Дамир Крстичевић (1969.) је бивши хрватски генерал и активан учесник ратова на екс-југославенском простору деведесетих година 20. стољећа.
Војне школе Југославенске Народне Армије је завршио у Сарајеву и Београду, али је крајем јула 1991. године дезертирао и дошао у Загреб, гдје је примљен у тек формирани ткз. Збор Народне Гарде.
Због формалног војног образовања истицао и имао напредак у каријери, па је обављао дужност команданта 4. гардијске бригаде "Пауци", а потом и начелника Генералштаба Војске Републике Хрватске.
Његове јединице су оставиле крваве трагове, не само у Хрватској, већ и територији западне Босне, када је убијено хиљаде Срба цивила. Иако је он покушао ово да демантује, видео снимци доказују присуство на мјестима гдје су се дешавали злочини.
Након пензионисања у хрватској војсци постао је послован човјек који је врло брзо стекао велико богатство. Касније се и политички ангажовао и дошао до функције министра одбране у Влади Хрватске. Поднио је оставку на ту функцију 8. маја 2020. године.
Тужилаштво Босне и Херцеговине је против њега саставило оптужнице за ратна злодјела против цивила, али он одбија да прими то и има подршку хрватских власти.
ЖИВОТОПИС
Дамир Крстичевић је рођен 1. јула 1969. године у мјесу Вргорац, на крајњем југу Далмације, уз границу са Херцеговином, на путу између Макарске и Плоча. Његови отац Раде и мајка Љубица су за кратко се били преселили у Загреб, па су се вратили у завичај.
Дамир је ожењен и има троје дјеце. Живи са породицом у Загребу.
Приликом пада војног хеликоптера 2007. године у Вуковару он је тешко повредио карлицу и кичму, опоравак му је дуго трајао.
Примљен је 22. маја 2018. године у Кућу славних, међународних полазника Војне академије копнене војске САД.
Школовање
У родном мјесту је завршио основну школу, док два разреда средње школе започиње у Вогорцу, али касније се пребацива у Сарајево у средњу војну школу гдје матурира 1987. године, на смјеру Копнене војске. Ово је сматрана једном од најбољих образовних установа бивше Југославије, а млади питомци су полагали заклетву под оружјем већ са 16 година старости. Упућени кажу да је био један од најбољих у својој класи.
Војну академију уписује у Београду и завршава крајем јуна 1991. године када су већ отпочела оружана дејства у СР Хрватској и СР Словенији. Он је у чину потпоручника дезертирао 25. јула 1991. године и вратио се у родни крај. Док су његове колеге биле послате у Вуковар да одблокирају касарну ЈНА од хрватских полицијских и паравојних формација.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Почетак ратовања Дамир Крстичевић започиње у имотској 115. пјешадијској бригади одмах пошто је ова јединца основана октобра 1991. године под командом Анђелка Видошевића. Крстичевић је добио команду над извиђачко-диверзантским водом те бригаде.
Имотска бригада је ратовала на ткз. Јужном бојишту, односно зона дјеловања је била Далмација, Дубровник са залеђем и јужна Херцеговина. На том подручју је требало прогнати Србе, опљачкати њихову имовину и порушити им вјерске објекте.
Поред ратовања у Имотској бригади, Дамир Крстичевић је пар мјесеци био припадник 113. бригаде из Шибеника над којом је добио заповједништво лично од Јанка Бобетка.
За разлику од већине хрватских ратних заповједника Крстичевић је имао формално војно образовање и то му је омогућавало брзи напредак у каријери. Он је касније новембра 1991. године прекомандован у 4. гардијску бригаду "Пауци" Војске Републике Хрватске и добио команду над IV батаљоном.
Са "Пауцима" Дамир Крстичевић је активно судјеловао у злочиначкој операцији "Масленица" крајем јануара 1993. године, када је десет хиљада Срба прогнано са подручја Равних Котара, док је 350 Срба (цивила и војника) убијено или се води као настало. Већ у фебруару 1993. године Крстичевић постаје главнокомандујући у 4. гардијској бригади.
Управо са том ратном јединицом хрватске војске Дамир Крстичевић је прећи на територију Босне и Херцеговине гдје ће извршавати планове хрватског Генералштаба из Загреба, односно бити дио удруженог злочиначког подухвата.
Прво ће током јесени и зиме 1994. године нападати србске крајеве у најјужнијим дијеловима Босанске Крајине, а онда ће током љета 1995. прећи у западне дјелове Босне, када је преко 40.000 Срба прогнано из Босанског Петровца, Кључа, Грахова, Гламоча, Дрвара...
Крајем јула мјесеца 1995. године Крстичевић са својом 4. гардијском бригадом бива прекомандован ка Книну јер су судјеловали у злочиначкој операцији "Олуја", када је преко 2.600 Срба убијено или се води као нестало, док је стотине хиљада Срба прогнано из својих домова.
Након тога наставља у западној Босни у новој злочиначкој операцији "Маестрал", гдје са својим јединицама долази до Јајца, Шипова и Мркоњић Града. Само на том подручју западно-крајишких општина 1995. године је прогнано преко 120.000 Срба, док је више од 1.650 Срба убијено или се води као нестало. Сам Мркоњић Град је спаљен до темеља.
