ВАШИНГТОН ТАЈМС, 2002: „Хрватски Светски Конгрес“ је послао писмени захтев главној тужитељки Хашког трибунала Карли Дел Понте да отвори криминалну истрагу против господина Клинтона и других високих функционера америчке владе, због тога што су сарађивали и помагали хрватског генерала Анту Готовину, 1995. током војне операције под именом Олуја…

ХСК је нагласио да је америчка администрација дала зелено светло за операцију, и обезбедила пуну дипломатску и политичку подршку у ту сврху.“

*  *  *

У првом делу овог фељтона смо доказали да је судија и председавајући Хашког трибунала, Американац (јеврејског порекла) Теодор Мерон директно инструментализован и контролисан од стране америчке владе пре свега кроз индиректне и директне контакте са оперативцима амбасаде САД у Хагу. Мерон је иначе један део своје каријере провео радећи званично за америчку владу као државни чиновник. У даљој разради овог фељтона, овде ћемо презентовати више материјала који иду у прилог овој тези.

Иако је годинама код домаће и светске јавности опште позната чињеница да је Хашки трибунал „пристрасан суд“, под директном контролом Запада, и по свом карактеру изразито антисрбска институција као два најсрамнија догађаја у краткој историји трибунала остаће дванаестогодишње политичко заточеништво у „истражном притвору“ србског професора др Војислава Шешеља, и скандалозна ослобађајућа (другостепена) пресуда хрватским генералима за (како су то својевремено описали западни медији) највеће етничко чишћење (Срба) у послератној Европи.

Другим речима у првостепеном поступку је непобитно утврђена одговорност хрватских генерала Готовине и Маркача, као директно одговорних за масовна убиства србских цивила, ратне злочине, злочине против хуманости, индикриминисано бомбардовање и етничко чишћење најмање четврт милиона Срба, са својих вековних огњишта. У том поступку је прво недвосмислено утврђено да је до свих ових злочина дошло, а потом да су за њих одговорни именовани хрватски генерали.

Хашки трибунал је наравно „пропустио“ да примени до краја принцип удруженог злочиначког подухвата и колективне одговорности, и пред лице правде изведе и највише хрватске државне званичнике (као што је то урадио у случају Србије, што недвосмислено доказује двоструке аршине овог НАТО спонзорисаног суда).

Дакле, сви ови стравични злочини над крајишким Србима су утврђени, и докази да су се они одиграли у лето 1995 су презентовани на више хиљада страница хашких судских докумената али накнадна, другостепена ослобађујућа пресуда, у режији америчког експонента судије Мерона, је из тих списа једноставно „уклонила“ починиоце злочина. Другим речима, суд је непобитно установио да се оквиру административне републике Хрватске над крајишким Србима одиграо „мегазлочин“, али је донео одлуку да за тај злочин не постоје починиоци!?

Мишљење је аутора овог фељтона, да је управо један од главних мотива за „напрасно ослобађање“ невиног др Шешеља из хашког заточеништва, управо био покушај да се на тај начин политички и медијски ублажи скандалозна оваква одлука трибунала (да ослободи већ правоснажно осуђене хрватске ратне злочинце). 

Наравно, да Хашки трибунал и његови амерички спонзори не би себе подвргли таквој „легалистичкој бламажи“, која је данас предмет темељитих изучавања (али и исмејавања) од стране стручне „правничке“ јавности, само зарад интереса пар властитих хрватских пиона квазигенерала (који су једино у хрватској банана републици могли своје келнерске кецеље преко ноћи да замене за генералске еполете). То су за њих свакако људи кратке употребне вредности, и као такви представљају потрошни материјал…

…Ипак, у овом случају нису рачунали на хрватску задртост, и педантерију у документовању заједничке злочиначке сарадње, у лето 1995. А Хрвати су, као што ћемо то овде презентовати, сачували скоро све доказе о заједничком удруженом „америчкохрватском“ злочиначком подухвату против крајишких Срба, током геноцидне операције „Олуја“ и потом одлучили да са њима уцене своје америчке „пријатеље“.

