Саставни део општине Стари Јанковци су Сремске Лазе, место смештено на главном путу Винковци – Шид, те поред железничке пруге која повезује ова два града. Сремске Лазе су једно од два места са већинским српским становништвом у овој општини у коју поред њих улазе и Слаковци, Оролик, те Стари и Нови Јанковци.

            Иако добро саобраћајно повезано ово село прати судбина као и друга насеља у овој општини и уопште у овом делу Хрватске. Лоша економска ситуација, последице рата као и многи други проблеми проузроковали су да Сремске Лазе за две деценије имају готово трећину мање становништва.

            Упркос тешким приликама живот у овом селу иде својим током. Људи су посвећени свом раду, углавном пољопривреди, а у слободно време успевају да се и организују. Наиме, овде је активно неколико удружења попут Ловачког друштва „Соко“, фудбалског клуба Видор-Матијевић, Удружења младих, Спортско-риболовног друштва „Шаран“.

            Поред пољопривреде која ја примарно занимање становника у Сремским Лазама, овде постоји и пољопривредна задруга у којој током сезоне ради двадесетак мештана. Поред задруге у селу је активно и неколико других мањих фирми. Ипак, у недостатку неког већег посла млади људи из села принуђени су да оду одавде.

- Доста младих људи по завршетку средње школе одлази из села. Неки од њих определе се за факултет па након завршетка углавном се не враћају овде, а добар део младих људи одлази на море где у сезони има далеко више посла него код нас. Исто тако, имали смо и један талас одлазака у неке друге земље, нагласила је председница месног одбора и Удружења младих у Сремским Лазама Милица Нонковић.

            Омладина која је остала у селу махом је активна у удружењима која овде функци-онишу, а свакако највећи део њих управо је активан у Удружењу младих.

- Ми покушавамо да окупимо младе људе из села, али и из других места у нашој општини, пре свега из Старих Јанковаца. До сада смо одржали низ различитих програма, а прошле године имали смо и једну велику акцију прикупљања помоћи за поплављена подручја, односно организовали смо један хуманитарни турнир и породицама које су биле смештене у Слаковцима поделили смо новац прикупљен са тог турнира, каже председница Удружења Милица Нонковић.

ХРАМ РОЂЕЊА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

На подручју где се данас налази село, те у његовом ширем атару, постојало је насеље још у средњем веку. Након одласка Турака са ових простора село је опустело, да би потом Аустрија поново населила Србе углавном из источне Босне и југозападне Мађарске. Убрзо након тога у селу је саграђена и црква, иако је и пре садашњег храма овде постојала црква само на другом месту, а 1777. године отворена је и школа.

Храм у Сремским Лазама посвећен је Малој Госпојини. Грађен је у периоду од 1775. до 1779. године. У новијој историји неколико пута је и обнављан.

- У историји нашег храма забележено је више обнова. Храм је генерално завршен 1792. године, док у новије доба црква је неколико пута генерално обнављана. Једна од њих је и обнова из 1928. године, потом 1950. те у новије доба 2003. и 2008. године, истакао је парох у Сремским Лазама јереј Сава Симић.

            Црква је изграђена у духу барокног класицизма, унутрашњост цркве је фрескописана, али не у потпуности, док је првобитни фрескопис прекречен. Иконостас цркве рађен је 1928. године у радионици Рудлофа Шмита у Новом Саду, с тим да је првобитни иконостас био дело Ђорђа Ракића из Нештина.

            У Сремским Лазама данас има 170 православних домова, а недалеко од цркве налази се и четвороразредна основна школа коју тренутно похађа 16 ученика. Интересантно је да у овом месту положај цркве није исти као код других православних храмова.

- Наша црква је ушорена и окренута према улици, а не према смеру исток-запад онако како то православни обичаји и налажу. То је вероватно зато што тадашњи градитељи нису добили одобрење за градњу у правом смеру него је морала бити окренута према улици, односно главном путу који је ту некада пролазио, наглашава парох.

„МАЛА МОСКВА“

На зиду храма, са десне стране од главног улаза, налази се табла са именима погинулих мештана Сремских Лаза током Првог светског рата. Ова табла подигнута је након обнове храма 1928. године те у знак десете годишњице од уједињења и стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

            Далеко веће страдање ово село доживело је за време Другог светског рата. Наиме, 1941. године у Лазама је живело око 900 становника, а њих чак 300 су учествовали у рату као партизани. Највећи одлив мештана Сремских Лаза у партизане био је 22. августа 1943. године када их је 120 отишло у њихове редове, а тај датум славио се у селу све до почетка последњег рата.

            Због великог одазива у НОБ, али и због уточишта партизана ово место је убрзо прозвано Мала Москва. То је био и један од кључних разлога доласка усташке казнене експедиције која је у једном дану, 14. октобра 1944. године, на најсвирепији могући начин убила 56 мештана.

            Убијеним и настрадалим мештанима Сресмких Лаза у центру села 1960. године подигнут је споменик и Спомен дом који је некада био највећи и најлепши на простору бивше винковачке општине.
- Људи из Сремских су поносни на овај део своје историје. Овде су се некада људи окупљали и одавали пошту својим родитељима, родбини, пријатељима који су погинули за време Другог светског рата, каже заменик начелника општине Стари Јанковци из редова српске националне мањине Синиша Шуша.

            Спомен дом као и сам споменик, данас нису ни у приближном стању у каквом су се некада налазили. Дом је готово у потпуности руиниран, без струје и других потребних услова за одржавање било какве манифестације и програма. Од мирне реинтеграције до данас у његову обнову није уложена ни једна куна.

- Спречавање обнове овог дома је неразумевање општинских власти који не схватају колико то људима овог села значи. Ми смо ту некада одржавали велике манифестације, а данас немамо услова за било какво окупљање, истиче Шуша.

            Сваке године овде се одржава комеморација за све погинуле и убијене мештане Сремских Лаза на дан највећег страдања, 14. октобра.

ИГРЕ ОКО ИМЕНА

Иако су се Сремске Лазе и пре последњег рата тако звале, након мирне реинтеграције нису више Сремске, него Сријемске, како стоји на таблама на улазима у ово место. Апсурд је још већи што је на железничкој станици у овом месту натпис управо онакав какав је био одувек – Сремске Лазе.

Недалеко од железничке пруге налази се и стадион на којем игра домаћи фудбалски клуб Видор који од пре неколико година има и додатак свом имену Матијевић, по највећем спонзору овог клуба, месницама Матијевић из Новог Сада чији је власник Петар својевремено живео у овом селу које је, како је сам неколико пута изјавио, и јако волео. Овај клуб годинама се такмичи у Првој жупанијској лиги, највишем фудбалском рангу такмичења у оквиру Вуковарско-сремске жупаније.

На утакмицама Видора (име добио по оближњем каналу) сваке недеље окупља се већина преосталог становништва овог места који могу да се похвале добрим резултатима свог клуба.

Срђан Секулић
Извор бр. 114.
1.4.2015.