Шта је Пленковић рекао у Србији - www.zlocininadsrbima.com

   

10. јул 2023.


ШТА ЈЕ ПЛЕНКОВИЋ РЕКАО У СРБИЈИ


У својој првој премијерској посети Србији (23. јун) Пленковић се сусрео с вођством хрватске заједнице у Суботици, на чији позив је посета и уследила, и са српском премијерком Аном Брнабић.

Медији у региону, а посебно у Србији и Хрватској, надуго и нашироко су извештавали о овој посети цитирајући и изјаве учесника овог сусрета. Из свег прегледаног и прочитаног медијског извештавања са овог догађаја, пажњу ми је привукао следећи део изјаве хрватског премијера: „Односи Србије и Хрватске оптерећени су резидуалним питањима из времена Милошевићеве агресије на Хрватску и то је свима добро познато. И те ране из рецентне прошлости на одређени начин омеђују динамику и брзину наших односа.

Овај данашњи догађај и, коначно, моја прва посета у седмој години од када сам председник Владе Републике Хрватсе Србији и Суботици, Војводини, уз отварање оваквога дома, представља више симболичких порука.”

 

КО И ЗАШТО ЦЕНЗУРИШЕ

Овај део његове изјаве пренели су скоро сви медији у Хрватској, укључујући и јавни сервис ХРТ, који је у текстуалној форми Пленковићеве опширне изјаве, посебно истакао (подебљао) само две речи „Милошевићеве агресије”, док је већина медија у Србији потпуно игнорисала овај део Пленковићеве изјаве, укључујући и јавни сервис РТС, а ретки који су је пренели, укључујући и „Политику”, некако су је скрајнули.

Зашто су тако извештавали српски медији? Постоји неколико опција: једна би могла бити да се слажу са Пленковићевом констатацијом о „Милошевићевој агресији” на Хрватску, а друга, да се као добри домаћини нису хтели замерити госту, тим више што без хрватског гласа Србија не може ни постати чланица Европске уније.

Пристојан гост, по мом скромном мишљењу, овакву небулозну изјаву ни би ни изрекао, посебно не на територији Србије, пред српском премијерком и неколико министара из српске владе, међу којима је и министар за људска и мањинска права, иначе његов званични домаћин, Томислав Жигманов.

Ни службени наратив државе Србије, колико ми је познато, није у сагласју са Пленковићевом констатацијом о „Милошевићевој агресији на Хрватску” (што је заправо службени хрватски наратив о узроцима за ратни сукоб деведесетих на подручју Хрватске), што илуструје и прва реченица из српске „Википедије” о том догађају: „Рат у Хрватској је био војни сукоб на подручју бивше Социјалистичке Републике Хрватске, узрокован изласком Хрватске из састава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије.”

 

ДИЛЕМА И БИРАЊЕ

Пленковићева констатација није у сагласју ни са мојим сећањима на узроке хрватско-српског сукоба у Хрватској почетком 1990-их, о чему, као активни „судионик времена” сведочим из прве руке:

Избијањем политичке кризе на тлу СФРЈ, Срби у Хрватској су имали две опције: прву да прихвате нову власт екстремно националистичке странке Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), која је имала крајње негативан однос према Србима и очувању југословенске заједнице република и другу, да подрже федералистички концепт Југославије као гаранта њихових националних и политичких права, што је било основно опредељење социјалистичке власти Слободана Милошевића у Србији.

Срби су се определили за другу опцију, тј. за југофедеративни оквир заштите националних и политичких права из следећих разлога:

Предизборна кампања у Хрватској почетком 1990. године недвосмислено је наговестила какав је однос хрватских националистичких странака према Србима у решавању њиховог статуса у Хрватској. Чињеница да су те странке, а посебно ХДЗ, добиле већину гласова, потврдило је однос већине Хрвата према Србима. Иконографија предизборних скупова тих странака оживљавала је дух квислиншке творевине Анте Павелића НДХ из времена 1941–1945, у којој је званично прокламовани однос према Србима био срочен у поруку „трећину побити, трећину иселити, трећину прекрстити у католичку веру”.

 

ОЖИВЉАВАЊЕ АВЕТИ

Још жива сећања на хрватски геноцид над српским народом у Другом светском рату нису могла да оставе Србе равнодушним пред призорима фотографија Анте Павелића, усташких униформи, ознака, застава… Страначки прваци и аналитичари надметали су се у претећим порукама Србима.

Победом ХДЗ на изборима одржаним у априлу и мају 1990. отворен је простор за антисрпску кампању, која се манифестовала кроз три нивоа притисака: свакодневни (на свим местима и на свим нивоима политичког живота кроз симболику, ознаке, језик, рехабилитацију догађаја и личности из периода НДХ…), који је проф. др Јован Рашковић назвао и „агресијом свести”; административни (откази Србима у државним службама, полицији, предузећима због наводног недоласка на посао, непотписивање изјаве лојалности хрватском режиму, монтирани кривични, прекршајни и дисциплински поступци…) и политички (у више праваца са истим циљем – минимизирање не само политичких и националних права него и броја Срба у Хрватској).

