ПРВИ СВЕТСКИ РАТ - ГОЛГОТА И СТРАДАЊЕ
Ова страница је намијењена свима који желе да се боље упознају са првим геноцидом који је извршен над нашим народом у 20. веку, а то је Велики рат, односно напад Аустроугарске, а касније Немачке и Бугарске током 1914-1918.
Наиме, Срби су још почетком 19. века у срцу Шумадије започели своју националну револуцију за ослобођење од турског робовања подигавши два устанка против Османлијске царевине. Касније је 1870-их та борба настављена и Кнежевина Србија, али и Књажевина Црна Гора добијају на Берлинском конгресу јула 1878. године међународно признање Великих сила.
То није донело жељени мир, већ је настало заоштравање односа између Србије и Хазбуршке монархије која је добила право да са својом војском уђе у Босну и Херцеговину, па да је након 30 година присвоји. Срби у Босни и Херцеговини су били већина, а највише је било православаца. Тада се умешао и Ватикан тако што је покрштавао православце и преводио их у католичку веру. Док је велики број Турака се повукао према Вардару и Малој Азији.
Терор над православним Србима у Босни и Херцеговини се појачавао из дана у дан, јер су аустроугарске власти вршиле репресију и гушили сваки вид слободе Срба православаца. Њихов коначни циљ је био да са својим границама изађу све до Босфора у свом Продору на Исток (Drang nach Osten)... Управо та тиранија Бечког двора је довела до тога да се створи револуционарна организација "Млада Босна", која је имала за циљ ослобађање од аустроугарског терора и уједињавање србских земаља са Краљевином Србијом у једну државу, као остварење сна предака.
Аустроугарска је направила Анексиону кризу 1908. године која је потрајала годину дана, а Србија је изашла као победник. То је разљутило Бечки двор који је од тада почео да прави планове за напад на Србију. За то време, Краљевина Србија је оснажила и успела током 1912-1913 са осталим балканским земљама да ослободи Рашку област, Косово и Метохију и Вардарску Македонију... штавише изашла је на море око Скадра и Драча. То је уплашило Велике силе, па је србска војска морала да се повуче, а створена је Кнежевина Албанија 1913.
Младобосанци су на Видовдан у Сарајеву 1914. извршили атентат на аустроугарског надовојводу Франца Фердинанда и њенову жену, који је дошао да надгледа маневарске вежбе своје војске уз Дрину.
Управо је тај догађај Бечки двор злоупотребио и послао 23. јула 1914. у Београд Јулски ултиматум, који је Влада Србије у начелу прихватила сем једне тачке, коју ниједна суверена држава не може да прихвати. Два дана касније Никола Пашић је такав одговор послао назад у Беч... да би 28. јула 1914. Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији. Уз Србију су одмах стале Руска империја и Краљевина Црна Гора.
Уследила је мобилизација где је аустроугарску војску, њен балкански део, углавном попуњаван са Хрватима, Србима и муслиманима из: Херцеговине, Славоније, Баније, Кордуна, Босне, Загорја, Лике... а било је и Чеха, Словака, Пољака. Док је официрски кадар био сачињен од Аустријацаца, Немаца и Мађара.
Први напад на Краљеви уследио је већ августа 1914. у рејону Подриња и Мачве, када су аустроугарске јединице починиле стравичне злочине над цивилима. О томе је сачинио документацију Рудолф А. Рајс, швајцараски форензичар који је дошао у Србију на позив Владе. Током саме битке велики број Срба је прелазио на страну Србије, јер нису желели да ратују против својих. Друга армија, под командом Степе Степановића успева да истера аустроугарске окупаторе на Церу, што је била и прва савезничка победа у Првом светском рату.
По налогу Савезника Војска Краљевине Србије организује продор у Срем који је лоше прошао, уз велике губитке код Легет Поља 6. септембра 1914. године, а исти дан већ код Гучева креће нови аустроугарски напад који се касније наставља жестоком Битком код Мачковог камена 21. септембра те године. Бечки солдати су извојевали пирову победу.
