Андрија Артуковић - www.zlocininadsrbima.com


Време: Други светски рат

Област: Независна држава Хрватска - НДХ


Андрија Артуковић


Андрија Артуковић (1899-1988) је био хрватски политичар, ратни злочинац и министар у Влади клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске.

Учествовао је у тзв. Велебитском устанку, који је организован од хрватских терориста за време Краљевине Југославије, а такође је умјешан и у атентат на југославенског краља Александра Карађорђевића у Марсељу који су такође хрватски фашисти организовале са Бугарима.

За време НДХ Артуковић је обављао је функцију министра унутрашњих послова, а касније и министра правде и религије. Одговоран је за геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима, које су починиле оружане снаге НДХ (усташе и домобрани) 1941-1945.

Након Другог свјетског рата је побјегао преко пацовских канала у Северну Америку, где је од Владе САД уживао четири деценије заштиту. Тек 1986. је депортован у СФР Југославију, гдје му је суђено у Загребу.

Међутим, од суђења је направљена фарса, а Артуковић је умро природном смрћу у загребачкој болници 1988. године.

 

ЖИВОТОПИС

Андрија Артуковић, од оца Маријана и мајке Руже (р. Рашић) је рођен 29. новембра 1899. године, у херцеговачком селу Клобук (општина Љубушки) који се тада налазио у Аустро-Угарској монархији. Овај крај је познат по томе што је изнедрио многе усташке кољаче и србомрзце.

Образовао у католичком фрањевачком манастиру у Широком Бријегу у западној Херцеговини. Дипломирао је правне науке на загребачком Универзитету.

У Госпићу се запослио као адвокат 1926. године.

Оженио је девојку Ана Марију. Имају петеро деце, а најмађа кћерка му је рођена у Америци. Један син му се зове Радослав, који живио годинама у Лос Анђелесу, на западној обали САД.

Он је јула 2010. изразио жељу да сахрани оца у родном Клобуку.

 

ТЕРОРИЗАМ

Артуковић је 1929. године  постао члан усташке терористичке организације и водио напад на државне установе, који су хрватски фашисти назвали „Велебитски устанак“ у Лици, након кога бежи у Италију.

Италија, је тада због антисрбске кампање давала уточиште Хрватима и преко Ватикана, организовала кампове за обуку терориста који су били убацивани на југославенску територију, са циљем дестабилизације власти.

Касније, Артуковић, заједно са Антом Павелићем својим земљаком, учествује у организацији атентата на краља Александра I Карађорђевића у француском граду Марсељу 9. октобра 1934. године, али је избјегао хапшење.

 

МИНИСТАР ГЕНОЦИДА

Након Априлског рата 1941. године, када су Силе осовине, напале Краљевину Југославију и окупирале је, највећи део југославенске краљевине припао је клео-фашистичкој Независној Држави Хрватској. Ова квинслиншка творевина је створена са благословом Ватикана (папске државе).

Артуковић је именован за министра унутрашњих послова новоформиране Независне Државе Хрватске. Био је непосредно умјешан у геноцид над Србима, Јеврејима, Ромима и другим мањинама.

Учествовао је у отварању концентрационих логора као што је Јасеновац, Стара Градишка, Јадовно-Паг-Госпић, Сисак, Крушћица, Даница, Јастребарско... По начину убијања и мучења, хрватски логори су превазишли чак и злогласне нацистичке тј. немачке логоре током Другог свјетског рата. Чак су се и СС официри згражавали над ужасима које су видјели у самим логорима.

Оружане снаге НДХ (домобрани и Усташка Надзорна Служба) су често долазиле у села, вароши и насеља, са циљем истребљења србског становништва. Хапсили су православне свештенике, имућне домаћине и угледне Србе. Палили су им куће, цркве, школе, а пљачкали имовину. Овакве изненадне рације и упади су се дешавали често, а најгоре је било у мјестима као што су: Пребиловци, Стари Брод, Драксенић, Дракулић, Садиловац, Шид, Гудовац, Вељун, Бански Грабовац итд.

Ни дјецу нису поштеђивали, него их је на стотине хиљада убијено, све млађи од 14 година. Дешавало се и да се србска деца покатоличавају и дају у хрватске породице, које су их васпитавале у профашистичком духу.

Једно вријеме Артуковић је обављао функцију министра правде и религије у Влади фашистичке НДХ. Али ништа није чинио на спречавању масовних злодјела, односно геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима.

 

СРИВАЊЕ И ЕМИГРАЦИЈА

На крају Другог свјетског рата 6. маја 1945. године побегао је из Загреба са многим хрватским фашистичким зликовцима преко Блајбурга дошао у Аустрију гдје се данима скривао у логору Спитал, који је био у британској окупационој зони.

