Покољ у Воћину је назив за монтруозни злочин који је извршен почетком 1942. године у овом селу у подножју Папук планине у западним дијеловима Славоније.

Извршиоци злодјела су припадници оружаних снага (усташе и домобрани) клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске, са подручја Подравске Слатине уз помоћ бојовника из Вировитице, Осијека и Белишћа.

Повод за масовно убиство најмање 320 Срба, махом жена и дјеце био је ватрени окршај са партизанским снагама, гдје су хрватски фашисти имале губитака, па су свој бијес искалили над ненаоружаним цивилима односно србском нејачи. Жртве су биле узраста од 8 до 82 године, што ће рећи и дјеца и старчад су били мета усташа.

Воћински покољ је учињен у селима: Кометник, Секулинци, Добрићи, Јоргићи и Зубовићи... Имовина мјештана у овим насељима је уништавана, похарана и спаљивана. А све од покретне имовине је однешено, укључујући и стоку.

Такође и православна црква Светих Отаца I Васељенског сабора спаљена, а потом и срушена до темеља, која је тек тридесет година након Другог свјетског рата обновљена. Споменик жртвама је тек 1985. године направљен, док су жртве похрањене у заједничку гробницу 1954. године.

Педесет година касније након овог злочина, хрватске паравојне формације су на овим локацијама поновили злочин током разбијања Југославије 1991-1992 и завршили посао истребљења Срба који су започели њихови преци.

Посљедњих година у Воћину се одржава парастос невиним жртвама из два рата, гдје су носиоци локална заједница Срба у Републици Хрватској и свештенство Епархије славонске СПЦ.

НЕЗАВИСНА ДРЖАВА ХРВАТСКА 1941-1945
ЗЛИКОВЦИ	Славко Кватерник * Јуре Францетић * Крунослав Драгановић Макс Лубурић * Динко Шакић * Мошков * Лорковић  * Усташе Мирко Пук * Иван Шарић * Црна Легија * Џафер Куленовић Анте Павелић * Мирослав Мајсторовић - Филиповић Алојзије Степинац * Љубо Милош * Виктор Гутић Миле Будак * Андрија Артуковић * Хусеин Ђозо Фехим Спахо * Мухамед Хаџиефендић * Рафаел Бобан Муслимански челници *  Владимир Крен * Мијо Бабић Поглавникова гарда * Јулије Маканец * Еуген Дидо
ЛОГОРИ	Керестинец * Даница * Крушћица * Госпић-Јадовно-Паг Сисак * Јасеновц * Стара Градишка * Јастребарско Пријдор * Маглај * Огулин * Пакленица * Ђаково Лепоглава * Тења * Зеница * Добој * Винковци Грабовац * Рогатица * Вишеград * Сарајево
ЗЛОДЕЛА	Пребиловци * Вељун * Дракулић * Острожин Садиловац * Паланчиште * Дивосело * Шид Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Пркос Међеђа * Шушњар * Пискавица * Драксенић Глина црква * Ливањско поље * Бегово Брдо Грабовац Бански * Воћин * Дубица * Пркос Калати * Бијели Поток * Гаравице * Миострах Вуковар * Корићка јама * Стари Брод * Гудовац Шегестин * Хомољац * Вршани * Сребреница
ЖРТВЕ	Дамјан Штрбац * Платон (Јовановић) * Зорка Делић Љубан Једнак * Даница Праштало * Гламоч  Љубомир Млађеновић * Марија Почуча * Симовић Марко Бошковић * Српска банка * Славско Поље Петар Дабробосански * Вукашин Мандрапа Живојин Станисављевић * Драгољуб Благојевић
ПУБЛИКАЦ.	Пацовски канали * Бог и Хрвати * Иродови синови Magnum Crimen * Пјесма Ђурђевдан * Без кајања Усташка зверства * Цвијет Хрватства * Ожиљак Благослов Ватикана * Деца у жици  * Дјеца Козаре Страх * Понор * Дара из Јасеновца * Црна књига Пакао НДХ * Србољуб Живановић * Три стратишта Једење Богова * Залазак стољећа * Личка трагедија Не окрећи се сине * Покољ у Глини * Политика терор Цазинска Крајина * Тотални геноцида * Мук Фратри и усташе кољу

 

ПРЕТХОДНИЦА

Априла 1941. године Њемачка и Италија заједно са својим сателитима (Мађарска, Бугарска, Румунија и Албанија) нападају без објаве рата територију југославенске краљевине која је капитулирала већ након десетак дана. Укупно јe у агресији учествовало преко 1.000.000 војника

Краљевина Југославија је била раскомадана од Сила Осовина, а највећи дио је припао Независној Држави Хрватској, која је проглашена 10. априла 1941. у Загребу.