Уследило је два месеца затишја и прегруписавања снага, а онда нови жесток трећи удар 16. новембра 1914. године уз формирање фронта преко 170 км, од Космаја до Бајине Баште. Најжешћи окршаји били су на Сувобору, Рајцу и долини Колубаре. Док је србска резерва заштитила бок код Варовнице. Прва армија под командом Живојина Мишића успева да коначно протера окупаторе преко Дрине и Саве.
Након тога је дошло до десетомесечног затишја, али је епидемија Пегавог тифуса покосила преко 100.000 Срба, док је Ваљево постао град-болница.
Немачка шаље помоћ Аустроугарској, а придружује им се и Бугарска. преко 900.000 војника са севера, запада и истока креће на Србију октобра 1915. али Врховна команда одбија капитулацију и наређује повлачење на југ ка Грчкој, што се претворило у Албанску голготу од 5. октобра 1915. до почетка фебруара 1916.
На том путу смрти и глади нестало је преко 250.000 Срба. Повлачење је уследило преко тешких и неприступачних терена Црне Горе и Албаније уз ужасне хладноће и мећаве. Две битке су спасиле Србство у том невремену. Прва је на планини Чемерно, изнад Краљева 7. до 14. новембра 1915... а друга је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916. године.
Савезнички бродови су данима оклевали да превезу измучене Србе, па је руски цар Николај II Романов дао ултиматум о сепаратном миру, што је натерало француске и италијанске бродове да превезу Србе до Крфа, Африке и Корзике на опоравак и лечење неколико месеци. И тамо је умирао велики број Срба, па су тако настале чувене песме: "Плава гробница" и "Тамо далеко".
Све време Првог светског рата Аустроугарска, Немачка и Бугарска су имале на својим територијама концентрационе логоре где су доводили војнике и цивиле. Према незваничним подацима одведено је преко 500.000 Срба и то у 22 логора у Бугарској, а најмање 50 логора у Хазбуршкој монархији и један у Немачкој.
Средином фебруара 1917. у отаџбини је букнуо Топлички устанак против Бугара, који је потрајао месец дана, а угушен је у крви. Убијено је преко 20.000 Срба. Бугари су такође чинили великог зла и геноцид, па је Сурдулица постала србска костурница. Желели су освету за губитак вардарског дела Македоније.
После опоравка, Војска Краљевине Србије је сврстана у две армије и постављена у централни део Солунског фронта. Прво је септембра 1916. ослобођено Горничево, па Кајмакчалан, уз велике жртве. Затишје две године, а онда велика офанзива код Доброг поља 15. септембра 1918. године и пробој фронта. Непријатељ се повлачио у нереду што је омогућило србској војсци да брзо ослободе отаџбину и све јужнославенске народе. Барјак слободе дошао је до Ријеке, Клагенфурта и Арада.
Бугарска је капитулирала 29. октобра, Аустроугарска
је 3. новембра 1918. године потписала каптитулацију, а дан касније се распала, док је 11. новембра те јесени капитулирала и Немачка, што се сматра завршетком Великог рата.
Сразмерно броју становника највише је изгубила Србија и Срби, јер је број жртава у Првом светском рату био око 1.300.000 само за подручје Краљевине Србије, али још 650.000 Срба преко Дрине, Дунава и у Црној Гори, што је скоро два милиона Срба у Великом рату убијено, нестало или помрло у немачким, бугарским и аустроугарским концентрационим логорима.
На Версајској мировној конференцији јуна 1919. године Краљевина СХС је имала своју делегацију на страни победника. Врло чудно је што Савезници нису дозволили да поражене стране испоруче ратне злочинце за које је наш тим стручњака (правника, социолога, патолога...) доставио документаицју о умешаности у злочине над цивилима.
Ова страница је намијењена за документа, видео снимке, слике и приче преживјелих. Ако видите да нешто недостаје слободно нам пошаљете свој документарни материјал преко Контакт (стране) форме.
