Лист "Борово" - први фабрички лист на простору некадашње Југославије - www.zlocininadsrbima.com

1. јун 2016.


Лист "Борово" - први фабрички лист на простору некадашње Југославије


Имало је радничко насеље Борово у прошлости много тога чиме је могло да се поноси иако никада није било велико. Смештено између истоименог села и града Вуковара Борово насеље било је баш то, нешто између, ни село ни град. У тренутку када је почело убрзано да се изграђује, захваљујући чињеници да је на том месту подигнута Батина фабрика обуће, Борово насеље је и у архитектонском смислу, по много чему било испред свог времена. Најпре, по стилу градње, који је одударао од онога што се могло видети у селу Борову и граду Вуковару, а затим и по распореду који је био уређен по зонама.

У Батином Борову стамбена и индустријска зона биле су одвојене, а у међупростору налазили су се објекти намењени одмору, односно културном и спортско-рекреативном животу радника. Бринуло се и о зеленим зонама које су красили лепо уређени паркови са брижно негованим цветним површинама. Није то никакво чудо јер и Бата је у много чему био човек испред свог времена. Далеко раније од других индустријалаца схватио је важност комуникација, организације рада, пропаганде, маркетинга и радне психологије што се, на крају крајева, и види по свему што је иза себе оставио.

О много тога већ смо писали у Извору. О аеродрому, Друштвеном дому, биоскопу, школи...Писали смо и о ономе што је на темељима које је Бата ударио изграђено у периоду након Другог светског рата. О базену, самачком солитеру, Дому технике, Шестој колонији...

Дакле, било је у Борову насељу пуно тога о чему вреди писати и што вреди запамтити. Све то још увек постоји, али углавном као тужни подсетник на нека друга времена јер поента, наравно, није у грађевинама. Оне вреде само ако нечему служе, ако их људи користе. Данас је довољан само један поглед на Раднички дом и суседну ресторан Башту или кино и све вам је одмах јасно. Међутим, овај текст и није посвећен нечем сличном.

Већ је поменуто да је Бата био човек испред свог времена и да је много бринуо о маркетингу и пропаганди. Управо због тога је у Борову имао и сопствену штамарију у којој је штампао не један, него неколико листова. Ово је прича о најзначајнијем међу њима, листу „Борово“ који је почео да излази пре 84 године.

 

 

ПРВE НА ПРОСТОРУ КРАЉЕВИНЕ

Први број новина „Борово“ изашао је 15. новембра 1932. године, а уводник за њега је написао директор Батине фабрике Тома Максимовић. У њему је између осталог навео како лист треба да служи свим сарадницима и да о раду фабрике информише и њих и целокупну јавност.

„Да свако зна ко смо, шта смо и како радимо“ - написао је Максимовић.

Преко новина „Борово“ Бата није само информисао јавност о раду и плановима његове фабрике у Борову насељу него је вршио и својеврсну пропагандну делатност и обрачунавао се са конкуренцијом, али намера овог текста није да се бави његовим мотивима за покретање листа нити да даје критички суд о новинама. Наравно да је Бата пропагирао и

хвалио властити систем рада и организације у фабрици и да је преко листа „Ворово“ утицао на креирање јавног мнења на начин који је одговарао његовим и интересима управе фабрике.

Лист се поред фабричке проблематике бавио и политичким, друштвеним, културним, просветним и спортским животом у радничком насељу Борово у ком су искључиво живели радници и службеници запослени у фабрици „Бата“. То је било издање које је имало један општи карактер, нарочито од 1936. године, и у њему је писано о ономе што је било од интереса за ширу читалачку публику. Последњи број листа изашао је 4. априла 1941. године, два дана пре напада Немаца на Краљевину Југославију.

Мало је познато да је од јуна 1936. године, као посебно, излазило и локално издање листа „Борово“ намењено радницима који су живели у непосредној околини фабрике у Борову, Вуковару, Трпињи, Бршадину и другим околним местима. Ово локално издање штампано је без ознаке датума и броја и у таквом облику излазило је до 18. јануара 1938. када је објављен по-следњи број.

