Анте Готовина - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Југославија


Анте Готовина


Анте Готовина (1955.) је бивши хрватски генерал и бивши припадник Легије странаца гдје је посље петогодишњег стажа стекао француско држављанство.

Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу је 2001. године подигао оптужницу против хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача, Ивана Чермака, за злочине почињене за вријеме и посље "Олује" током љета 1995. године.

Терете се за убиства цивила, етничко чишћење, депортације, прогоне србског народа у Крајини и западној Босни, као и спаљивање, рушење и пљачкање србске имовине, вјерских објеката.

 

ЖИВОТОПИС

Одрастао је крај Задра у породици рибара Милана Готовине и Ане Миочев. У четвртој години је остао без мајке. Има млађег брата Бориса и млађу сестру Аницу, као и полубраћу Шиму и Бранимира из очевог другог брака.

У 17. години напустио је школу и са непуних 19 љета напушта родни крај и одлази у иностранство, гдје се придружио Легији странаца. Тамо је добио нови идентитет као Иван Грабовац.

Ожењен је пуковником хрватске војске Дуњом Злоић, некадашњом шефицом кабинета бившег министра одбране Републике Хрватске Гојка Шушка.

Из претходне везе са са новинарком ХТВ-а Весном Карузо има кћерку Ану. Из претходног брака са извесном колумбијском новинарком Xимен Далел такође има кћерку.

Криминална прошлост

Анте Готовина је у Француској Републици три пута осуђиван. Први пут 1986. на пет година затвора због пљачке из 1981. и ту казну је, наводно, издржао. Други пут 1983. осуђен је на две године затвора за учешћа у отмици и изнуђивању, а 1985. на 30 месеци, такође због изнуђивања.

Ове наводе Готовинини адвокати негирају тврдећи да му Француска као осуђеном криминалцу у бегу, не би 1995. године издала нити 2001. године обновила пасош.

 

ЛЕГИЈА СТРАНАЦА

Након паклене обуке је отишао у падобранско-диверзантски пук, који је попуњаван тада са углавном ликовима сличне прошлости и особина као и сам Анте Готовина.

Прву борбену акцију Готовина је имао током рата у Џибутију 1974. године, а затим су усљедили оружани сукоби у Чаду, Заиру, Обали Слоноваче гдје је и сам Анте Готовина стицао ратно искуство...

Године 1982. радио је као ратник инструктор у Гватемали, Колумбији и Парагвају, са повременим одласцима у Габон.

Зов домовине

У Аргентини Анте Готовина крајем 1980-их година успоставља контакте са хрватско-усташком емиграцијом коју је предводио лично Динко Шакић, некадашњи официр клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске и командант концентрационог логора Јасеновац.

Хрватска емиграција је тамо имала веома јак утицај и дјеловање, јер се и сам Анте Павелић до атентата 1957. године скривао тамо и обављао прљаве послове (супртоно закону) за аргентиског вођу Хуана Перона. Хрватско-усташки емигранти су тамо дошли крајем 1940-их година захваљујући помоћи и логистици Римокатоличке цркве преко специјалне операције Пацовски канали, која је тако скривала њихову и своју геноцидну улогу током Другог свјетског рата.

Од Динка Шакића Анте Готовина је чуо да се у домовини спрема нови устанак и рат против ЈНА и комунистичких власти, те је видео ту своју шансу за напредак у каријери.

 

ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА

У Хрватску се тако вратио јуна 1991. и одмах је добио чин пуковника, па је именован за команданта Прве гардијске бригаде када је послат на западно-славонско ратиште, а почетком 1993. године у истом чину, постављен је за заповједника Зборног подручија Сплит и на том мјесту остао до 1996.


На книнској тврђави са Туђманом 1995.

Његова јединица се помиње у вези са злочиначким акцијама код Лијевна када је унштена спомен-костурница србским жртвама из Другог свјетског рата, а затим и злочиначка акција "Масленица", односно агресија на Равне Котаре 23. јануара 1993. године, када је преко 10.000 Срба прогнано са подучја шире околине Бенковца.

Двије године касније опет дјелује око Динаре, на Лијевањском пољу (југо-западна Босна) и близу Гламоча, у Босанском Грахову, Стрмици, Книну, Дрвару и Мркоњић Граду. Јединици којом је он командовао приписује се масакр заробљених војника Републике Србске у Мркоњић Граду септембра 1995. када је било више од 150 мртвих.

Такође његови војници су направили код Јајца у селу Бравнице стравичан масакр над Србима цивилима 13. септембра 1995. године.

Посље хрватске злочиначке акције "Олуја" која је почела 4. августа 1995. и заузимања Книна, Анте Готовина је у том граду успоставио свој штаб.

Тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман именовао је Анту Готовину за главнокомадујућег у Инспекторату хрватске војске, а 2000. отпуштен је из хрватских оружаних снага одлуком председника Хрватске Стјепана Месића и у октобру исте године пензионисан.

