина СПЦ је рушена, паљена и пљачкана. О свему томе је сам Круја био врло добро упознат и подстрекивао и награђивао своје официре који су таква монструозна злодела извршавали.
Заступао је фашистичке идеје и бивао проиталијански оријентисан већи део свог политичког ангажовања.
Умро је у Њу Јорку (САД) крајем 1950-их година, без пресуде, иако је постојала оптужница која га терети за ратне злочине и захтев југославенских власти за његово изручење.
ЖИВОТОПИС
Мустафа М. Круја (алб. Mustafa Kruja) је рођен 15. марта 1887. године у месту Кроја, у југо-западним деловима Балканског полуострва, удаљено 28 км северно од Тиране и 30 км западно од Јадранског мора. У то време, крајем XIX века то је био део Османлијске царевине, административно је припадало Скадарском вилајету (покрајини).
Порекло и школовање
Његов отац је Мехмед који је носио презиме Бекташи. Мехмед је радио као управник земље на имању Есад-паше, једног од водећих албанских трибуна с почетка 20. столећа.
Управо је Есад-паша финансирао школовање младог Мустафе, пошто му је школа добро ишла, а рачунао је да ће он наставити његову борбу за независност. Млади Мустафа се школовао у Рустеију, Ианини, а онда и у Анкари где је дипломирао 1910. године на Факултету политичких наука Универзитета "Мектеб и Мулкие".
Породица
Оженио се девојком Цаје која му је родила четири сина.
Крујина свадба
Каријера и политички активизам
Одлично је говорио турски и француски језик.
Приклонио се Револуционарној Лиги још у Цариграду и борио се против диктатуре Абдула Хамида II, један од последњих турских султана. Подржао је Младотурску револуцију 1908. године и активно радио на признавању албанског језика у школама.
Добија посао у Министарству образовања као секретар 1910. године у Истамбулу, а наредне године добија премештај у градић Елбасан, где је имао посао државног чиновника у Манастирском вилајету.
Када је избио турско-италијански рат 1912. године, Мустафа Круја се пријавио као добровољац. По повратку из рата учлањује се у Покрет за независност Албаније.
Када је србска војска ослободила северни део данашње Албаније у Првом балканском рату Круја је учествовао 28. новембра 1912. године у Народном сабору Влоре где су делегати истакли жељу за независности и стварање албанске државе на Балкану. То су им Велике силе омогућиле у пролеће 1913. године када је створена Кнежевина Албанија на штету Срба који су хиљаде живота дали за ослобађање Скадра и Драча...
Круја је добио посао у Министарству просвете Албаније 1913. године, а наредно лето постаје и саветник министра.
Када је завршен Први светски рат 1918. године Круја је био делегат у Народном сабору у Драчу, где је био поборник идеје да се Албанија прикључи Италији. Добија те године посао министра за пошту и телеграф. Тада се дешава убиство драчког жупана Абдила Ипија (1876-1920), а Круји се приписује умешаност у тај злочин.
Круја у друштву сународника
У Народну скупштину Кнежевине Албаније улази 1921. године испред партије Прогресивног тренда. Отворено се супростављао Ахмету Зогу и његовим присталицама, док је Круја имао подршку Одбора за националну одбрану Косова, покрет који ће Зогу забранити касније. Круји се приписује покушај државног удара 1922. године против Владе коју је саставио Џафер Ипи. Како је тај покушај пропао емигрирао је у Краљевину Југославију. Југославенске власти су га сместиле у затвор, а он успева да побегне и оде у Беч.
Прогонство и повратак
Док је био ван домовине живео је кратко у Задру (Далмација), а онда одлази у Швајцарску, где се придружио Револуционарном комитету који је основао албански политичар Фан Ноли. Заступао је савез са Мусолинијем и био проиталијански оријентисан.
Подржао је Јунску револуцију 1924. године у Албанији. По повратку у матицу Ноли, као нови премијер му даје место жупана.
ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
Бенито Мусолини као италијански дуче (вођа) је априла 1939. године извршио инвазију и окупацију Краљевине Албанија са 22.000 војника и 700 авиона. Тада је Албанија изгубила независност и постала италијански протекторат. Круја добија место сенатора у Краљевини Италији, где се задржао до 25. августа 1944. године, када је поднео оставку. Сем тога добио је значајно место у Министарству за спољене послове, трговину и царину.
Геноцидна политика
Након што је смењен Шефкет Верлаци фашистички премијер ткз. Велике Албаније 4. децембра 1941. године, Мустафа М. Круја добија прилику да састави нову Владу, који је такође подржавао агресију на југославенску краљевину и био профашистички оријентисан. На месту премијера Круја се задржао до 19. јануара 1943. године када је смењен.
Када је британски министар спољних послова Ентони Идн, 24. децембра 1942. године, рекао како англо-саксонске снаге (САД и Енглеска) неће признати никакве фашистичке поделе и нове границе на Балкану, Мустафа Круја се јавности обратио овако:
- „...Трeбa нaстоjaти дa сe српски живaљ нa Косову и Мeтохиjи што прe смeни... Свe стaросeдeоцe Србe оглaсити колонистимa и кaо тaквe прeко aлбaнских и итaлиjaнских влaсти послaти у концeнтрaционe логорe у Aлбaниjу. Нaсeљeникe Србe трeбa убиjaти...“.
Иначе, док је Круја бивао ратни премијер са окупираног простора Косова и Метохије је насилно прогнано преко 100.000 Срба, док их је хиљаде убијено на најмонструозније начије, већином хладним оружјем (ножем, жицом, маљем, тестером, секиром...). Посебно су прогањани православни свештеници и монаси, док је имовина (манастири, цркве, храмови, метоси...) СПЦ бивала рушена, спаљивана и пљачкана. Цивилно србско становништво је било изложено терору и масовним прогонима на верској и националној основи, односно бивао је то планирани геноцид тј. истребљење.
Круја: Истребићемо све Србе и узети им земљу
Јуна 1942. године у Приштини је спроведен погром србског живља, када је преко 5.000 Срба за само неколико дана протерано. Ово је урадила наоружана група Качака, која је попуњавана навише са екстремним Албанцима из шире околине Ђаковице.
Такође, Круја је спроводио политику колонизације окупираних србских делова Краљевине Југославије, тако што су насељавали албанско-муслимаско становништво из централних делова Краљевине Албаније... и тиме је касније дошло до поремећаја демографске стуктуре.
ЕМИГРАЦИЈА И СМРТ
У пролеће 1944. године када се већ надзирао крај рата, пошто је Мусолинијев режим поражен у Италији, а Хитлерове армије су доживљавале поразе на свим фронтовима... успева да побегне у Египат. Тамо је срео свог некадашњег ривала Ахмеда Зогуа, али нису остварили сарадњу. Наредне године одлази са лажним документима у Француску, где успева са сарадницима да створи организацију "Независни национални блок"... ту су му били: др Исмаил Верлаци, Капидан Маркађони и др.
Почетком педесетих година 20. столећа одлази у Сједињене Америчке Државе, где се настанио на источној обали тј. Атлантику. Ту је писао чланке и радио на томе да се поврати у домовину, али без успеха.
Умро је 27. децембра 1958. године у болници на Нијагариним водопадима у савезној држави Њу Јорк, а сахрањен је на градском гробљу.
Почетком 21. века његов унук је у Републици Албанији објављивао нека његова писана дела.