За поглавника је изабран Анте Павелић, док је његов близак сарадник био кардинал Алојзије Степинац. Они су били носиоци геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетстког рата. Ово је рађено према Хитлеровим теоријама о суперраси.

Добри сарадници: Павелић и Степинац

Одмах по формирању клеро-фашистичке НДХ, кренуло је спровођење истребљења према неподобним народима: Срби, Јевреји и Роми. Такође, забрањен је рад Српске Православне Цркве и одузета јој је сва имовина, а свештенство СПЦ прогањано и убијано, православне цркве спаљиване и рушене. Ћирилица је такође забрањена на територији наци-фашистичке Независне Државе Хрватске.

Сматра се да је у НДХ проценат православних Срба био виши од 40%, што никако није било по вољи хрватско-усташких власти и Ватикана, који је пружао велику подршку новим усташким властима у Загребу. Штавише, папска држава је отворено благосиљала младу хрватску државу. Римска курија је давала логистику и сваку другу помоћ јер је циљ био елиминисати Србе са територије од Драве до Јадрана.

Хрватско-усташка идеологија је почивала на геноциду тј. истребљењу Срба, што је и Миле Будак, усташки министар изрекао јавно у Госпићу 2. маја 1941. године овако:

 „Једну трећину Срба ћемо убити,
другу трећину покрстити,
а трећу ћемо протјерати!“

До краја 1941. године хрватски фашисти су на готово цијелом подручју НДХ извршили масовне злочине над цивилима: Србима, Јеврејима и Ромима, што је јасно показало њихове намјере да хоће спровести истребљење.

Управо је ово био разлог зашто се добар дио војно-способних мушкараца одлучио да бјежи у шуму тј. планине јер су схватили да морају да бране и себе и своју нејач, јер хрватске усташе нису бирали, већ су из дана у дан само појачавали терор који се претворио у незапамћени геноцид.

Стиуација у Воћину

Воћин је мјесто у западним дијеловима Славоније подно планине Папук, налази се у троуглу: Слатина (20 км), Пожега (51 км) и Дарувар (32 км).

Скоро 150 година Воћин је био под Османском окупацијом почетком Новог вијека, када су у својим крвавим походима Турци ишли до Беча. Међутим, њемачки цар Леополд I вођа Светог Римског царства је овај крај запосјео 1687. године. Срби су добили право на школу и писмо 1844. године, када је наставу држао учитељ Павле Прњаворовић.

Такође, православни храм Св. Отаца Првог Васљенског сабора је подигнут у Воћину 1790. године који је врло брзо добио своју црквену општину у који су ушле још села: Бокане, Мацуте, Поповац и Ћералије. Становници воћинског краја су због природе посла и образовања били упућени на градић Подравска Слатина.

Они су већином живјели од пољопривреде, сточарства и мање занатства.

 

ПОВОД ЗА ЗЛОЧИН

Сам Папук и његово подножје су били уточиште за борце ПОЈ који су ратовали системом класичне гериле, док су мјештани на тим локацијама често бивали јатаци.

У ноћи 11. на 12. јануар 1942. године једна чета око тридесетак партизана под комадном Николе Миљановића званог Караула се пребацила из Лисичине на Папук, преко речице Воћинке. Ову информацију је усташама дојавио млинар, јер су поред његове воденице прошли.