Упиштите појам за претрагу:
97. годишњица од смрти Гаврила Принципа
| 1,466 | 5 |
Академијa поводом стогодишњице Великог рата у Зворникy
| 1,384 | 5 |
Албанска голгота: Храброст прадеде Стевана Павловића
| 3,634 | 35 |
Аустро-Угарска монархија
| 12,525 | 153 |
Битка на Легет Пољу 1914
| 7,837 | 59 |
Битка на Чемерну 1915
| 5,827 | 84 |
Бој на Врањевцу 1915
| 2,456 | 1 |
Бој на Кајмакчалану 1916
| 14,199 | 87 |
Бугаризација источне и јужне Србије – циљ посебних политика у Првом светском рату
| 856 | 0 |
Вапор (брод, пароброд) - Епитаф Марку Бошковићу из Ливна
| 1,389 | 0 |
Вилијам Хантер: Лекар који је излечио Србију 1915
| 1,682 | 0 |
Врата вечности (Добојски мученицима)
| 460 | 0 |
Време када реч "Србин" није смела да се каже
| 4,078 | 77 |
Гвоздени пук
| 7,270 | 73 |
Годишњица од Мојковачке битке, која је спасила српску војску
| 2,602 | 5 |
Годишњица присаједињења српског Војводства Краљевини Србији
| 4,817 | 5 |
Голгота Срба преко Албаније
| 12,830 | 127 |
Горничевска битка 1916
| 4,234 | 25 |
Гради се Храм за спомен-костурницу у Кадиној Луци
| 1,894 | 5 |
Два швајцарска Србина пронaшли свa Рajсовa писмa о стрaдaњу Србa
| 1,923 | 5 |
Добојски логор: Помен за српске жртве првог казамата у модерној Европи
| 466 | 0 |
Добруџанска битка 1916
| 5,779 | 66 |
Досије Сливен: Потресна исповест учитеља Ђорђа Божиновића, заточеника бугарских логора у Великом рату
| 707 | 0 |
Драгољуб Јеличић - Мали јунак великог рата
| 4,771 | 50 |
Ексклузивно: Интервју са редитељем Сањином Мирићем из Прага
| 1,864 | 10 |
Жртва: Драгољуб Михаиловић
| 13,303 | 168 |
Заборављени хероји Гвозденог пука Српске војске
| 1,871 | 15 |
Загонетка 42. хрватске "вражје" дивизије
| 1,730 | 40 |
Замењен натпис на споменику српским жртвама у Μaутхаузену
| 1,886 | 10 |
Зашто је 11. новембар Дан победе, а не дан примирија
| 550 | 5 |
Зејтинлик
| 3,551 | 5 |
Злочин: Валандовски покољ 1915
| 4,555 | 27 |
Злочин: Мачва и Подриње 1914
| 7,657 | 20 |
Злочин: Сурдулица 1915-1918
| 9,024 | 61 |
Злочинац: Бугарски злочинци
| 777 | 0 |
Злочинац: Вилхем Рајнер
| 1,726 | 0 |
Злочинац: Вражија дивизија
| 8,461 | 25 |
Злочинац: Загребачки 13. Корпус
| 3,298 | 5 |
Злочинац: Краљ Фердинанд I
| 979 | 0 |
Злочинац: Миклош Хорти
| 3,668 | 16 |
Злочинац: Михаило Апел
| 1,944 | 0 |
Злочинац: Оскар Поћорек
| 2,867 | 0 |
Злочинац: Рудолф Браун
| 4,560 | 19 |
Злочинац: Сарајевски 15. Корпус
| 1,692 | 0 |
Злочинац: Славко Кватерник
| 6,674 | 35 |
Злочинац: Стјепан Саркотић
| 2,900 | 0 |
Злочинац: Франц Јозеф
| 1,883 | 0 |
Злочинац: Хенрик Верт
| 2,420 | 5 |
Злочинац: Шуцкори (Schutzkorps)
| 3,668 | 5 |
Злочини бугарског окупатора у Сурдулици 1915-1918
| 3,489 | 22 |
Извештај са Шестог Церског марша, 16.8.2015
| 3,121 | 5 |
Изјава Славке удове Јована Богдановића о бугарским злочинима и суседским односима Срба и Бугара
| 3,030 | 28 |
Изложба докумената о страдању Митрополије зворничко-тузланске у Првом свјетском рату
| 1,815 | 0 |
Изложба о Првом светском рату "Србија 1914" у Београду
| 1,928 | 7 |