Управо ту су "Пауци" под његовом командом починили стравична злодјела над Србима цивилима. Колона прогнаних Срба из Доњег Вакуфа и Јајца је пресјечена. Један од таквих злочина против човјечности јесте и онај у селу Бравнице 13. септембра 1995. године, када је двадесетак србских цивила убијено у аутобусу, од чега је било осморо дјеце млађе од 13 година.
Иако је Дамир Крстичевић покушао касније да одбаци оптужнице да је он на том мјесту уопште и био, неколико видео снимака показују да је лагао, како би сакрио своју одговорност.
Министар одбране Гојко Шушак из деведесетих година, посље рата је похвалио "Пауке" рекавши: - "Хрватска војска има седам гардијских бригада, све су добро опремљене и обучене, али само је једна ударна... то је четврта гардијска бригада". Крстичевић је под командом имао тада 3.500 људи под оружјем.
Након завршетка оружаних сукоба на западном југославенском простору Дамир Крстичевић је постављен за Зборног подручја Пазин.
ОПТУЖИЦЕ
МУП Републике Српске је још 2006. године доставио Тужилаштву Босне и Херцеговине документацију и поднео кривичну пријаву против Крстичевића за ратне злочине на подручију мркоњићке општине. Тамо је пронађена једна масовна гробница од 181 тијела, а која је тек 1997-1998 ексхумирана.
Највиши функционери Војске Републике Хрватске су неколико година након рата наредили да се унишити сва документација (преко 10.000 докумената) везано за учешће њихових јединица на територији Босне и Херцеговине. Ово је урадио генерал Љубо Ћесић звани Ројс по усменом наређењу министра одбране Гојка Шушка. На тај начин желели су да избјегну одговорност за учешће у етничком чишћењу на територији друге државе.
ОДЛИКОВАЊА И МЕДАЉЕ
Дамир Крстичевић је носилац осам хрватских ордена:
-
1996. – Рeд хрвaтског тролистa
-
1996. – Спомeницa домовинскe зaхвaлности
-
1995. – Мeдaљa зa изнимнe потхвaтe
-
1995. – Мeдaљa “Олуja”
-
1995. – Мeдaљa “Љeто ’95”
-
1995. – Рeд кнeзa Домaгоja с огрлицом
-
1995. – Рeд бaнa Jeлaчићa
-
1992. – Спомeницa Домовинског рaтa
НАКОН РАТА
Као перспективног официра Министарство одбране Републике Хрватске 1996. године шаље Дамира Крстичевића у САД на усавршавање, гдје је завршио престижне војне школе. Тамо се задржао двије године и вратио се у домовину 1998. године када добија функцију замјеника начелника Генералштаба Војске Републике Хрватске.
Пензионисање
Дана 28. септембра 2000. године дванаест хрватских генерала (Јанко Бобетко, Анте Готовина, Младен Маркач, Иван Чермак, Мирко Норац...), међу којима и Крстичевић послали су јавности Отворено писмо. Циљ тог обраћања јесте да се скрене пажња јавности како медији вријеђају тековине ткз. Домовинског рата и омаловажавају Војску Републике Хрватске.
Вампирски осмјеси: Крстичевић, Кораде и Готовина
Ово је учињено по сазнању да добар дио тих "јунака" мора ићи у Хаг пред Међународни кривични суд за бившу Југославију како би одговарали за ратне злочине, злочине против човјечности, прогоне и присилне депортације цивилног становништва итд.
Дан после те објаве, хрватски предсједник Стјепан Месић је Дамира Крстичевића и још шесторицу генерала послао у пензију.
Занимљиво је то што је Дамир Крстичевић требао да иде у Хаг као свједок одбране хрватским генералима, али се уплашио да га неће тамо задржати и одбио је отићи тамо да свједочи.
Бизнис и усавршавање
Дамир Крстичевић је пензионисан у 31. години живота. Тада је одлучио да се усавршава на загребачком Економском факулетету, а поред тога се запослио као менаџер у једној програмерској компанији, гдје је врло брзо стигао и до позиције директора фирме.
Десетак година касније та фирма је била умјешана у аферу која је врло брзо заташкана.
Политичко ангажовање
На изборима 2016. године Дамир Крстичевић се нашао на листи странке Хрватске Демократске Заједнице (партија која је неприкосновено владала 1990-их година) као народни посланик. Ту је позван у хрватску Владу, гдје се прихваио функције министра одбране и потпредсједника Владе.
Међутим, 7. маја 2020. године се догодила авионска несрећа код Земуника, када су двојица искусних војних пилота погинули, Крстичевић је одбио да одговара на питање новинара и поднио је оставку. То је заправо била друга авионска несрећа те године.
Дипломатски скандал
Дамир Крстичевић је 2018. године направио дипломатски скандал приликом посете предсједника Вучића Републици Хрватској, када је тражио "извињење за великосрпску агресију" из деведесетих година.
Ово је унело приличан хаос у билатералне односе двије земље, па је резултовало забраном уласка Крстичевића на територију Републике Србије.
ПОПУЛАРНОСТ
Као некадашњи командант ударне 4. гардијске бригаде "Пауци" Дамир Крстичевић годинама ужива популарност међу Хрватима, како у домовини, тако и међу дијаспором. Додуше некао Анте Готовина, али свакако да му је близу.
Навијачи сплитског клуба Хајдук често на својим утакмицама спомињу "Пауке" и каче њихове заставе на својим трибинама, догађањима и сл.