Осокољени овим вијестима хрватске усташе су извршиле препад на куће Милоша и Јове Станојевића гдје су преспавали партизани, па је дошло до жестоког окршаја пред зору који је потрајао два сата. Партизански губици су били два човјека, а код усташа су петорица убијена. Миљановићеви борци су успјели да се извуку даље, док је усташка јединица се повукла бијесна у Воћин и алармирали су вишу команду у Подравској Слатини.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У СЛАВОНИЈИ И БИЛОГОРИ
ВЕЛИКИ РАТ	Хрватско-славонски корпус * Арад * Нежидер * Јиндриховице Војска Аустроугарске * Милутин Миланковић * Маутхаузен
ДРУГИ СВЕТСКИ	Усташе * Анте Павелић * Алојзије Степинац * Кусоње * Динко Шакић Јасеновац * Стара Градишка * Гудовац * Сремске Лазе * Виктор Томић Тења * Пожешки логор * Кометник * Kукуњевац * НДХ
1990-те	Рибарска Колиба * Бранимир Главаш * Томислав Мерчеп * Фрањо Туђман Оркан * Откос * Бљесак * Пакрачка Пољана * Славонска Пожега * Вуковар Караџићево * Добросав Парага * Паулин Двор * Борово Село * Иван Векић Јосип Манолић * Стјепан Месић * Гојко Шушак * Јанко Бобетко * Бјеловар Породица Радосављевић * Јесење Кише * Пожешка котлина * Антун Гудељ Рајко Милошевић * Радован Стојшић * Лешеви са Драве * Десет Трпињаца Воћин * Стријела * Граховљани * Предраг Његован * Ђуро Дечак Јосип Микшић * Дарувар * Винковци *

Наредни дан, команда Усташке Надзорне Службе позива појачање из Осијека, Валпова, Белишћа и Вировитице, тако да се у року од 24 сата прикупило око 400 Хрвата под оружјем у униформама НДХ.

 

ЗЛОЧИНИ

Пред зору 14. јануара 1942. године опкољавају шири простор око Воћина, гдје су спадала и села: Кометник, Јоргићи, Добрићи, Секулинци и Зубовићи...

Првобитно су хрватске усташе хтјели да униште до темеља као вид освете за своје губитке, па су пуцали на све што се миче. Нису бирали, а нису ни питали ишта икога. Ко год да им је жив дошао у руке одмах је усљедила егзакуција на лицју мјеста.

У неколицини подрума су убацивали дјецу и жене, односно формиран је импровизовани логор на брзину.

Свако ко би помислио да пружи било какав отпор или пак да бјежи у шуму усташе би га убиле на истог момента.

Наредни дан, хрватске усташе су организовале транспорт србских лешева до масовне гробнице која је ископана дуж ријеке Воћинке.

 

Постоје приче преживјелих које су комисијама за истраживање ратних злочина навели да их је од сигурне смрти спацио жандарски наредник Лука Мустафић.

 

СВЈЕДОЧЕЊА

О јануарском покољу током Другог свјетског рата свједочио Саво Бојчић, који је тада имао само 16 година:

- "Још по ноћи село је опкољено. У шест сати људи из Зубића стјерани су у школу у Кометнику, одакле смо сви заједно око подне истога дана проведени у Воћин у зграду општине.

Од Кометника до Воћина гоњен сам у првој групи. Путем смо вријеђани, ударани кундацима, тјерали су нас да лијежемо у снијег и устајемо. Први који смо дошли сатјерани смо у подрум. Било нас је доста у малој просторији. Други су потрпани у магацине и сличне објекте у близини. Како би нас што више стрпали први који су улазили морали су лећи на под а онда ми остали смо морали лијегати по њима или стајати преко њих. Ту нас је било око 150 у просторији од највише 20-ак квадрата.

Бар нас у подруму нису могли тући јер је било уско и тијесно. Али зато је ту ноћ од загушљивости умрло преко 50 људи.

Ујутро су отворили врата и нас преживјеле, како је ко излазио, ударали су пушкама и кундацима. Пришао ми је један усташа, извео из подрума и смјестио у сусједну зграду – кућу Косте Вудрага. Ту сам се нашао са двадесетак жена и дјеце. Преноћио сам ту, а сутрадан ујутро дошао је тај усташа и рекао ми је да идем кући.

Нисам отишао ни двадесет метара од куће у којој сам ноћио, а чули су се пуцњеви и јауци људи. То је био почетак стријељања мојих 320 комшија. Стријељали су и много млађе од мене, један је имао само тринаест година. Мојег годишта су четворица стријељана...".

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Музеј жртава геноцида у Београду је објавио списак жртава из села Добрић.