Минимизирање броја Срба било је у функцији оправдавања минимизирања њихових политичких и националних права, што је до пуног изражаја дошло у току припрема и усвајања новог хрватског Устава 1990. Наиме, хрватска власт није уважила ниједан српски амандман на предлог новог Устава, посебно када је реч о захтевима да Срби у новом Уставу задрже статус народа, који су имали у свим претходним уставима, затим о захтевима да се новим Уставом регулишу права на употребу српског језика и писма (ћирилице). Напротив, новим Уставом Срби су сведени на националну мањину, решавање права на језик и писмо требало је да се регулише посебним законом, који је усвојен много касније и без учешћа Срба у његовој припреми.

Политички притисци манифестовали су се и кроз оживљавање антисрпских теза из новије политичке историје. То се у првом реду односи на ставове да су Срби у Хрватској „политички Хрвати православне вере” и на иницијативу да се формира Хрватска православна црква, која је кратко време постојала у доба Павелићеве НДХ.

 

УЗРОЦИ КРИЗЕ И ТЕНЗИЈЕ

Регионалним устројством Хрватске (жупаније) разбијене су етнички хомогене територије са већинским српским становништвом. Хрватски сабор је тек половином 1992. понудио могућност локалне самоуправе на подручју са већинским српским становништвом и то у котаревима, чији су центри били Книн и Глина.

Атмосферу о узроцима хрватско-српског сукоба на подручју Социјалистичке Републике Хрватске најстручније је описао већ поменути академик Јован Рашковић, у то време политички вођа Срба у Хрватској, у свом ауторском тексту „У име оца и сина”, посмртно објављеног у Нину 31. јула 1992:

„Српски народ све то осећа као позив историји на рецидив, шири у њему нове страхове, мучнину и старе сумње. После свега овога хрватско-српски односи добијају једну нову димензију параноидности. Хрватска параноја смањује и негира усташки злочин, а српско параноидно доживљавање осећа блискост колективне несреће и обнавља геноцид.”

Можда није наодмет, за оне који не знају, споменути да је данашњи хрватски премијер Андреј Пленковић уједно и председник ХДЗ-а, и да однос данашњег ХДЗ-а према Србима у Хрватској, и поред његовог смешкања на сусрету у Суботици и хвалисања да су односи са српском мањином „складни”, илуструјући ту складност уз присуство њихових представника на прославама акција „Бљесак” и „Олуја”, није далеко одмакао од оног са почетка деведесетих година 20. века.

 

Аутор: Саво Штрбац
Извор: ПОЛИТИКА, Веритас
Објављено: 07.07.2023.



ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак * Драксенић

Виктор Гутић *

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

Револуционарно Братство *

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Шпегељ

Вировитица * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Книн * Владо Миланковић

 



Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 111  пута
Број гласова: 0


Tags:
ANDREJ PLENKOVIC
HRVATSKI PREMIJER
POSETA SRBIJI
SUBOTICA VOJVODINA
OLUJA BLJESAK
DEVEDESETE GODINE
LIKA DALMACIJA
KORDUN BANIJA
SLAVONIJA SREM
MOSLAVINA BILOGORA
DUBROVNIK JADRAN
FRANJO TUDJMAN
PARTIJA HDZ
PODUNAVLJE POSAVINA
IVANJDAN 2023


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Случај Перешин: Заборављене задарске октобарске жртве у јесен 1991. године

Извештај са београдске промоције књиге "Хроника прогнаних Крајишника 3" од Саве Штрбца

Случај Радић: Пет година у затвору, деценију у немилости

Интервју са Оцем Миланом, сином убијеног Николе Гардовића на Башчаришији

Исповест Дејана Милића: Како сам преживео винковачки пакао 1991

Бршадински парастос: Више од две деценије се сећају својих настрадалих мештана

Хусеин Мујановић је само један од 940 злочинаца који су осумњичени за ратне злочине у БиХ деведесетих година




Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Бјеловарски крвник Јуре Шимић на слободи: Нова брука хрватског правосуђа
Објављено: 15.09.2023.     Има 29 прегледа и 5 гласова.

Пингпонг београдског Оделења за ратне злочине око предмета Петровачка цеста (Олуја 1995)
Објављено: 10.06.2023.     Има 108 прегледа и 0 гласова.

Шта је Пленковић рекао у Србији
Објављено: 10.07.2023.     Има 112 прегледа и 0 гласова.

Логори и коначишта или Како Хрватска манипулише терминима да спере мрље своје мрачне прошлости
Објављено: 12.05.2023.     Има 123 прегледа и 0 гласова.

Боровоселски мајски уранци
Објављено: 11.03.2023.     Има 179 прегледа и 0 гласова.



Skip Navigation Links