Директор Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац оцијенио је да је политичка одлука којом је Уставни суд Хрватске укинуо правоснажну пресуду Бранимиру Главашу за злочине над Србима и да је донесена с циљем да судским одлукама буду потврђене политичке поставке у Хрватској о "светом домовинском рату".

Штрбац је указао на то да је у пресуди Бранимиру Главашу спорно до када је у Хрватској био унутрашњи, а од ког датума међународни сукоб, будући да је однос хрватских судова према том питању до сада био шаролик.
- "Данашња хрватска држава заснива се на `светом домовинском рату`, па желе да те своје политичке поставке верификују и судским одлукама. Будући да је било одступања, желе да уједначе и политичку и историјску димензију", рекао је Штрбац.

Он је напоменуо да је гранични датум 8. октобар 1991. године, јер је до тог датума била "замрзнута" одлука о осамостаљивању Хрватске из јуна 1991. године, па сви догађаји који су се десили од тог датума потпадају под одредницу међународни сукоб.

Штрбац је рекао да од тог датума зависи и тумачења, који ће протоколи Женевске конвенције бити примијењени, али је напоменуо да су "злочини у суштини злочини" и да то да ли је ријеч о унутрашњем или међународном сукобу не може битно утицати на тежину дјела за које се терете Главаш и други.
- "Не вјерујем да ће Главаша ослободити у поновљеном суђењу. Могућа је нешто блажа казна, па би му као `жртви режима` то послужило у даљем политичком животу у свјетлу предстојећих парламентарних избора", додао је Штрбац.

Према његовом мишљењу, Србима ова пресуда неће донијети ништа добро, али неће им погоршати ни тренутну ситуацију. "За Србе у Хрватској то ништа не значи, као ни побједа Колинде Грабар-Китаровић на изборима за предсједника. Горе за Србе више не може да буде, па онда може само бити исто или можда боље", закључио је Штрбац.

Уставни суд Хрватске објавио је јуче да је укинуо правоснажну пресуду Бранимиру Главашу у случајевима названим "гаража" и "селотејп" у којима је осуђен на осам година затвора због убиства најмање 12 српских цивила у Осијеку 1991. и 1992. године.

 

Извор: СРНА, Веритас
13.01.2015.