1. Боjчић (Пeтaр) Николa, рођeн 1911. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015042)
2. Добрић (Божо) Гajо, рођeн 1884. убиjeн 1942. у дирeктном тeрору, Воћин (2360015040)
3. Добрић (Илиja) Смиљa, рођeнa 1873. убиjeнa 1942. У мaсовном покољу, Воћин (2360015020)
4. Добрић (Jово) Jово, рођeн 1914. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015019)
5. Добрић (Jово) Милицa, рођeнa 1893. убиjeнa 1943. Код кућe, Добрић (2360015035)
6. Добрић (Jово) Нeђо, рођeн 1905. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015018)
7. Добрић (Jово) Пeтрa, рођeнa 1886. убиjeнa од Нeмaцa 1943. у логору, Зeмун Сajмиштe (2360015047)
8. Добрић (Jово) Вид, рођeн 1919. убиjeн од устaшa 1942. У мaсовном покољу, Вочин (5006с00148)
9. Добрић (Лукa) Симо, рођeн 1910. убиjeн 1943. код кућe, Дубрaвицa (2360015008)
10. Добрић (Мaрко) Стaнкa, рођeнa 1902. убиjeнa 1943. У дирeктном тeрору, Добрић (2860036004)
11. Добрић (Милe) Лaзо, рођeн 1919. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015003)
12. Добрић (Милe) Милицa, рођeнa 1897. убиjeнa 1943. код кућe, Добрић (2360015046)
13. Добрић (Моjсиje) Jоцо, рођeн 1898. погинуо 1943. у НОБу, Воћин (2360015007)
14. Добрић (Николa) Сaво, рођeн 1893. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015050)
15. Добрић (Пaвлe) Стeво, рођeн 1923. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015026)
16. Добрић (Пeтaр) Илиja, рођeн 1906. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015004)
17. Добрић (Пeтaр) Митaр, рођeн 1921. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015006)
18. Добрић (Пeтaр) Томо, рођeн 1908. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015005)
19. Добрић (Пeтaр) Вид, рођeн 1906. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015043)
20. Добрић (Рaдe) Jово, рођeн 1891. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015048)
21. Добрић (Рaнко) Стaнко, рођeн 1922. убиjeн 1942. у зaтвору, Воћин (2860036003)
22. Добрић (Симо) Jовaнкa, рођeнa 1935. убиjeнa од устaшa 1943. код кућe, Добрић (2360015010)
23. Добрић (Симо) Кaтa, рођeнa 1937. убиjeнa од устaшa 1943. код кућe, Добрић (2360015011)
24. Добрић (Симо) Вид, рођeн 1933. убиjeн од устaшa 1943. Код кућe, Дубрaвицa (2360015009)
25. Добрић (Стeвaн) Стaнко, рођeн 1894. убиjeн 1942. У мaсовном покољу, Воћин (2360015045)
26. Добрић (Стeвaн) Вид, рођeн 1883. убиjeн 1944. код кућe, Добрић (2360015001)
27. Добрић (Стоjaн) Мaрко, рођeн 1873. убиjeн 1942. У мaсовном покољу, Добрић (2360015037)
28. Добрић (Стоjaн) Пajо, рођeн 1913. погинуо 1943. у НОБу, Грубишно Пољe (2360015012)
29. Добрић (Стоjaн) Тejо, рођeн 1895. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015013)
30. Добрић (Томо) Пeтaр, рођeн 1896. убиjeн 1943. код кућe, Добрић (2360015041)
