Бранимир Главаш - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Источна Славонија


Бранимир Главаш


Бранимир Главаш (1956.) је хрватски генерал и политичар. Један од оснивача и најутицајнијих челника Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), коју је 2005. године напустио да би формирао нову регионалну странку Хрватски демократски сабор Славоније и Барање (ХДССБ).

Према суђењу које је вођено у Београду, на Војном суду Југославенске Народне Армије у првој половини 1992. године, Бранимир Главаш је један од главних осумњичених за рат и распиривање националне мржње у источном делу Хрватске. Тада је био недоступан органима кривичног гоњења Југославије; а касније је Република Хрватска одбила да га изручи.

2006. године је ухапшен и одређен му је притвор. Жупанијски Суд у Загребу га је у два случаја прогласио кривим. Бранимир Главаш је умешан у многе ликвидације Срба и источном делу Хрватске, односно био је аткиван учесник у етничком чишћењу које су спроводиле хрватске власти над Србима током рата у Хрватској 1991-1995.


 

БИОГРАФИЈА

Љубомир Главаш 1942.

Бранимир Главаш, од оца Љубомира и мајке Зорке (р. Панџић), рођен у Осијеку 23. септембра 1956. По националности Хрват, држављанин Хрватске и Босне и Херцеговине, са пребивалиштем у Осијеку.

Његова породица се 1949. године доселила из херцеговачког села Дриновци (општина Груде) у источну Славонију, односно Клису, предграђе Осијека. У Херцеговини су чланови његове фамилије углавном били чланови усташког покрета, за време Другог светског рата, који су вршили покоље српског становништва у западном делу Херцеговине.

Његов отац Љубомир је рат почео као припадник војске НДХ, али је после прекомаднован у 369. легионарску дивизију нацистичке Немачке. Ратовао је у источној Босни где је његова јединица вршила одмазде над српским становништвом. Од 1945. до 1946. његов отац се скривао у шумама Горских Котара, да би после био ухваћен од агената УДБ-е и провео у затвору 6 месеци, након чега је дослужио још 2 године у ЈНА. Када се вратио у родне Дриновце, Главашев отац је затекао сиромаштво, па је породицу повео у Осијек, где су се већ доселили његови рођаци још почетком 1940-их. Тако су Главашеви родитељи поред њега имали још ћерку Гордану и синове: Дубравка и Томислава.

Због своје мутне прошлости Главашев отац Љубомир је врло брзо напустио Осијек и Југославију, јер су га прогласили шовинистом, те се преселио у Немачку, где су одлазили тада бројни Хрвати у емиграцију. Тамо је био активан у усташким клубовима, који су радили на дестабилизацији СФРЈ. Љубомир Главаш је долазио у посету породици само за празнике. Од своје баке Јаке, Бранимир Главаш је чуо прошлост свога оца и видео слике оца у униформи немачке војске, коју је бака чувала. Њеов отац се у Југославију вратио средином 1990. године када је већ почео распад СФРЈ. Прича се и да су га врбовали агенти УДБ-е 1970-их да почне да ради за њих.

Породица Бранимира Главаша

Бранимир Главаш је завршио гимназију у Осијеку, а одмах потом уписао Правни факултет, који је завршио са успехом. За време студија, Главаш је примао стипендију од комунистичког режима, против кога се касније борио. Први посао је добио у Доњем Михоњцу, а потом се запослио као секретар у једној осјечкој средњој школи.  Бранимр Главаш никада није био члан Савеза Комуниста Југославије.

Оженио се и добио сина Филипа у марту 1991. године. Већ тада је Бранимир Главаш био увелико активан у политичком животу Хрватске, радећи на разбијању СФР Југославије.

Бранимир Главаш је волео сликање и позирање пред камерама и фотоапаратима. То му је давало енергију да буде још жешћи у својим плановима и акцијама.

 

 

ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА

Пошто није хтео да буде члан КПЈ, јер су његови преци се борили за другачије идеале и визију западног Балкана; у Осијеку се упознао са Владимиром Шексом, са којим је касније отишао у Загреб, где су њих двојица тајно учествовали у оснивању Хрватске демократске заједнице 17. јуна 1989. године у просторијама НК Борац, на Јаруну. На тој оснивачкој скупштини ХДЗ-а, Бранимира Главаш је предложио Фрању Туђмана, за председника странке, што је и усвојено.

