Анте Шолић (1946.) је хрватски официр, привредник и политичар који је почетком деведесетих година 20. вијека активно учествовао у разбијању Југославије и ратовима на тлу исте.

Шолић је живио у Новој Градишки гдје је седамдесетих и осамдесетих година имао своје предузетничке послове. Иако није био факултетски образован, њему је фирма пословала са више него добрим приходима. У то вријеме није био шовинистички оријентисан јер је радио разноврсне послове и сарађивао са људима србске националности. Он је у 41. години живота отпремљен у инвалидску пензију, што никада није у потпуности разјашњено.

У јесен 1991. се прикључује хрватским паравојним формацијама, односно постаје члан 121. бригаде ткз. Збора Народне Гарде у Новој Градишки, гдје је деценијама живио. Ту је достигао чин пуковника. Саборци га не цијене превише, јер су видјели да је више склон самохваљењу, него што је био спреман ићи испред ствоје јединице. Учествовао је у многим злочиначким операцијама и етничком чишћењу Западне Славоније током 1991-1995.

Приступницу ХДЗ, Шолић потписује 1990. док се мало више политички ангажовао 1993. и као такав је био дугогодишњи градоначелник Нове Градишке. Иако је желио постати посланик у Народном сабору није му то успјело.

ЖИВОТОПИС

Анте Шолић је рођен 1. јуна 1946. године у Сутини изнад Сплита. То је мало насеље између Сиња и Јадранског мора у Далматинској загори.

Његови родитељи су били сиромашни, нису могли да му пруже неки перспективу у завичају. Отац му се зове Иван, а мајка Јела.

Касних шездесетих година, након што је одслужио редовни војни рок у ЈНА, доселио се у славонску равницу и настанио у Новој Градишки.

Друштвени активизам и каријера

Образовање му није ишло добро. Основну школу је напустио у 7. разреду, а тек када је напунио 26 година живота добио је диплому за осмогодишњу школу.

Учланио се у Савез комуниста гдје је покушао кроз партијско дјеловање да надомести своје интелектуалне недостатке. Његов хоби је био "попис грађана" који посјећују цркву.

Постоји једна контраверзна прича из 1971. године у којој је млади Шолић приликом боравка Фрање Туђмана у Новој Градишки играо главну улогу. У то вријеме Туђман је био високопозиционирани активиста МАСПОК-а (проусташког покрета Хрватско прољеће) који је дошао да диже побуну међу Хрватима. Тада Шолић каменовао шофершајбну на аутомобилу будућег хрватског предсједника.

Запослио се као возач у модној конфенцији "Злата", али како није био задовољан, онда је прешао у Ветеринарској станици Нова Градишка. Постоји прича локалних пољопривредника који казују да се он њима представљао као дипл. инг. ветерине. У тим временима хонорано је радио кречење, односно био је молер.

Одлази у пензију 1987. у својој 41. години живота, под чудним околностима. Др. Владимир Груден из загребачког Центра за психолошку медицину ставља печат и потпис на Шолићеву дијагнозу у којој се каже да је склон честим промјенама расположења, од агресивности до самоће, отежавајућу комуникацију са околином и да има склоности ка плачу. Ово му наравно није била препрека за одговорне функције како у локалној политици и војсци.

Породица

Анте је ожењен и има складан брак. Није познато да ли има дјеце.

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

Почетком 1990. године у Југославији је уведен вишепартијски систем након 4.5 деценије комунистичке диктатуре. Ово је урађено са циљем демократизације друштва и побољшања услова живота. Међутим, сепаратистичке снаге су то искористиле за остваривања својих иредентистичких циљева.

Сепаратисти су имали такође и помоћ страних сигурносно-обавјештајних служби (Њемачке, Британије, Аустрије, Канаде и САД) јер им је исти био циљ - растурање СФРЈ.

Уједињење: Љевица, Црква и Десница

У СР Хрватској на вишестраначким изборима побјеђује Фрањо Туђман и милитанта партија Хрватска Демократска Заједница. Они нису скривали своје намјере о етнички чистој и самосталној држави, а исто тако су јавно показивали симпатије према усташким крволоцима из Другог свјетског рата.

Почело је илегално наоружавање, стварање паравојних формација ткз. Збор Народне Гарде, промјењен је Устав, шаховница замјенила петокраку као национални симбол, итд. Преко ноћи је ситуација се измјенила, док су Срби осјећали велику несигурност, јер су добијали пријетње, отказе, имали психо-физичка малтретирања. С друге стране, код Хрвата је наступила еуфорија, пошто се њихов Тисућљетни сан остваривао.

Чак и тада Шолић је калкулисао на коју би се одлучио страну. Он је тек у септембру 1990. приступио ХДЗ, али је вратио оружје, јер како је говорио "не жели се петљавити у рат". Памти се и његова изјава по повратку хрватске паравојне јединице у рејону Окучана, када им је говорио: "Срам да вас буде, ви рушите Југославију!". Он је тада имао посла са Србима из Босне, који су му долазили кући.

Октобра 1991. се ипак прикључује ткз. Збору Народне Гарде, односно постаје припадник новоградишке 121. бригаде, која је 1994. промјенила име у домобранска 121. пуковија. Ту је имао неколико мјесеци учешћа у етничком чишћењу на ширем подручју Нове Градишке, односно југо-западних дијелова Славоније.

Познато је да је командовао нападом на Машићку Шаговину 19. децембра 1991. која је имала важан стратешки значај за читав регион. Тада је десетине Срба мјештана Машићке Шаговине убијено, а исто тако и неколицина припадника србске Територијалне Одбране, док заробљеника нису имали.

Лакше је рањен у нападу на Ширинце 1992. године па је видио шансу да може напустити ХВ. То је и учинио тако што је лажирао свој здравствени картон. Његов син је рањен у плућа и то је успио да замјени у картотеци на врло чудан начин. На крају рата добија команду над четом Војне полиције.

Из рата је изашао са чином пуковника ХВ.

НАКОН РАТА

Још док је рат трајао он је био градоначелник Нове Градишке у периоду од 1993. до 2000. године.

По окончању оружаних дејстава у Републици Хрватској, он је представљао и ветеранску популацију са своје Општине. Био је заступник у Жупанијском дому Бродско-Посавске.

Афера

Новинарка Злата Плазман-Петрић је објавила књигу "Змија у њедрима" у којој је кроз роман описала локалног политичара тј. моћника кога је назвала Винко. Сам Анте Шолић се пронашао у том роману, па је покренуо тужбу против Плазман-Петрић. Ипак, он је повукао најпосље тужбу јер је видио да не може добити спор.

Имао је и касније неке проблеме, али га је штитио Владимир Шекс, једна од најмоћнијих особа ХДЗ, за кога су говорили да је Туђманова "десна рука".

Одликовања

• Споменица ткз. Домовинског рата
• Споменица Домовинске захвалности
• Орден Николе Шубића Зринског
• Орден Хрватског тролиста
• Значка "Бљесак"
• Орден предсједника Реп. Хрватске