31. Добрић (Томо) Стaнa, рођeнa 1872. убиjeнa 1944. Код кућe, Добрић (2360015002)
32. Добрић (Вaсо) Божо, рођeн 1886. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015034)
33. Добрић (Вaсо) Божо, рођeн 1894. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћни (2362038041)
34. Гргур (Стоjaн) Мирко, рођeн 1913. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015028)
35. Гргур (Стоjaн) Стeво, рођeн 1920. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015029)
36. Ковaчић (Стaнко) Милош, рођeн 1900. убиjeн 1942. У мaсовном покољу, Воћин (2360015030)
37. Мaтић (Миjо) Вид, рођeн 1905. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015044)
38. Мaтић (Стeвaн) Вид, рођeн 1906. убиjeн од устaшa 1942. У мaсовном покољу, Воћин (5006с00149)
39. Милaновић (Пeро) Вeлимир, рођeн 1921. убиjeн 1942. У мaсовном покољу, Воћин (2360015016)
40. Милaновић (Пeтaр) Миливоj, рођeн 1923. убиjeн 1942. У мaсовном покољу, Воћин (2360015017)
41. Оjкић (Игњо) Рaнко, рођeн 1893. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015038)
42. Оjкић (Рaнко) Стaнко, рођeн 1920. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015039)
43. Оjкић (Томо) Рaнко, рођeн 1898. убиjeн 1942. у зaтвору, Воћин (2860036002)
44. Продaновић (Симо) Милe, рођeн 1906. погинуо 1943. у НОБу, Воћин (2360015033)
45. Рaдмиловић (Божо) Стeво, рођeн 1920. убиjeн 1942. У мaсовном покољу, Воћин (2360015015)
46. Рaдмиловић (Ђуро) Илиja, рођeн 1915. убиjeн 1942. У мaсовном покољу, Воћин (2360015021)
47. Рaдмиловић (Ђуро) Jоцо, рођeн 1923. убиjeн 1942. У мaсовном покољу, Воћин (2360015036)
48. Рaдмиловић (Илиja) Смиљa, рођeнa 1881. убиjeнa од устaшa 1942. у мaсовном покољу, Воћин (5006с00150)
49. Рaдмиловић (Кузмaн) Симо, рођeн 1899. убиjeн 1943. У мaсовном покољу, Воћин (2360015027)
50. Рaдмиловић (Мaрко) Милош, рођeн 1868. убиjeн 1942. У мaсовном покољу, Воћин (2360015024)
51. Рaдмиловић (Милош) Божо, рођeн 1890. убиjeн 1942. У мaсовном покољу, Воћин (2360015014)
52. Рaдмиловић (Милош) Стeво, рођeн 1902. убиjeн 1942. У мaсовном покољу, Воћин (2360015025)
53. Рaдмиловић (Пaвлe) Стeво, рођeн 1923. убиjeн од устaшa 1942. у мaсовном покољу, Воћин (5006с00151)
54. Стaриjaш (Пaнe) Стeво, рођeн 1902. погинуо 1945. у НОБу, Вировитицa (2360015031)
55. Тодоровић (Мaрко) Тejо, рођeн 1892. убиjeн 1943. код кућe, Добрић (2360015032)
56. Вуковић (Jово) Вид, рођeн 1920. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015049)
57. Вуковић (Jулa) Вид, рођeн 1920. убиjeн од устaшa 1942. У мaсовном покољу, Воћин (5006с00152)
58. Зубић (Милош) Боja, рођeнa 1920. убиjeнa 1943. код кућe, Добрић (2360015023)
59. Зубић (Стeвaн) Милош, рођeн 1900. убиjeн 1942. у мaсовном покољу, Воћин (2360015022)