То је управо оно чиме су бивши келнер, и садашњи хрватски генерал Анте Готовина, и његов правни тим преплашили и уценили западно (америчко) контролисани Хашки трибунал.

Документација о том удруженом злочиначком подухвату је исувише обимна да би је изнели у целини у овом делу фељтона (презентоваћемо је касније у више наставака), али вероватно да ће за почетак (јер тако је на крају и све почело) бити најбоље да почнемо са анализом (веома обимне) хрватске тужбе Хашком трибуналу, датиране 4 јула 2002, и поднете главној тужитељки Хашког трибунала Карли Дел Понте која де факто терети највише америчке званичнике за заједнички америчкохрватски удружени злочиначки подухват против крајишких Срба.

Наравно, у тој тужби Хрвати наступају са тезом, да је „Олуја“ била легитимна и „чиста“ војнополицијска операција, и да ту није било никаквих злочина али да „у случају да их је и било“, онда за њих, не само равноправну, већ и много већу, одговорност сносе Американци. Потом износе детаљне доказе…

ВАШИНГТОН ТАЈМС: АМЕРИКА ЈЕ ТАЈНО ПОМАГАЛА ХРВАТСКУ ВОЈНУ ОПЕРАЦИЈУ „ОЛУЈА“…

Прве детаље овог званичног документа (датираног 4 јула 2002) који је био насловљен главној тужитељки трибунала Карли Дел Понте, и био уредно заведен у архивама МТБЈ 8 јула 2002 је објавио реномирани амерички лист „Вашингтон Тајмс“, под насловом „Трибунал за Балкан се окренуо против Клинтона“. Ево шта су написали тим поводом:

„Хрватски Светски Конгрес“ је послао писмени захтев главној тужитељки Хашког трибунала Карли Дел Понте да отвори криминалну истрагу против господина Клинтона и других високих функционера америчке владе, због тога што су сарађивали и помагали хрватског генерала Анту Готовину, 1995. током војне операције под именом Олуја…

Тајно помагане од стране америчке администрације, хрватске снаге су отпочеле масивну тродневну офанзиву, познату као Операција Олуја 4 августа 1995, током које је Хрватска преузела територије, окупиране од стране побуњених Срба, који су то урадили поводом одвајања Загреба од Југославије 1991… Хрватски Светски Конгрес је нагласио да је америчка администрација дала зелено светло за операцију, и обезбедила пуну дипломатску и политичку подршку у ту сврху.“

НЕВЕРОВАТНО, АЛИ ИСТИНИТО: ХРВАТСКА ТУЖБА ПРОТИВ АМЕРИЧКЕ ДРЖАВЕ ХАШКОМ ТРИБУНАЛУ ЗА „ЗАЈЕДНИЧКЕ ЗЛОЧИНЕ“ НАД КРАЈИШКИМ СРБИМА:

„Хрватски Светски Конгрес“ (ХСК у то време државно спонзорисана организација хрватске дијаспоре) је 4 јула 2002 симултано упутио два истоветна писмена захтева (тужбе) један је поднео у виду судског поднеска у Хашком трибуналу, док је други дат на увид јавности путем конференције за штампу. Ово је наравно срачунато да се изазове максимални политичкомедијски ефекат.

У судском поднеску као главни оптужени се именује амерички председник Вилијам (Бил) Џеферсон Клинтон, а као његови саучесници у „удруженом злочиначком подухвату“ Антони Лејк, Самјуел Бергер, Ричард Холбрук и Питер Голбрајт. Према писању америчког портала „Магазин Ратног ваздухопловства Онлајн“ у октобру 2002 Хашки трибунал је хрватску тужбу завео „дискретно“ и без икаквих јавних коментара. Зашто? Видећемо касније у наставку овог фељтона.

Овде је такође веома интересантан уцењивачки део овог поднеска. ХСК одмах на почетку истиче да сматра да ни Готовина, ни именовани амерички званичници нису починили никакве злочине током Олује, али да ако Хашко тужилаштво ипак одлучи да настави истрагу за ратне злочине против генерала Готовине онда и амерички званичници морају да буду предмет истраге у интересу „равноправне правде“, јер по ХСК они су одиграли кључну улогу у том удруженом злочиначком подухвату својом директном подршком генералу Готовини и хрватској армији, током операције Олуја.

