Хенрик Верт (1881-1952) је био високи угарски официр, мађарски војсковођа, односно начелник Генералштаба за време Другог светског рата. Он је немачког порекла који је рођен у Банату и припадао Фолксдојчерима, односно Дунавским Немцима.
Хенрик Верт је прошао војне школе и обуке у аустроугарској војсци почетком 20. века и био активан учесник Првог светског рата, који је био ратишту у Галицији где се борио против руске војске (Источни фронт).
Након Великог рата остао је активан у краљевској мађарској војсци и узнапредовао до чина генерала, да би 1938. године постао и начелник Генералштаба. Кратко је током 1936-1938 био смењен, да би био враћен и постављен на место главнокомандујући мађарске војске, све до септембра 1941. године. Био је пронемачки оријентисан и гледао је да удовољава Хитлеровим захтевима.
Учествовао је у изради планова за напад тј. агресију на Краљевину Југославију априла 1941. године. Његове јединице су починиле стравична злодела према цивилима: Србима и другим немађарима на подручју Бачке и Барање. Током 1942. године обављао је функцију мађарског гувернера за подручја која су окупирана од југославенске краљевине.
Крајем 1944. године био је ухапшен од ГЕСТАПО-а, а у фебруару 1945. од агената КГБ-а. Комунистичке власти у Мађарској су га осудуле на смрт 1948. године, али је то преиначено у 25 година затвора. Бива послат у Совјетски Савез где је умро у логору за ратне заробљенике маја 1952. године.
ЖИВОТОПИС
Хенрик Верт је рођен 26. децембра 1881. године у Банату, место Книћанин, на путу између Петровграда (јужно 30 км) и Београда (северно 55 км). У то време, с краја 19. века Банат је био део Хабзбуршке монархије.
Верт је немачког порекла који је одрастао у породици Фолксдојчера, односно Дунавских Немаца, који су ту насељени 150 година раније од стране Бечког двора.
Каријера
У родном месту је завршио основну школу, али је отишао у Бекескчаб где је био питомац на војним школама. Прво место службовања добија 1903. године у Јегерском 60. пешадијском пуку. Потом бива прекомандован у Секешферервар, где добија место у штабу аустроугарске војске.
Током Првог светског рата Верт бива послат у Галицију, са чином капетана. Тамо је ратовао са руском царском војском. Чин пуковника добија 1918. године.
Када је у Мађарској избила бољшевичка револуција током 1919. године Верт добија команду прво над Седмом дивизијом мађарске Црвене армије, а онда и постаје начелник штаба 1. мађарског Црвеног корпуса. У мају те године бива послат од Врховне команде да преговара са Румунима о миру.
Напредовање
После Првог светског рата где су се Мађари нашли на страни поражених дошло је до распада војске, а створена је Краљевина Мађарска. Хенрик Верт бива 1920. године примљен у мађарску краљевску војску, где му је радно место било на челу Оперативног оделења Генералштаба. У исто време постаје професор на Војној академији у Будимпешти.
Унапређење му следи 1926. године, када добија чин генерал-мајора и постаје декан на армијској школи. Престаје са радом на Академији 1931. године, а добија ново унапређење у чин генерал-потпуковника. Пар година касније добија команду над 4. оклопно-механизованом бригадом. Скоро годину и по дана бива удаљен из војне службе 1936-1938... а онда се враћа септембра 1938. године и добија нови чин генерал-пуковника. Радно месту му је било начелник Генералштаба мађарске војске. У то време Хитлер је већ отпочео да спроводи своје освајачке планове, а сам Верт је себе видео као "немачког сина".
Крајем тридесетих година заговарао је придруживање Мађарске Силама осовине и јачању војно-економске сарадње са Немачком. Када је Мађарска отписала новембра 1940. године приступање Тројном пакту Верт и сарадници су ликовали од среће.
Били су убеђени да ће Немачка да добије рат и да се треба на време престројити на праву страну.
Одликовања
Хенрик Верт је колико је познато добио више пута ордење:
- Орден Гвоздене круне III реда са мачевима (август 1916)
- Велики крст са светом круном (септембар 1941)
- Орден Ратних заслуга са мачевима (октобар 1942)
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Од стране регента Миклоша Хортија, Верт добија почетком 1941. године наређење да сачини израду плана напада на југославенску територију. Заправо, Хорти и његови сарадници су желели да Мађари запоседну своје "Јужне делове". За кратко време Верт презентује Хортију и Бардошију планове и спроводи мобилизацију свих војно способних мушкараца...
Мађарске оружане снаге 10. априла 1941. године када је већ увелико трајала злочиначка операција "Казнена одмазда" односно инвазија на Краљевину Југославију са својом Другом армијом прикључују се тој инвазији са својих 80.000 војника сврстани у четири корпуса, односно 14 бригада и један батаљон. Они су окупирали Барању и Бачку, као и Међумурије и Прекомурје.