У периоду Другог светског рата и тада створене усташке Независне Државе Хрватске излазио је лист „Ново Борово“ чији први број је објављен 4. јула 1941. године, а последњи 23. септембра 1944. Као прилог том издању, на немачком језику излазио је „Камарад - лист за немачке раднике фабрике Бата“ (Kamerad - pressdienst der deuts-chen geofolgschaft der borovoer batawerke). Први такав прилог изашао је 5. септембра 1941.  а задњи у броју од 18. септембра 1942. године. Укупно је изашло 32 таква прилога на немачком језику.

Лист „Хрватски браник“ из Винковаца 12. јула 1941. године пише: „У творници је службени језик био српски. Све Батине новине и часописи писани су екавицом. Данас је подузеће Бата у хрватским рукама и већ се осјећа потпуно нови дух.“ Пишући ово аутор текста потпуно је занемарио једну просту чињеницу, а то је да је и већина радника фабрике била српске националности јер је она била окружена српским селима. Прећутао је и то да је лист штампан латиницом и да је сваки новинар писао онако како је хтео. Они који су говорили ијекавицу писали су ијекавски, а они који су се служили екавицом писали су екавски. Писање „Хрватског браника“ зато и не треба схватити другачије него да је било у служби пропаганде НДХ о наводној угрожености Хрвата у Краљевини Југославији.

Предратни лист Борово који је уједно био и први фабрички лист на простору новостворене краљевине био је наглашене југословенске оријентације и дубоко посвећен Батиној фабричкој пропаганди, док је „Ново Борово“ био типичан усташки памфлет у коме се о проблемима у фабрици писало врло мало.

Свако ко је имао прилику да види и прочита неко од тих предратних издања листа „Борово“ могао је да примети да је у њему било доста опширних извештаја који су штампани на више од четири или пет страница. Такви су на пример они о отварању нове школе или о посети српског патријарха Гаврила. У поменутим текстовима до детаља је описивано све што се тада догађало и говорило па они представљају заиста праву вредност јер и данашњи читалац може да стекне доста јасну слику како је све то изгледало.

 

 

ПЕРИОД СОЦИЈАЛИЗМА

И у периоду после Другог светског рата нова социјалистичка власт је итекако водила рачуна о томе да преко издавања новина врши утицај на радништво и шири своје идеје и погледе који су се битно разликовали од онога што је заговарао Бата. Улога новог фабричког гласила „Трудбеник“ који је из фабричке штампарије изашао 3. новембра 1947. године била је изнесена у том првом броју. Лист је требао да прати укупан живот и рад како у фабрици, тако и у самом насељу и да служи као информатор о томе шта се дешава у појединим оделењима, о резултатима рада, радним искуствима, пословним успесима, да буде организатор и популаризатор у извршењу радних задатака. Задњи број под тим именом изашао је 5. септембра 1953. године, а већ 10. октобра исте године излази први број нове серије под називом „Борово“.

У том новом, социјалистичком листу повремено су објављивани и прилози односно други листови као што су „Омладина“, „Горан“ или „Новогодишњи забавник“. Тираж „Борова“ растао је упоредо са порастом броја радника. У неколико наврата лист је добио признање и дипломе Удружења листова комуна и радних организација Хрватске и Друштва новинара Хрватске. Током прославе 35. годишњице излажења и објављивања 2000. броја честитку и фотографију са посветом послао је и сам председник СФРЈ Јосип Броз Тито.

Редакција листа налазила се у Радничком дому, а сем професионалних новинара, који су у њему били стално запослени, лист је објављивао и чланке грађана те спортских и културних радника. Излажење листа прекинуо је рат који је избио 1991. године. Последњи број листа изашао је у јулу 1991.

 

 

ЛИСТ ИЗЛАЗИО И ЗА ВРЕМЕ РАТА

Након што је у Вуковару рат јењао полако су се стварали и услови за поновно покретање листа. Преостали новинари српске националности у јануару 1993. године уз помоћ тадашњег директора фабрике Николе Радаковића поново покрећу новине. На њима је био и нови, ћирилични лого, а и целе новине штампане су ћириличним писмом. Током периода од четири и по године лист је био више од фабричког. У њему су праћена збивања у тадашњој Српској области источна Славонија, Барања и западни Срем, али и у њеном окружењу. Ипак, новине су задржале препознатљиви боровски дух и стил какав су имале и раније. И у овом, српском, издању у новинама су излазили разни додаци и фељтони.