Интервју са академиком Василијем Ђ. Крестићем, директором Архива САНУ
| 1,407 | 0 |
Интервју са глумицом Јеленом Ћирић из Прага
| 2,393 | 5 |
Исказ Драге Петронијевић из Шапца о злочинима Мађара и Аустријанаца, 1914
| 2,845 | 10 |
Искази Атанасија Марковића, кмета Алексинца, Милутина Миљековића, председника општине и Љубомира Милошевића о бугарским злочинима у Алексинцу 1915-1918
| 2,384 | 10 |
Историчар који је пописао српска војничка гробља: Чувар заборављених ратника
| 1,605 | 10 |
Јиндриховице - велико српско стратиште и још већа срамота српских власти
| 1,907 | 20 |
Кaко je Бeч створио aлбaнску нaциjу
| 520 | 0 |
Како су Бугари убијали Србе: „Љуљашка” за недужне српске цивиле
| 3,133 | 10 |
Књига: Анексија Босне и Херцеговине и Српско питање
| 6,118 | 41 |
Књига: Аустроугарска зверства
| 5,776 | 19 |
Књига: Битка на Гучеву 1914
| 4,757 | 48 |
Књига: Браћа по оружју
| 5,201 | 30 |
Књига: Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918
| 4,496 | 56 |
Књига: Ватикан и Први светски рат 1914-1918
| 6,142 | 70 |
Књига: Под царским вешалима
| 741 | 0 |
Књига: Српска црква у Великом рату 1914-1918
| 4,756 | 9 |
Књига: Чујте Срби, чувајте се себе
| 9,089 | 62 |
Ко и зашто брка датуме о прекиду Првог светског рата
| 1,434 | 15 |
Колубарска битка 1914
| 7,570 | 104 |
Краљевина Југославија
| 18,803 | 970 |
Крвави новембар у Нишу: Убиство свештеника СПЦ 1915. године
| 906 | 0 |
Логор: Арад
| 10,902 | 37 |
Логор: Ашах на Дунаву
| 3,824 | 5 |
Логор: Болдогасоњ
| 4,147 | 5 |
Логор: Броумов
| 4,552 | 35 |
Логор: Бугарска 1915-1918
| 4,176 | 35 |
Логор: Велики Међер
| 6,859 | 38 |
Логор: Добој
| 14,993 | 1,017 |
Логор: Јиндриховице
| 9,093 | 64 |
Логор: Куберг
| 3,986 | 15 |
Логор: Маутхаузен
| 7,052 | 51 |
Логор: Нежидер
| 10,299 | 51 |
Логор: Оломоуц
| 475 | 0 |
Логор: Панчарево
| 873 | 0 |
Логор: Шопроњек
| 3,986 | 14 |
Лондонски уговор 1915. и манипулација пред Србима
| 561 | 5 |
Мачков камен 1914
| 6,532 | 51 |
Мензел Бургиб
| 4,850 | 10 |
Мојковачка битка 1916
| 13,319 | 81 |
Најава свечане академије поводом 100. годишњице затварања Добојског логора
| 2,024 | 5 |
Обележавање Светих сурдуличких мученика од 24. до 29. маја 2024. у Сурдулици
| 473 | 0 |
Обележена годишњица страдања Срба у логору Јиндриховице
| 1,867 | 0 |
Обиљежавање 99 година од интернације у аустроугарском логору за Србе у Добоју
| 1,458 | 5 |
Отклањање свих недоумица у вези Дубоке долине
| 2,007 | 5 |
Песма о Зејтинлику (србско гробље у Солуну)
| 1,946 | 20 |
Петрине Стене: Из рова кнеза Часлава одбранили Подриње
| 1,781 | 0 |
Писмо Антонија Тодоровића Призренца упућено Мирославу Крлежи 1954. године
| 1,286 | 5 |
Писмо Вељка Чубриловића ћерки Нади
| 2,592 | 30 |
Посета српској костурници у Сурдулици 18.03.2017
| 3,206 | 30 |
После 105 година достојно обележено место страдањa 5135 Срба у Словачкој
| 1,654 | 5 |
Потомак страдалника и сама прогнана: Сена Шијак из Клепаца
| 2,398 | 5 |
Почиње обнова спомен-капеле српских војника из Првог светског рата крај Вишеграда
| 1,727 | 5 |
Први светски рат
| 8,090 | 31 |