Главаш је брзо учио "политичку абецеду", а поред невероватне енергије красила га је и харизма, односно моћ да поведе народне масе. У априлу 1990. године, његова странка ХДЗ је у СР Хрватској направила велики успех и политички поразила Савез Комуниста, који је до тада био деценијама неприкосновен. Главашу то није било по вољи, јер су његови политички сарадници Владимир Шекс и Иван Векић, отишли у Загреб на високе позиције, а он остао у Осијеку. Тако је руководство ХДЗ-а одлучило да га пошаље у Београд, као посланика ХДЗ у Савезној Скупштини СФРЈ, где се задржао неко време, а онда се вратио у Осијек, почетком 1991.

Још 1989. године је био члан Извршног одбора ХДЗ, а 14.4.1993. постао је и први жупан Осјечко-Барањске жупаније. 1995-1997. је био посланик у Заступничком Дому Сабора Хрватске. А од маја 1997. поново је постао осјечко-барањски жупан. Од 1997-1999 именован је од Фрање Туђмана за инспектора у Министарству Одбране Хрватске и додељен му је чин генерал-мајора. Од 2000-2005 постаје народни посланик у Сабору Хрватске.

Априла 2005. године Главаш долази у сукоб са врхом странке ХДЗ, коју је основао, а тадашњи председник ХДЗ-а, Иво Санадер га оптужује да води аутономашку политику и избацује из странке. То Главаша није омело, већ је у октобру 2005. основао своју странку Хрватски демократски савез Славоније и Барање (ХДССБ). Са њом је имао успеха, јер је побеђивао ХДЗ на локалним изборима.

2007. године крећу и његова хапшења, па није могао много утицати на рад и развој ХДССБ, али је и даље остао битан фактор ХДССБ делујћи из сенке.

 

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Ратно-злочиначка одисеја Бранимира Главаша започиње октобра 1990. када је учествовао са врхом ХДЗ у илегалној набавци оружја за потребе чланова ХДЗ, ХСП и МУП-а Хрватске. Главаш је 12.10.1990. именован и званично за секретара Секретаријара за Народну одбрану (војни одсек), од руководства ХДЗ-а. Странка ХДЗ и њени чланови су припремани за рат против Срба и ЈНА. Формално 7. децембра 1991. Главаш је именован као комадант "одбране Осијека", иако је он то већ месецима неформално обављао.

У фебруару 1991. године је имао састанак са "колегама" из Вуковара, Томиславом Мерчепом и Благом Задром, где су договорени детаљни планови о дестабилизацији комунистичке власти и напади на српска места. У Осијеку је било више од 30% грађана српске националности и велика касарна ЈНА.

Баш из тог "неповољног националног састава" произашли су паклени планови ХДЗ-а, који је у Осијеку, као и у другим градовима са национално мештовитим саставом: Вуковар, Сисак, Госпић, Задар, Карловац... да се минирају куће и локали чији су власници српске или нехрватске националности и тако етнички очисте. Тако је Бранимир Главаш спроводио ту политику у Осијеку, са "приватном војском" коју је имао док, није уклонио Јосипа Рајхла-Кира. Дужност комаданта осјечке полиције је обављао Јосип Рахајл-Кир, који је хрватским екстремистима сметао, јер није.желео рат и да убија невине Србе. Тако је 29. јуна 1991. ликвидиран код Тење. Од тада креће свеопшти хаос и безакоње у Осијеку, а главни покретач и конролор свега тога био је управо Бранимир Главаш.

У Осијеку 1990-их Бранимир Главаш је имао своје сараднике Петра Кљајића и Јосипа Катанчића. Петар Кљајић је Главашу био "десна рука", јер је био у то доба председник Жупанијског Суда у Осијеку и председник стамбене комисије града Осијека. Па је Главаш преко Петра Кљајића застрашивао, малтретирао и избацивао Србе из њихових станова, без налога, без суђења и без милости. Нико се није могао жалити, јер је и судску власт обављао Петар Кљајић. Оваквих случајева је било пуно, а касније је само 36 добило судски епилог, после 2005. године.

11. јула 1991. године у насељу "Стадион", убијен је српски цивил Живко Пеулић, а његова жена је тешко рањена и заробљена. То је медијски пропраћено преко локалне ТВ. То није било једино убиство осјечких Срба, већ само почетак осјечке "Олује".

Једно од убистава Срба које Осијечани памте јесте убиство Богдана Почуче, шаховског велемајстора и радника предузећа "Штампа", у које је лично умешан Бранимир Главаш. То је било 29. децембра 1991. Дошли су 4 особе у маскирним униформама, без регистарских таблица на "шкоди", у Вилсонову улицу, где се Богдан Почуча преселио у кућу свог брата Јанка, јер је Јанко отишао 2 месеца раније у Истру, како би избегао најаваљену ликвидацију. Ту је Богдан Почуча ухапшен, везан и одвезен на обале Драве. Убијен је из пиштоља и бачен у реку.

