Анте Готовина - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Југославија


Анте Готовина


Анте Готовина (1955.) је бивши хрватски генерал и бивши припадник Легије странаца, где је после петогодишњег стажа стекао француско држављанство.

Међународни Кривични Суд за бившу Југославију у Хагу је 2001. године подигао оптужницу против хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача, Ивана Чермака, за злочине почињене током и после "Олује" током лета 1995. године.

Терете се за етничко чишћење, депортације, прогоне српског народа у Крајини, као и спаљивање, рушење и пљачкање српске имовине.

 


БИОГРАФИЈА

Одрастао је крај Задра у породици рибара Милана Готовине и Ане Миочев. У четвртој години је остао без мајке. Има млађег брата Бориса и млађу сестру Аницу, као и полубраћу Шиму и Бранимира из очевог другог брака. У 17. години напустио је школу и с непуних 19 одлази у иностранство, где придружио се Легији странаца. Тамо је добио нови идентитет као Иван Грабовац.

Ожењен је пуковницом хрватске војске Дуњом Злоић, некадашњом шефицом кабинета бившег министра одбране Гојка Шушка. Из претходне везе са са новинарком ХТВ-а Весном Карузо има кћерку Ану. Из претходног брака са извесном колумбијском новинарком Xимен Далел има кћерку.

 

 

ЛЕГИЈА СТРАНАЦА

После обуке је отишао у падобранско-диверзантски пук. Прву борбену акцију имао је у Џибутију 1974. године, а затим су уследиле интервенције у Чаду, Заиру, Обали Слоноваче... Године 1982. радио је као ратник инструктор у Гватемали, Колумбији и Парагвају, са повременим одласцима у Габон.

Анте Готовина је у Француској три пута осуђиван. Први пут 1986. на пет година затвора због пљачке из 1981. и ту казну је, наводно, издржао. Други пут 1993. осуђен је на две године затвора за учешћа у отмици и изнуђивању, а 1995. на 30 месеци, такође због изнуђивања. Ове наводе Готовинини адвокати негирају тврдећи да му Француска као осуђеном криминалцу у бегу, не би 1995. године издала нити 2001. године обновила пасош.

У Аргентини, крајем 1980-их година успоставља контакте са усташком емиграцијом, коју је предводио Динко Шакић. Усташка емиграција је тамо имала јак утицај и деловање, јер се и сам Анте Павелић, до атентата 1957. године скривао тамо. Чуо је да се у домовини спрема устанак и рат против ЈНА и комунистичких власти, те је видео ту своју шансу за напредак у каријери.

 

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

На книнској тврђави 6. 8. 1995.

У Хрватску се тако вратио јуна 1991. и одмах је добио чин пуковника, па је именован за комаданта Прве гардијске бригаде када је послат на западнославонско ратиште, а почетком 1993. године у чину пуковника, постављен је за заповедника Зборног подручија Сплит и на том месту остао до 1996.

Његова јединица се помиње у вези са злочиначким акцијама код Лијевна када је унштена спомен-костурница српским жртвама из Другог светског рата, а затим злочиначка акција "Масленица", односно Равни Котари 23. јануара 1993. године. Две године касније опет делује око Динаре, на Ливањском пољу и близу Гламоча, у Босанском Грахову, Стрмици, Книну, Дрвару и Мркоњић Граду. Јединици којом је он командовао приписује се масакр заробљених војника Републике Српске у Мркоњић Граду септембра 1995. када је било више од 150 мртвих. После хрватске злочиначке акције "Олуја", која је почела 4. августа 1995. и заузимања Книна, Готовина је у том граду успоставио свој штаб.

Тадашњи хрватски председник Фрањо Туђман именовао је Анту Готовину за главнокомадујућег у  Инспекторату хрватске војске, а 2000. отпуштен је из хрватских оружаних снага одлуком председника Хрватске Стјепана Месића и у октобру исте године пензионисан.

 

 

КАРИЈЕРА И ОРДЕНИ

Чинови у хрватској војци:
    1991. - Пуковник
    1992. - Бригадир
    1994. - Генерал мајор
    1995. - Генерал пуковник

Одличја, медаље и похвале:
   1995. - Ред кнеза Домагоја с огрлицом и Ред бана Јелачића
   1996. - Ред хрватског тролиста и Ред хрватског крижа

 


СКРИВАЊЕ, ОПТУЖНИЦЕ И ПРЕСУДА

Одмах након злочиначке акције „Олуја“ Хашки трибунал је започео истрагу о злочинима направљеним за време и након ратних операција у Хрватској и БиХ. Тужилаштво се, између осталог, заинтересовало и за Анту Готовину од којег је 1998. године затражило да се службено изјасни. Међутим, иако је Готовина био спреман на разговор, хрватски политички врх му то тада није допустио.

Хашки трибунал је у мају 2001. подигао, а месец дана касније отпечатио, оптужницу против Готовине и он је од тада у бекству. Хрватски правосудни органи су за њим расписали потерницу, а на захтев суда у Хагу 24. августа 2001. потерницу је расписао и Интерпол. Хрватска власт је средином марта 2005. блокирала сву његову имовину. Ухапшен је од шпанске полиције, на Канарским острвима 7. децембра 2005.

Хашка оптужница терети Готовину за злочине током операције Олуја, од августа до новембра 1995. У оптужници се наводи да је као главнокомандујући операције у Крајини али и због индивидуалног ангажмана одговоран за депортације, прогон, убиства, пљачку и уништавање имовина Срба у општинама Шибеник, Задар, Книн, Бенковац, Обровац, Сињ, Грачац, Кореница, Госпић, Доњи Лапац и Дрниш. После више година суђења завршено је изношење завршне речи тужилаца и одбране на суђењу генералу хрватске војске, Анти Готовини због злочина над Србима током и после Операције Олуја августа 1995. године.

Према наводима оптужнице, Анте Готовина је одговоран за убиство најмање 150 Срба и прогон њих више од 150.000. Злочини су почињени у оквиру тзв. заједничког злочиначког подухвата у ком су, сем Анте Готовине, учествовали и хашки оптуженици, војни и полицијски генерали Иван Чермак и Младен Маркач, али и председник Фрањо Туђман и бројни неименовани функционери државног, војног и полицијског врха Хрватске.

Хашки трибунал је одлучио да у првостепеном процесу 15. априла 2011. прогласи кривим Анту Готовину као учесника удруженог злочиначког подухвата, крив је за дела прогона, депортације, пљачке, разарања, убиства, нечовечна дела и окрутно поступање, а суд га је ослободио одговорности за присилно премештање становништва... Ипак, 16. новембра 2012. жалбено веће Хашког трибунала, услед политичких притисака прави историјски преседан, па га је ослободило кривице.
 
У Хрватској и већем делу БиХ, као и хрватској дијаспори ова одлука Хашког трибунала је дочекана са неописивим слављем.

 




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links