Како балкански медији јављају Иван Ђакић (22), син саборског посланика Јосипа Ђакића из редова ХДЗ-а је на свом фејсбук профилу објавио је "честитку" православцима са сликом усташког кољача из времена Другог светског рата који држи одсечену главу неког Србина са шајкачом... уз поруку 'Свим пријатељима србчићима сретан божић'.
Дотични Иван Ђакић је после краћег времена слику са свог профила обрисао вероватно на савет некога ко је претпоставио какву то реакцију може да створи, односно и његовом оцу извесне проблеме.
Млађани Ђакић није једини са таквим честиткама и порукама, јер Србима православцима у авнојевској Хрватској већ деценијама такве поруке су редовне, да не кажем свакодневне. Хрватски шовинистички испади према Србима су бележени још с почетка 1970-их година у она "титина времена", када је усташтво било пресвучено у одоре МАСПОК-а, односно тзв. Хрватског прољећа. Иако је тај проусташки покрет угушен, мржња и нетрпељивост није ни престајала, само је утишана, јер суштински нису имали помоћ са Запада.
Само двадесетак година касније Запад у Хрватима види своје добре савезнике у борби против Срба и главне играче за рушење социјалистичке Југославије. Оснива се Хрватска Демократска Заједница јуна 1989. године, коју предводи Фрањо Туђман, бивши генерал ЈНА, коме је једино национална припадност донела напредак у војној каријери.
Режим који је предводио ХДЗ 1990-их година био је у основи шовинистички и антисрпски. Док је Туђман био хрватски председник авнојевску Хрватску је напустило преко 650.000 Срба, што у разним "Бљесковима", "Олујама", "Масленицама", "Медачким џеповима", "Ердутским споразумима", што у етничком чишћењу Срба из урбаних средина као што су: Осијек, Дубровник, Госпић, Карловац, Ријека, Сплит, Загреб, Сисак...
Јануара 2000. године, ХДЗ одлази са власти, али се суштински режим који су предводили Стјепан Месић и Ивица Рачан није разликовао од онога што су радили њихови претходници. Само су озаконили њихова недела. Штавише, ретко ко је од хрватских бојовника уопште оптужен, а камоли осуђен за кривична дела као што су: ратни злочин, етничко чишћење, силовања, оснивање концетрационих логора и сл. Скоро сви су помиловани, а добар део их је награђен тј. одликован медаљама.
ХДЗ се поново враћа на власт крајем 2003. године, када из њихових редова долази Иво Санадер на место премијера. Наставак усташке иконографије и деловања онолико колико им Запад дозвољава.
Треба ли рећи ко су најпопуларнији ликови међу Хрватима? Убедљиво Марко Перковић Томпсон, Анте Готовина (хашки оптуженик односно ослобођеник), Јосип Шимунић... Све су то ликови који су се истакли својим "домољубљем", односно антисрпским ставовима.
Хрватски репрезентативац Јосип Шимунић је на Максимирском стадиону једне новембарске ноћи 2013. године успео да "натера" публику да му у глас одговара "За дом" - "спремни", познати усташки поздрав из Другог светског рата.
Анте Готовина један од главнокомадујућих током злочиначке акције "Олуја" из августа 1995. године када је преко 280.000 Срба прогнано са својих вековних огњишта у Северној Далмацији, Лици, Кордуну и Банији.
Марко Перковић звани Томпсон, певач домољубне (неки кажу и љубавне) музике већ годинама има изузетно посећене концерте где долазе десетине хиљада усташких фанова, а врхунац је концерт крај Дрниша сваког 5. августа где се одржава народна прослава Дана побједе и домовинске захвалности. Број посетилаца тог концерта у Чавоглавама прелази бројку 100.000 веровали или не. Више него занимљиво што добар део највиших државних и црквених вођа долази на тај усташки денрек.
Број напада на српске повратнике и имовину Српске Православне Цркве је тешко избројати у задњих 20 година, већ се прави годишња, чак и месечна статистика, где се кривици и изгредници ретко када пронађу, а чак и када се то деси казне су симболичне, где се види лицемерје хрватских власти као у случају ломљења двојезичних табли у Вуковару пре пар година или пак протеста у истом граду против увођења ћирилице као другог писма што је законом загарантовано на основу процентуалног учешћа Срба као грађана града на Вуки. Или рецимо она сеча маслина на српским имањима.
Елем, шта је писац ових редова хтео да каже...
Данас се многи југоносталичари, европејци, демократе и њима слични чуде на овакве испаде млађаног Ђакића (покушавају чак и да заташкавају овакве морбиднoсти у најмању руку), а уствари он је само прототип онога што се у авнојевској Хрватској узгаја већ деценијама уз прећутно одобравање све и једне власти... јер хрватска Влада може имати различиту политику према порезу на добит, цени нафтних деривата и сл. Али по питању Срба њихова политика је увек јединствена и непромењива столећима. Још од Анте Старчевића, преко Анте Павелића и Фрање Туђмана, па до Колинде Грабар-Китаровић.
Ко ово није схватио, тај неће никада ни схватити проблематику српско-хрватских односа.
Томислав Ковач
08.01.2019.