Исто тако познати осјечки лекар-онколог Др. Милутин Кутлић је 7. децембра 1991. одведен из своје куће у Мрежничкој улици у Осијеку. Комшије су виделе како су око 16 сати по Кутлића дошла двојица војника ЗНГ у маскирним униформама, по Главашевом налогу, "југом 45" без регистарских таблица. Тело Милутина Кутлића је са још једним телом пронађено на обалама Драве два дана после.

Оваквих убистава Срба 1991-1992 у Осијеку је било јако пуно (Бранко Ловрић, Радослав Ратковић, Душко и Драган Бекић, Драган Стојић, Миле Станар зварни Торо, Анте Абичић, Душко Бошњак и др.), а иза свега тога стајао је Бранимир Главаш са групом сарадника. Породице убијених су имале велике проблеме када су долазиле у осјечку полицију да се распитају о нестанцима својих ближњих, јер је читав систем био умрежен у злочиначком ланцу који је контролисан од Бранимира Главаша.

У саставу 160. осјечке бригаде ЗНГ, коју је између осталих Главаш и основао; постојао је интернационални вод којим је комадовао Аргентинац Едуардо Флорес. У тој групи су били добровољци из иностранства, задужени за тихе ликвидације Срба и уништавање њихове имовине. Поред тога, тај вод је одговоран за ликвидацију два новинара: швајцарац Кристијан Вутемберг и Паул Џекинс из Велике Британије. Главаш је наредио њихову ликвидацију јер се бојао да ће отићи у свет и тамо испричати све о томе шта су видели у Осијеку.

О лику и делу, као и злочинима Бранимира Главаша писао је новинар Драго Хедл.

 

 

ОДЛИКОВАЊА

Бранимиру Главашу за изузетан допринос стварању нове хрватске државе 1990-их, Фрањо Туђмане, председник Хрватске је доделио следећа одликовања:

  • Споменица Домовинског рата
  • Споменица Домовинске захвалности
  • Ред хрватског тролиста
  • Ред Анте Старчевића
  • Ред Бана Јелачића
  • Ред кнеза Домагоја са огрлицом
  • Ред кнеза Трпимира са огрлицом и Даницом

Касније, 19. августа 2010. године Иво Јосиповић, председник Хрватске, одузима та одличија Главашу, иако је већ тада постојала информација да је Бранимир Главаш та одличија продао непознатом купцу у Аустралију.

 

СУЂЕЊА И ПРЕСУДЕ

Главаш у судници

10. маја 2006. године, Бранимиру Главашу се укида посланички имнунитет, на захтев државног Тужилаштва Републике Хрватске, а истражни судија Жупанијског Суда у Загребу одређује Главашу притвор 26. октобра 2006. и почиње истрага. Чим је Главаш приотворен, отпочео је штрајк глађу, па је пуштен 3. децембра 2006. а истрага је прекинута. Тек 8. фебруара 2007. наставља се истрага против Бранимира Главаша, а 14. априла 2007. се подиже нова оптужница у "случају Селотејп", а касније и "случај Гаража". Опет је штрајковао глађу, па 11. јануара 2008. излази из притвора. Овај судски поступак је окончан 8. маја 2009. а пресуда је гласила 10 година затвора, а Врховни Суд Хрватске је ову казну преиначио на 8 година затвора. За "случај Гаража" Главаш је добио 5 година затвора, па му је одређена јединствена казна 10 година затвора.

Бранимир Главаш је 5. маја 2009. напустио Хрватску и пробегао у Босну и Херцеговину, где се и данас налази. 14. септембра 2010. поднео је тужбу Уставном Суду РХ, за кршење његових права; а 23. априла 2014. подноси Европском Суду у Стразбуру жалбу за своја права. Процедуралним грешкама у хрватском правосуђу, везаним за предмет "Главаш", постоје шансе да Бранимир Главаш пред Европским Судом испадне као жртва.

У БиХ је Главаш ухапшен 28. октобра 2010. године и спроведен у Сарајево где је провео 3 месеца, а онда у Зеницу 8 месеци. Да би 21. јуна 2011. пребачен у КПД Мостар. Пресуде које су му изречене, Главаш не признаје и назива све то монтираним процесима и политичким прогоном.

 

12. јануара 2015. Уставни суд Хрватске укида пресуду Врховног суда Хрватске, за Главаша и сараднике. Дана 7. јуна 2016. Врховни суд Хрватске је оборио још једну пресуду загребачког Жупанијског суда и вратио предмет на почетак, затраживши строже казне.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links