Представљена књига "Хабзбуршка монархија 1618-1815" у Даљу 26.2.2015
| 3,308 | 5 |
Предстоје нам дуге године тихе окупације
| 889 | 5 |
Прича из Маутхаузена: Ако ми прећутимо, проговориће камен
| 1,917 | 15 |
Прогони и убиства Срба у Источној Босни 1914-1915
| 3,533 | 0 |
Промоција књиге др Милована Пизарија на Правном факултету у Београду 22.12.2021
| 1,521 | 0 |
Рад међусавезничке комисије за испитивање бугарских злочина у Србији у Првом светском рату
| 3,309 | 20 |
Рапорт командира Драгише Стојановића о злочинима Аустријанаца у селу Цулковић код Шабца 1914
| 2,662 | 5 |
Револуција и рат који су изменили свет: Сто година правих лажи
| 2,824 | 41 |
Резолуција лесковачких грађана против заборављања бугарских злочина
| 2,821 | 16 |
Сарајевски (Видовдански) атентат 1914
| 7,503 | 15 |
Сведочење Стојана Стаменковића и Манасија Антића о бугарским злочинима у селу Горње Павловце (Врање) 1915-1918
| 2,535 | 5 |
Сећање на бешчанске мученике страдале у Великом рату
| 1,613 | 15 |
Сећање на ослобођење Прњавора и Бања Луке 1918. године
| 2,319 | 15 |
Силовање Српкиња у Првом светском рату од бугарских војника
| 1,172 | 0 |
Сјећање и помен за 41 годину од смрти Милунке Савић на Новом гробљу у Београду
| 1,253 | 0 |
Служен парастос за српске жртве у Црној Стијени, крај Фоче
| 2,769 | 0 |
Случај Маутхаузен: Боравити или утамничити
| 3,148 | 10 |
Солунски фронт
| 9,020 | 49 |
Споменик Гаврилу Принципу и у Београду, на Видовдан 2015
| 1,768 | 0 |
Споменик у Немачкој: Заборављени српски ратник у Улму
| 2,671 | 15 |
Срби из Босне и Херцеговине под окупацијом Аустроугарске
| 2,817 | 25 |
Србиja под бугaрском окупaциjом: докумeнтовaњe злочинa из Првог свeтског рaтa
| 2,382 | 10 |
Страдање Срба - наша освета је љубав
| 1,434 | 0 |
Страдање србске породице
| 330 | 0 |
Терор и присилна бугаризација на југу Србије у Великом рату
| 1,979 | 10 |
Топлички устанак 1917
| 10,623 | 76 |
Тринaeст пaклeних дaнa окупaциje Бeогрaдa 1914. године
| 2,003 | 5 |
Утисак о филму: Седам хиљада душа
| 2,584 | 28 |
Фељтон: Век од аустроугарских логора за Србе
| 303 | 0 |
Фељтон: Злодела Хрвата и муслимана после Сарајевског атентата
| 3,482 | 10 |
Фељтон: Изјава преживеле жртве убијања Срба у Сурдулици (1915-1917)
| 2,743 | 16 |
Филм: Где цвета лиму жут
| 7,091 | 22 |
Филм: Овде ни птице више не певају
| 2,020 | 0 |
Филм: Седам хиљада душа
| 3,012 | 5 |
Филм: Топлички устанак
| 3,610 | 27 |
Филм: Црна књига
| 5,899 | 17 |
Церска битка 1914
| 14,339 | 91 |
Шуцкори кренули у Џихад још 1914. године
| 890 | 5 |
Поштовани посјетиоци,
ако желите активно да се укључите у рад нашег сајта, писањем чланака везано за одређену тематику која прати овај сајт (нпр. злочини, логори, жртве, документарни филмови, књиге, фељтони и др.) и тиме значајно допринесете чувању сјећања на страдање нашег народа у протеклом времену, контактирајте администратора путем електронске поште:
webmaster@zlocininadsrbima.com или путем нашег
контакт формулара на
ОВОЈ СТРАНИЦИ.
У том захтеву наведите своје податке, који неће бити јавно објављени. Хвала.
|