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Ексхумација жртава и похрањивање у заједничку гробницу урађено је десетак љета након Другог свјетског рата, тачније 1954. године.

Споменик на мјесту страдања подригнут је четири деценије након злочина односно 1985. године, гдје су уклесана имена пострадалих Срба.

По броју жртава, овај Воћински покољ спада у масовније злочине у Славонији, а процентуало гледано, Воћин је у врху најстрадалнијих мјеста на читавом простору Независне Државе Хрватске.

Занимљиво је то што се средином осамдесетих година 20. вијека причало да би ту требало да се изгради и велики спомен-парк као вјечити опоменик на невино страдале цивиле који су убијени из фашистичких побуда, односно жрве су припадале другој вјери и нацији. Овај спомен-парк је тек започет, али никада није завршен. Сазидано је само 320 степеница.

Почетком дведесетих година је разбијена Брозова Југославија, а у СР Хрватској је букнуо нови рат и поновило се страдање, овај пут 13. децембра 1991. године. Убијено је на 50-ак Срба тих дана, а касније и више од "Зенговаца" и "Муповаца" као дио злочиначке операције "Стријела".

Споменик жртвама из Другог свјетског рата који је био у Воћину је такође порушен од Хрвата, а обновљен је тек 2007. године. Посљедњих година, представници локалне заједнице Срба у Републици Хрватској и свештенство Епархије славонске СПЦ одржавају парастосе за убијене Србе.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
ВЕЛИКИ РАТ	Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена Стјепан Саркотић * Источна Босна Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани Црна Романија * Стјепан Дуић
МЕЂУРАТНО ДОБА	Велебит устанак * Софијска декларација * Густав Перечец Андрија Бетлехем * Вуковарска резолуција Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер Јелка Погорелец *
НДХ	Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић Дивосело * Логор Госпић * Стари Брод * Међеђа * Шид Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Мирослав Филиповић Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Гаравице Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков Сисак * Динко Шакић * Усташе * Пискавица * Возућа Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић Славко Квартерник * Воћин * Крунослав Драгановић Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Калати * Машвина * Бракусова Драга * Платон (Јовановић) Петар Дабробосански  * Мирко Пук * Џафербег Куленовић Пребиловци * Вељун * Дракулић * Крушћица * Пркос * Будак Дамјан Штрбац * Јуре Францетић * Даница Праштало Виктор Гутић * Драксенић
БРОЗОВО ДОБА	Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар Тајни досије Тито * Стево Крајачић * Делнице   Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Отимица авиона Народни Отпор * Томислав Ребрина * Миљенко Хркач Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Револуционарно Братство *  Звонко Бушић
1990-те	Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја Медачки џеп * Грубори * Оркан * Паулин Двор * Откос Миљевачки плато * Бојан Весовић * Пакрачка пољана Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде Добросав Парага * Корански мост * Вировитица * Шпегељ Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка * Задар Божићни Устав * Максимир * Томислав Мерчеп * Сплит * Јанко Бобетко * Олујић * Анте Готовина Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Осијек Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Книн Јосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш   Сарваш * Сисак * Гојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владо Миланковић Благо Задро * Борово Село *  Иван Векић

 

Село Добрић је преживело рат нешто више од 130 становника, а на попису станивништва априла 1991. године било их је свега 62. Да би 2011. године Добрић остао пуст, односно нема никога да живи, постоји само као геогафски појам на карти.

Приликом освештања обновљеног споменика 14. јануара 2007. године, тадашњи представник амбасаде Републике Србије у Загребу, Љуба Милановић је уочио на споменику ручну бомбу "кашикару". Тихо је то поменуо организатору, па је обред прекинут на коме је присуствовало 50-ак људи. Позвана је локална полиција, а испод експлозивне направе је нађен папирић на коме је писало:
- "Проћићете као и 1942...". Парадоксално је то што се у вези овога нико није узбудио нити је реаговао, иако је могло бити жртава да се скортља низ споменик и направи нови помор.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О Воћинском злодјелу из 1942. године није познато да је неко урадио документарни филм гдје би централна тема била прича о овом монструозном злочину.

ВСНМ за Воћин је урадило почетком 2011. године једну брошуру коју су назвали "Четрнаести јануар", као један од материјалних доказа.

Ниједна јавна трибина, ни округли сто на цијелом бившем југославенском простору о јануарском покољу Срба подно Папука није организована.

 

ЗАКЉУЧАК

Покољ у Воћину је само једна карика геноцидног ланца који се обрушио на Србе током Другог свјетског рата у клеро-фашистичкој Независној Држави Хрватској, на чијем челу су стајали: поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац.

Сама НДХ је створена по благослову Ватикана, а директиве о истребљењу Срба су стизале од Римске курије. Њихов интерес је био да православни Срби и њихове светиње нестану не само са подручја Папука и Славоније, већ уствари читавог простора западно од ријеке Дрине. Тако да су и 1.300 римокатоличких фратара и бискупа били саучесници или пак подстрекивачи овог морбидног пројекта.

Брозови комунисти су након 1945. године системом репресије забрањивале приче о злочинима над Србима, а свако ко би о томе причао јавно био би прогањан: хапшен, затваран или убијан. Сама држава СФРЈ је била сазидана на лажном братству и јединству у које су нажалост само наивни Срби вјеровали. Хрвати пак су сачекали погодан историјски моменат и васкрснули своје екстремистичке и шовинистичке идеје предвођени Фрањом Туђманом и његовом странком Хрватска Демократска Заједница.

У колективној свјести Срба култура памћења је на врло ниском нивоу, па се ова мјеста углавном заобилазе, јер "стварају неугодна осјећања". Тиме се појављује страх о понављају историје, односно геноцида.

Оцените нам овај чланак:

1

2

3

4

5