Иван Кораде (1964-2008) је бивши хрватски генерал који је учесник ратова на екс-југославенском простору у првој половини деведесетих година 20. стољећа.
Иако је првобитно своју злочиначку одисеју започео у Првој гардијској бригади "Тигрови" хрватске паравојске, касније је прекомандован у Седму гардијску бригаду "Пуме" гдје је био и оснивач. Са Пумама је прокрстарио ратишта од Сјеверне Далмације до Дубровника, а касније западне и средње Босне. Његове јединице су тамо оставиле крваве трагове и починиле стравичне злочине над Србима цивилима у Гламочу и Мркоњић Граду.
И прије почетка разбијања СФР Југославије Кораде је био познат по насилничком понашању, испијању алкохола и малтретирању људи из своје околине. Касније, након 2000. године хрватски предсједник Стјепан Месић му је одузео већину одликовања која је добијао од свог претходника Фрање Туђмана.
Сам Иван Кораде је познат јавности по томе што је 5. августа 1995. године поставио први шаховницу на книнској тврђави током злочиначке операције "Олуја", када је извшено етничко чишћење Срба у РС Крајини.
Оставио је иза себе супругу Љиљану са којом има сина, такође проблематичног понашања.
Против њега је Хашки трибунал подигао 2002. године оптужницу за почињене злочине над србским цивилима у западној Босни током љета и јесени 1995. године.
ЖИВОТОПИС
Иван Кораде је рођен 17. децембра 1964. године у селу Велика Ветерничка, општина Златар у хрватском Загорју. Удаљено је сјеверно од Загреба 60 км, а од Вараждина 40 км на југо-запад.
Оженио се Љиљаном коју је знао из школске клупе. Она му је 1989. године родила насљедника Мариа. Син му је такође насилног понашања и редовни "становник" затвора у Реметинцу.
Младост и школовање
У младости је био деликвент који је и околини (комшијама и рођацима), али и полицији био познат као веома проблематичан и насилни тип. Такође био је локали пијанац који је волео друштво са себи сличнима.
У родном мјесту је завршио основну школу. Био је запослен као радник на монтажи централог грејања.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Чим су отпочеле "демократске промјене" у СР Хрватској на самом крају 1980-их година Кораде је видио своју шансу за напредак. Тако се одмах прикључио паравојним формацијама које су имале за циљ да се власти странке Хрватске Демократске Заједнице обрачунају са Србима и Југославенском Народном Армијом.
Прије него што су отпочела оружана дејства у СР Хрватској Кораде је примљен у Специјалне јединице полиције. Није прошао никакве посебне селекције, већ је било довољно то што је био спреман на све.
Маслинасто зелена, то ме подсјећа...
Касније, када је оформљен ткз. Збор Нароне Гарде, Кораде прелази у Прву гардијску бригаду "Тигрови", која је сматрана за најелитнију и најопремљенију јединицу хрватске паравојске. Та јединица је у почетку била пјешадијска, а касније моторизована. Основана је у Загребу 5. новембра 1990. године у војној бази "Ракитије" и то углавном од доброљаца који су прошли обуке за специјалне намјене.
Јединица "Тигрови" средином 1991. године бива послата у Источну Славонију гдје су током Вуковарске битке доживјели тежак пораз када им је пријетило расуло. Међутим, успјевају да консолидују редове и изврше попуну јединица са новим људством.
Почетком 1992. године Иван Кораде бива постављен за команданта 5. батаљона у "Тигровима", а онда бива послат на херцеговачко-дубровачко ратиште. Иако је у медијима објављено да је он тамо рањен у борбама и изгубио лијеву руку у селу Осојник у дубровачком залеђу, касније су упућени потврдили да је то било у саобраћајној незгоди јер је возио пијан. Опоравак му није дуго трајао, па се он вратио међу своје саборце.
Дана 23. децембра 1992. године у Вараждину се оснива Седма гардијска бригада "Пуме", а Иван Кораде бива постављен за главокомадујућег. Мото ове ратне јединице био је "Увјек први" (Semper primus).
Управо са "Пумама" Кораде је имао ниску ратних злодјела као што су:
- "Зима '94", када су децембра 1994. освојени дијелови Динаре планине и Ливањско поље, чиме је у избјеглиштво отишло више хиљада Срба, а повукли су се дијелови Другог крајишког корпуса ВРС.
- "Скок" и "Љето", када су у прољеће и љето 1995. године хрватске снаге окупирале јужне дијелове Босанске Крајине, односно Босанско Грахово, Гламоч, Дрвар... чиме је преко 40.000 Срба прогнано.
- "Олуја", када је у августу 1995. године окупиран највећи дио РС Крајине (Сјеверна Далмација, Лика, Кордун и Банија). Преко 2.600 Срба је убијено или се води као нестало, док је преко 280.000 Срба пронано из својих кућа.
Корадеова јединица "Пуме" су конкретно биле на јужном дијелу око града Книна. Тада је Кораде први дошао на книнску тврђаву и подигао шаховницу.
- "Маестрал", током септембра и октобра мјесеца 1995. године хрватске снаге ушле у дубину западне Босне и окупирали Босански Петровац, Кључ, Јајце, Мркоњић Град, Шипово... У прогонство је отишло десетине хиљада Срба, док су стравични злочини почињени над цивилима у општини Мркоњић Град.