Овај сегмент хрватске тужбе је кључан за разумевање монтираног другостепеног судског процеса при крају прошле године, против хрватских генерала Готовине и Маркача када су након правоснажне пресуде (24 и 18 година робије) у првом степену манипулацијама председника Хашког трибунала Мерона, ови ратни злочинци напрасно ослобођени.

Очигледно је да је хрватска уцена имала ефекта јер у свом жалбеном поступку на правоснажну пресуду, ратни злочинац Готовина је управо и захтевао да се као његови сведоци појаве скоро сви амерички званичници, именовани у тужби ХСК, из 2002. Очигледно је да тако нешто америчка влада није смела дозволи, јер би на тај начин светској јавности било обелодањено све оно што је својевремено спречено одбацивањем тужбе ХСК из 2002.

Тако се Хашком трибуналу „десио Мерон“…

…А доказа о удруженом америчкохрватском злочиначком подухвату против крајишких Срба у лето 1995., као што ћемо у наставку и доказати , је било на претек. Већина тих доказа долазе из кредибилних државних архива САД, Хрватске, дипломатских депеша америчке амбасаде у Загребу, хуманитарних организација, УНа, али и најутицајнијих западних медија…

У ОЛУЈИ ХРВАТИМА СУ „РУКЕ БИЛЕ КРВАВЕ ДО ЛАКАТА, А АМЕРИКАНЦИМА ДО РАМЕНА“!?

ХСК конкретно наводи како је америчка влада директно помагала хрватску војску и генерала Готовину током операције Олуја:

• Кршећи УН ембарго и наоружавајући илегално хрватску армију,

• успостављањем ЦИА база и аеродрома за „дрон летелице“, у оквиру постојећих хрватских војних инсталација (на острву Брач и у Шепурама код Задра), што је омогућило да амерички званичници у Пентагону директно путем сателитског видео линка прате и координирају хрватскоамеричку геноцидну операцију Олуја. Оваква америчка војнообавештајна активност, је према ХСК омогућила хрватској војсци да добије првокласне обавештајне податке о србским трупама и покретима цивила у Крајини.

• ХСК у овом делу тужбе поново (уцењивачки) наглашава, да ако трибунал остане при тези да је генерал Готовина свесно спровео кампању етничког чишћења око 200,000 Срба онда ЦИА базе (у оквиру хрватских касарни), нису биле само у функцији информисања америчког државног врха о току операције, већ су биле такође у функцији заједничког (америчкохрватског) етничког чишћења крајишких Срба.

• Да су амерички званичници на челу са председником Билом Клинтоном дали „зелено светло“ за операцију Олуја и у ту сврху су обезбедили пуну дипломатску и политичку подршку хрватској држави.

• ХСК наглашава да је америчка влада имала моћ да у сваком тренутку заустави спровођење војнополицијске операције Олуја, али да то нису желели. Једино су инсистирали да „све“ буде завршено за мање од неколико дана (у ту функцију је уз одобрење Вашингтона, у операцији Олуја ангажовано више пензионисаних америчких генерала и званични војни контрактор Пентагона, МПРИ војноплаћенићка фирма, које обучавала хрватске трупе, и потом на терену надзирала целу операцију).

• ХСК у овом уводном делу тужбе истиче, да би у светлу горе изнешених чињеница, Хашки трибунал морао да подигне оптужнице против именованих америчких званичника, због помагања и саучествовања у злочинима са генералом Готовином да би на крају поново (уцењивачки) истакли да би најбољи исход за све, било повлачење оптужнице против генерала Готовине.

У овом уводном делу оптужнице ХСК декларише себе као непрофитну и невладину организацију која има „саветнички статус“ члана УНа.

У следећем наставку следе остали делови тужбе и детаљи о америчком директном војнообавештајном учешћу у хрватској геноцидној операцији Олуја…

Миодраг Новаковић
ФБ Репортер
14.1.2015.