Отпор Војске Краљевине Југославије је био веома слабашан мањим делом због неспремности и недовољног времена за мобилизацију, а већим делом због издајства и дезертерства Хрвата и Словенаца.
Мађари су већ 13. априла окупирали Нови Сад. Такође одмах по окупацији су враћали све старе називе од пре Првог светског рата називима места, река и сл. Србски језик и ћирилица су забрањени.
За само првих две недеље окупације Бачке и Барање, мађарски војници су убили најмање 3.000 Срба, а поред њих на удару су се нашли Јевреји и Роми.
Поред тога, мађарске окупационе власти су све до 16. децембра 1941. године на окупираним подручјима имали војну управу, зашта се залагао лично и сам Хенрик Верт... потом је уведена цивилна управа и ти делови су припојени Краљевини Мађарској, на основу Декрета Народне скупштине.
Поред православних свештеника СПЦ који су се први нашли на удару... мађарске окупационе власти су издале шовинистички проглас у коме су навели да "Сви који су дошли на 'мађарску земљу' након 31. октобра 1918. године, морају одмах да напусте своје куће и имања и оду тамо одакле су дошли...". Ово се односило највише на Солунске добровољце односно учеснике Првог светског рата који су заједно са Србском војском поразили аустроугарске трупе у овим крајевима, чиме је завршена њихова ера.
Резултат мађарских чишћења у Сомбору 1941.
Под јаким војно-полицијским стражама са чиме је Хенрик Верт био одлично упознат, десетине хиљада Срба (читаве породице) су опљачкане и потом насилно депортоване у окупирану Србију, коју је предводио Милан Недић. У њихове куће су усељени сиромашни Мађари из остали делова Мађарске.
Поред тога Мађарске власти су одмах формирале и концентрационе логоре као што су: Шарвар, Барч, Нађкањижа... који су били у југозападним деловима Мађарске. Процењује се да је око 20.000 Срба одведено у те логоре смрти, одакле се један део вратио. Такође су и на територији Бачке и Барање су такође бивали сабирни логори за интернацију Срба и немађара.
Шарварски логор смрти у Мађарској
Сем Срба, мађарска Влада је на својим територијама прогонила и Јевреје па је у складу са тиме донето низ расистичких закона по угледу на нацистичку Немачку, у смислу забране бракова, остваривања трговачких послова и сл. Генерал Верт је био одани Хитлеров послушник који је веровао да Немци могу да победе Совјетски Савез и Велику Британију.
На месту начелника Генералштаба, Хенрик Верт је остао све до 5. септембра 1941. године, а онда је смењен лично од Миклоша Хортија. Разлог томе је био вероватно велики губици мађарских трупа на Источном фронту у борбама са Црвеноармејцима, где су Мађари морали да пошаљу своју Другу армију.
[[RarMADJhor]]
Хенрик Верт је наставио да буде гувернер на окупираном делу Војводине, односно Бачке и Барање где се задржао све до децембра 1942. године. За време окупације мађарске оружане снаге (војска и жандармерија) су извршиле по злу чувену Новосадску рацију крајем јануара 1942. године, односно хапшење Срба и Јевреја у јужним деловима Бачке, када је убијено преко 4.500 Срба и 500 Јевреја, за само неколико дана... њихова имовина је опљачкана и уништавана.
ХАПШЕЊЕ И СУЂЕЊЕ
Када је Верт смењен са места гувернера враћа се у Будимпешту где је био у Војсци све до 1944. године. Тада га хапси немачка полиција ГЕСТАПО по наређењу пронацистичког вође у Мађарској Ференца Саласија.
Црвеноармејци у Будимпешти фебруара 1945.
Када су снаге Црвене армије већ увелико прегазиле Мађарску и наставиле свој поход ка Берлину, Хенрик Верт бива ухапшен од совјетских агената из КГБ.
Суђено му је током 1948. године за ратна злодела, злочине против човечности, кршења закона и обичаја ратовања, формирање логора, убијање цивила итд. Народни суд му је донео пресуду смртна казна стрељањем. Међутим, казна је преиначена у 25 година робије.
ЗАТВОР И СМРТ
Наредне године бива испоручен у СССР јер је политички миље у Москви тако захтевао од Мађара, да им се испоруче сви они који су оставили крваве трагове на Источном фронту убијајући њихове цивиле. Иначе, Мађарска је деценијама након рата била совјетски протекторат.
Хенрик Верт је депортован у групи са осталим злочинцима у логор за ратне заробљенике, где је и умро 28. маја 1952. године.