Иван Кораде командујући јединцом "Пуме" је имао преко 4.000 људи под оружјем. Званично је угашена 7. јула 2003. године.
Упућени кажу да је Иван Кораде био љубимац начелника хрватског Генералштаба Јанка Бобетка, који га је и унапредио у чин генерала.
ОДЛИКОВАЊА
Ивaн Корaдe je био одликовaн сљeдeћим одликовaњимa:
- Орден кнeзa Домaгоja с огрлицом
- Орден Николe Шубићa Зринског
- Орден бaнa Jeлaчићa
- Орден Дaницe хрвaтскe с ликом Кaтaринe Зринскe
- Орден хрвaтског крижa
- Орден хрвaтског тролистa
- Орден хрвaтског плeтeрa
- Спомeницa домовинскe зaхвaлности.
НАКОН РАТА
Иван Кораде је пензионисан 1997. године, упркос његовом жестоком противљењу. Наставио је да буде активан у јавним и друштвеним догађањима у Републици Хрватској гдје га је врхушка ХДЗ-а користила за политичке обрачуне са опозицијом и неистомишљеницима. Новинари су редовно преносили његове непримјерене изјаве, вулгарности и псовке, вријеђања и сл.
Упућени кажу да је редовно обилазио загорске кафане и малтретирао госте скупа са својим сином. Тукао их је, махао пиштољем, поливао алколом, избацивао вани и сл. Чак је и Полиција избјегавала долазити на мјесто инцидената јер су се плашили реакције самог Корадеа.
Свом сину је отворио тј. купио кафић у центру Вараждина, али није познато одакле му новац за то. Тако се десило да је једне прилике његов син пошто је добио батине од својих конобара, јер је једног од њих вријеђао, позвао тату у помоћ. Овај је дошао са пиштољем, али је и он брзо савладан и сломљена му је вилица и нос. Иако су поднесене кривичне пријаве, до суђења није никада дошло.
Управо овај кафански обрачун у коме је поражен од конобара довео до тога да Кораде изгуби моћ расуђивања и постане ужасно насилан. Новинске црне хронике су редовно спомињале његово име. Пуцао је и тукао свако ко му се икада замјерио.
Осуђен је пред Окружним судом у Вараждину на десет мјесеци условне казне затвора тек 2001. године након што се физички сукобио са пуковником Хрватске Сигурносно-Информативне Службе пар година раније.
Писмо Дванаесторице генерала
Иван Кораде је скупа са својим колегама, саборцима 28. септембра 2000. године, девет мјесеци након што је у Хрватској дошло до поличке промјене власти био потписник Отвореног писма.
Трио снова: Крстичевић, Кораде и Готовина
Циљ тог обраћања јавности је да се хрватски генерали (Јанко Бобетко, Анте Готовина, Дамир Крстичевић, Мирко Норац, Иван Чермак, Миљенко Филиповић и др.) жале како медији вријеђају тековине ткз. Домовинског рата и омаловажавају Оружане снаге Републике Хрватске.
Ово је учињено по сазнању да добар дио хрватских генерала мора ићи у Хашки Трибунал пред Међународни кривични суд за бившу Југославију те одговарати за ратне злочине које су починиле њихове јединице. Они су се уплашили да ће њихова злодјела против човјечности изаћи на видјело и тиме новија хрватска историја бити запрљана и замрачена.
Оптужница из Хага
Тужилаштво Хашког суда је 2002. године обавјестило Владу Хрватске и Ивана Корадеа да је против њега подигло оптужницу за злочине против човјечности током јесени 1995. године у западној Босни.
У ову оптужницу су ушла ратна злодјела која су починили његови бојовници на територији општине Мркоњић Град када је више од 150 Срба убијено и похрањено у масовној гробници. Такође ратни злочини над цивилима у општини Гламоч, гдје је Кораде лично наређивао стријељање ратних заробљеника из ВРС.
СМРТ И ЗАОСТАВШТИНА
Дана 26. марта 2008. године у Заогорју десила су се изненада четири убиства из ватреног оружја и то ненаоружаних цивила. Сви трагови су водили до пензионисаног хрватског генерала Ивана Корадеа који је почео да се скрива. Супруга и адвокат су га позивали на предају.
Вараждинска полиција је расписала потјерницу за Корадеом, а тек 3. априла су специјалне снаге МУП-а опколиле његову викендицу у Великој Ветерничкој из које је отворена пушчана ватра на полицијско возило. Полицајац је тешко рањен и истог дана је подлегао ранама.
Полицијска јединица "Кобре" је извршила упад у кућу, а прије тога је бачен сузавац. Затекли су мртвог Кораду који је извршио самоубиство.
Занимљиво је то што Кораде није сахрањен у родном мјесту већ на Петровој Гори, пошто су мјештани Ветерничке тражили да се његов гроб измјести негдје далеко.
Вјероватно због свог насилног понашања хрватски генерал Кораде нема ту популарност као његове колеге, али свакако да домољуби и данас цијене његов улазак (међу првима) у напуштен град Книн 1995. године и подизање шаховнице на тврђави.