Неки хрватски министри и официри су предати југославенским властима одмах, али већа група је пуштена, међу њима и Андрија Артуковић. Одлази прво у Швајцарску, са женом и троје деце, гдје под лажним именом Alois Anich, а онда је отишао за кратко у Ирску, па на крају у Сјеверну Америку.

Овај процес бјежања и скирвања фашистичких и нацистичких зликоваца организован је преко Ватикана и назван је "Пацовски канали" (eng. Ratline). Велики дио посла за хрватске бјегунце одрадио је Крунослав Драгановић "Златни поп", католички свјећеник. Америчка обавјештајна служба је овај процес открила тек 1947. године.

Андрија Артуковић се из Ирске преселио у САД 1948. године, односно Калифорнију на западној обали САД гдје је живио до средине 1980-их, а радио је у фирми која је била у власништву његовог брата.

Комунистичке власти у Југославији су деценијама захтјевале његову екстрадицију како би му судиле за ратне злочине (одговорност за убиство неколико стотина хиљада цивила), али се Влада САД оглушивала и игнорислала то.

Југославенске Државна комисија за утврђивање ратних злочина и њихових помагача је Артуковића прогласила јула 1945. ратним злочинцем.

 

ДЕПОРТАЦИЈА

Непосредно након завршетка Другог свјетског рата 1946. године америчко министарство правде је сачинило једну студију на преко 600 страница под насловом "Трагање за одговорношћу у посљедицама холокауста".

У том документу који је 50 година носио ознаку строго поверљиво Андрија Артуковић се налази у поглављу - Виши дужносници,  а његов случај је назван "Бесконачно одгађани закон". Основано се сумња да је Артуковић доласком у САД постао агент ЦИА, јер америчка служба безбједности јесте међу хрватским и њемачким злочинцима врбовала своје сараднике.

Локални калифорнијски конгресник је средио Артуковићу трајни боравак у САД, али су му документа издата на право име. Тако да је на основу рутиске контроле 1951. године откривено да на тлу САД борави ратни злочинац из Другог свјетског рата. Америчка савезна Влада је први захтјев за депортацију одбила августа 1951. године тако да је случај мировао читаве две деценије као резултат притиска Американаца хрватског поријекла али и Католичке цркве.

Артуковићеви адвокати су се позивали на некакав споразум САД и Краљевине Србије почетком 20. века, а такође његова најмађа ћерка је била рођена у Калифорнији, па је изговор био да би јој очева депортација "правила финансијске проблеме".


Сачувани Артуковић враћен у домовину

Случај је на крају, захваљујући тамошњим јеврејским организацијама које су се бавиле откривањем нацистчких ратних злочинаца и боравиле су 1977. године у СФРЈ ради добијања потребне документације. Случај је обновљен и Артуковић је ухапшен 14. новембра 1984. али је изручен Југославији тек 12. фебруара 1986. године у Загреб, али је већ био стар и болестан (Паркинсонова болест).

 

СУЂЕЊЕ И СМРТ

Суђење је трајало неколико недеља, а Народни суд у Загребу га је 14. маја 1986. осудио на смрт. Годину дана касније комунистичке власти су процениле да је био превише болестан (сенилна деменција) за извршење смртне казне.

Умро је природном смрћу у затворској болници у Загребу 16. јануара 1988. у 89. години живота.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О Андрији Артуковићу и његовом суђењу написано је неколико књига и снимљен један филм:

  • "Личка трагедија" - 1999. издата, аутора Мирка Рапаића гдје је описано много тога о хрватско-усташком покрету, његовим сљедбеницима, а један занимљив део је посвећен суђењу Андрији Артуковићу.
     
  • "Суђење Артуковићу и што није речено" - 1986. издата, аутора Јове Поповића која до у детаље описује суђење и шта је писало у оптужници, а шта су изјављивали сведоци, као и сам оптужени.
     
  • "Залазак стољећа", документарни филм Лордана Зафировића, који говори о хрватским фашистичким зликовцима, а добар дио је посвећен суђењу Артуковићу, гдје се виде аутентични снимци са суђења.



ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!



Оцените нам овај чланак:




Tags:
USTASKI ZLOCINI
DRUGI SVETSKI RAT
LOGOR JASENOVAC
GENOCID HOLOKAUST
HRVATSKA EMIGRACIJA
DRZAVA KALIFORNIJA
AGENTI CIA
ZALAZAK STOLJECA
LICKA TRAGEDIJA
ZAGREBACKO SUDJENJE
ANDRIJA ARTUKOVIC
PACOVSKI KANALI
KATOLICKA CRKVA
KRUNOSLAV DRAGANOVIC
MARSEJSKI ATENTAT
OPSTINA LJUBUSKI
ZAPADNA HERCEGOVINA
SUDJENJE FARSA






























Skip Navigation Links