 

КАРИЈЕРА И ОРДЕНИ

Чинови у хрватској војци:

1991 1992 1994 1995
Пуковник Бригадир Генерал-мајор Генерал-пуковник


Одличја, медаље и похвале:
   1995. - Ред кнеза Домагоја с огрлицом и Ред бана Јелачића
   1996. - Ред хрватског тролиста и Ред хрватског крижа


СКРИВАЊЕ, ОПТУЖНИЦЕ И ПРЕСУДА

Одмах након злочиначке акције „Олуја“ Хашки трибунал је започео истрагу о злочинима направљеним за вријеме и након ратних операција у Хрватској и Босни и Херцеговини.

Хашко Тужилаштво се, између осталог, заинтересовало и за Анту Готовину од којег је 1998. године затражило да се службено изјасни. Међутим, иако је Готовина био спреман на разговор, хрватски политички врх му то тада није допустио.

Хашки трибунал је у мају 2001. подигао, а мјесец дана касније отпечатио, оптужницу против Готовине и он је од тада у бјекству. Хрватски правосудни органи су за њим расписали потерницу, а на захтјев суда у Хагу 24. августа 2001. потјерницу је расписао и Интерпол.

Хрватска власт је средином марта 2005. блокирала сву његову имовину. Ухапшен је од шпанске полиције, на Канарским острвима тек 7. децембра 2005. године. Иако је његово хапшење у једном ресторану изгледало прилично чудно, односно као да се он заправо и није превише скривао, већ да је то урађено тако да не буде превише немира у домовини.


Злочин који је Европа наградила - Олуја

Хашка оптужница терети Готовину за злочине током "Олује", од августа до новембра 1995. У оптужници се наводи да је као главнокомандујући те операције у Крајини, али и због индивидуалног ангажмана одговоран за депортације, прогон, убиства, пљачку и уништавање имовина Срба у општинама Шибеник, Задар, Книн, Бенковац, Обровац, Сињ, Грачац, Кореница, Госпић, Доњи Лапац и Дрниш.

Након више година суђења завршено је изношење завршне речи хашких тужилаца и одбране на суђењу генералу хрватске војске, Анти Готовини због злочина над Србима током и посље Олује августа 1995. године.

Према наводима оптужнице, Анте Готовина је одговоран за убиство најмање 150 Срба (познато име и презиме) и прогон њих више од 250.000 Срба.

Злочини су почињени у оквиру удруженог ЗЛОЧИНАЧКОГ ПОДУХВАТА на чијем челу је стојао хрватски предсједник Фрањо Туђман, а у ком су сем Анте Готовине, учествовали и хашки оптуженици, генерали Иван Чермак и Младен Маркач... и бројни неименовани функционери државног, војног и полицијског врха Републике Хрватске.

Хашки трибунал је одлучио да у првостепеној пресуди која је донесена 15. априла 2011. прогласи кривим Анту Готовину као учесника удруженог злочиначког подухвата. Крив је за дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а суд га је ослободио одговорности за присилно премјештање становништва...

Ипак, 16. новембра 2012. жалбено веће Хашког трибунала, усљед великих политичких притисака прави историјски преседан, па га је ослободило сваке кривице. Тиме је он постао заправо слободан човјек.

Истог дана у Хрватској и једном дијелу Босне и Херцеговине, као и хрватској дијаспори ова одлука Хашког трибунала је дочекана са неописивим слављем. Ову одлуку поздравили су јасно и хрватски кардинал и бискупи из редова Римокатоличке цркве у Хрватској.

 

ЗАОСТАВШТИНА

Сам Анте Готовина за највећи број Хрвата представља својеврсну икону и националног идола који ужива невиђену популарност, чак и далеко више од некадашњег предсједника Фрање Туђмана.

Многе улице, тргови, мостови, школе, булевари су понијеле његово име... Такође многи градови у Републици Хрватској су му дали титулу почасног грађанина.


Хрватски денрек са ликом Готовине

Хрвати, а међу њима највише омладина, на концертима, спортским утакмицама и другим масовним окупљањима носи мајице, беџеве, заставе, транспаренте са његовим ликом, показујући приврженост и оданост свом генералу, без обзира на криминалну прошлост из осамдесетих година 20. вијека и ратне злочине током 1990-их.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
HRVATSKI ZLOCINI
OPERACIJA OLUJA
OPERACIJA MAESTRAL
BOSANSKA KRAJINA
SREDNJA BOSNA
SEVERNA DALMACIJA
ZAPADNA SLAVONIJA
PRVA GARDIJSKA BRIGADA
LEGIJA STRANACA
FRANCUSKA REPUBLIKA
REPUBLIKA ARGENTINA
DINKO SAKIC
DUNJA ZLOIC
HASKI TRIBUNAL
FRANJO TUDJMAN
DEVEDESETE






























Skip Navigation Links