С обзиром да је у том периоду излажења владала велика неимаштина, да је свуда унаоколо беснео рат, да је Савезна Република Југославија била под међународним економским санкцијама и да су радничке плате биле нередовне и веома скромне, између 5 и 10 немачких марака, може се рећи да је издавање листа у таквим околностима било равно подвигу. Опстао је све до средине августа 1997. године, а са преузимањем управе над УНТАЕС подручјем од стране Хрватске његово излажење није настављено.

Пре четири године у Борову насељу обележено је 80 година од излажења првог броја листа, али чињеница да су ове новине излазиле и током периода рата и то на српском језику и ћириличном писму у новинским извештајима са овог обележавања није поменута. У националној и свеучилишној библиотеци у Загребу постоје сачувани увезани примерци новина од 1932. до 1991. године, укључујући и комплетна издања „Новог Борова“ које су издавале усташке власти. Комплете издања ћириличног „Борова“ из периода последњег рата Националној и свеучилишној књижници у Загребу ново руководство Борова предало је овој установи почетком фебруара 1998. године.

 

 

НАЈЗНАЧАЈНИЈИ АЛИ НЕ И ЈЕДИНИ

Лист „Борово“ је, као што је већ истакнуто у уводном делу текста, био најзначајнији, али не и једини лист који је штампан у фабричкој штампарији. На крају, вредно их је бар поменути. „Вјесник сарадника фирме Бата“ покренут је први, вероватно 15. јула 1932. године пошто први и четврти број ових новина не постоје сачувани у Националној и свеучилишној библиотеци. Исте године, 6. децембра, уместо „Вјесника“, чији задњи број је изашао 17. новембра, почео је да излази „Продавац“. Излазио је све до 1. априла 1940. године. У периоду између новембра 1938. и марта 1940. излазио је часопис младих људи, жена и апсолвената „Батине школе рада“ под именом „Нови човек“. Од 1936. до марта 1941. године у боровској штампарији излазио је и часопис „Избор“ који је због чињенице да је доносио избор најбољих чланака из штампе целог света превазилазио фабричке оквире и био познат у целој Краљевини Југославији.

И у социјалистичкој Југославији Борово је издавало часописе „Продавач“ и „Избор“, али тај нови „Избор“ био је конципиран другачије од оног из Батиног периода. Био је замишљен као стручни часопис који прати новости из области производње обуће, значајне сајмове, новости из области науке и образовања кадрова и сл.

Данашња фабрика Борово нема амбиције, а вероватно ни снаге да поново покрене лист. С обзиром на укупно стање такав потез не би ни био економски оправдан. Онима који би бар на тренутак хтели да оживе успомене на време у ком су заједно са многим другим Боровчанима стварали историју комбината потписник ових редова саветује да повремено посете градски музеј у ком могу да прелистају део увезаних годишта листа „Борово“. Ко зна, можда у њима препознају неког давно заборављеног пријатеља или чак и неку своју фотографију на којој се налазе за фабричким машинама.

 

 

Славко Бубало
Извор бр. 143.
25.5.2016.




Оцените нам овај чланак:




Посећено је: 1230  пута
Број гласова: 10


Поделите ову вест, нека се чује истина...









Прочитајте још текстова од истог аутора:

Интервју са Милошем Ковићем: Наша историја је наш ресурс
Објављено: 11. novembar 2016.     Има 1188 прегледа и 0 гласова.

Изнуђене осуде више никога не импресионирају
Објављено: 6. maj 2016.     Има 1197 прегледа и 10 гласова.

Случај Хасанбеговић: Од извесне прошлости до неизвесне будућности
Објављено: 22. februar 2016.     Има 1209 прегледа и 5 гласова.

Случај Месић: Меморија треба само ако лажете
Објављено: 8. februar 2017.     Има 1209 прегледа и 10 гласова.

Провокација усташким симболима
Објављено: 26. novembar 2015.     Има 1213 прегледа и 0 гласова.




















Skip Navigation Links