Стотину и шездесет ученика из свих крајева Хрватске, од Далмације и Лике, преко Баније, Кордуна, Загреба, западне Славоније и Мославине до Барање учествовало је од 20. јула до 1. августа на двадесетој по реду летњој школи српског језика и културе на јадранском острву Вир. Од ове године школа је понела име „Сава Мркаљ“ по значајном српском филологу, учитељу и монаху, рођеном на територији данашње Хрватске.

Школа је реализована у одмаралишту „Цврчак“, пакрачког Црвеног крста, а на овом месту њени организатори, Српско културно друштво „Просвјета“ и Веће српске националне мањине Града Загреба, исту су одржали другу годину заредом.

            Школа је конципирана као својеврсна симбиоза летњег одмора и активног рада коју ученици врло радо прихватају. Настава, која се делом организује у преподневним, делом у поподневним, а делом у вечерњим часовима, била је преплетена одласцима на плажу и спортским активностима, те су на тај начин ученици чак и слободно време проводили квалитетно и здраво. У преподневним часовима, након буђења и јутарње хигијене три волонтера, студента Кинезиолошког факултета у Загребу, са ученицима су одрађивали јутарњу гимнастику, након чега је следио доручак. После доручка ишло се на плажу. Група ученика непливача пролазила је кроз школу пливања, док су остали ученици уживали у купању, пливању, сунчању.

            По повратку у одмаралиште најпре је следила настава српског језика и књижевности. Ученици су били подељени у три групе, према узрасту и предзнању, а садржаје прилагођене различитом узрасту ученика са њима су обрађивали наставници српског језика и разредне наставе, Марица Шимунић из Загреба, Ранка Род из Вој-нића, Милана Медаковић из Плашког и Душана Вилус из Петриње.

УПОЗНАВАЊЕ ИСТОРИЈЕ И УМЕТНОСТИ

            Преподневне образовне активности завршавале су радионицом певачке народне традиције кроз коју су се ученици упознавали са неколико традиционалних српских песама из различитих крајева Србије. После ручка паралелно у две групе обрађивани су наставни садржаји историје, које је реализовао Синиша Ђуричић из Дарде, те географије, кроз које су се ученици упознавали са основним историјским чињеницама, као и основама географије матичне државе Србије.

            Да образовни садржаји не би полазнике Летње школе превише оптеретили, током дана обавезан је био и дневни одмор који добро дође да би се превазишле и несношљиве врућине које су постале редовни пратилац рада ученика и наставника. Но, чим би сунце мало минуло, поново је следио одлазак на плажу и активности сличне преподневним.

            Вечерњи часови увек су били резервисани за радионице кроз које су се ученици најпре забавили, а потом и научили нешто корисно. Прва радионица којој су присуствовали сви ученици била је фолклорно вече, које служи да би се ученицима приближила играчка народна традиција Срба, али и да се ученици упознају са животним нормама и обичајима који су били део свакодневног живота њихових предака. вности.

- Интересантно је да, поред ученика који се у својим срединама већ баве фолклором, добар део полазника школе никада није имао прилику да се сусретне са народним играма. Највеће задовољство ми буде када  успем да међу децом разбијем предрасуде да је фолклор само за девојчице, када током њиховог дневног одмора уочим да радо певају и играју песме и игре које учимо у Школи, те када ми саопште да би по повратку кући желели да се опробају у свом локалном културно-уметничком друштву или Просвјетином пододбору, каже Бојан Лазић, један од учитеља у Летњој школи, задужен за фолклорне и певачке активности.

РАДИОНИЦЕ КАЛИГРАФИЈЕ, ЛИКОВНЕ УМЕТНОСТИ И ПРВЕ ПОМОЋИ

Након фолклорне вечери ученици су подељени у три групе из дана у дан пролазили кроз преостале три радионице: ликовну, радионицу калиграфије и радионицу прве помоћи. Ликовну радионицу водио је на-ставник Новица Вучинић из Моравица, један од зачетника Летње школе и учитељ који је до сада учествовао у свих двадесет.

– Летње школе су невероватно искуство. Кад се само сетим како је те, сада већ давне, 1996. године било тешко покренути идеју и окупити децу, а данас их толико има, буде ми веома драго што се све то развило у један велики пројекат и што из године у годину напредује, развија се и постаје све озбиљније и квалитетније. Интересантна је чињеница да већ сада ученици прве летње школе полако почињу на исту да шаљу своју децу, открива учитељ Новица.

            Трудом и радом ученика презадовољна је и професорка српског језика и књижевности Марица Шимунић која води радионице калиграфије и са радошћу истиче да су деца у њеним радионицама баш уживала, јер је калиграфија нешто са чим се не сусрећу свакодневно.

            Међу поучним, а уједно и забавним радионицама, свакако је била и радионица прве помоћи коју је водио волонтер и активиста Црвеног крста из Београда, Марко Јовановић. Учитељ Марко уједно је био задужен и за презентацију географских садржаја уско везаних за Републику Србију. Предзадње и задње вече било је резервисано за спортске активности којима су, као и школом пливања, руководили будући професори физичког васпитања, студенти-волонтери Ивица Харча, Стефан Кнежевић и Тин Лекић.

- Организацијом Летњих школа српског језика и културе руководим већ седам година. Из године у годину, на нашу радост, повећава се број заинтересованих ученика, делом оних који у својим срединама већ похађају наставу српског језика и културе као изборни предмет, а делом ученика који се у Летњој школи по први пут сусрећу са ћирилицом. Наравно да није могуће да такви ученици за свега седам дана, колико школа траје, усвоје ћирилицу, али су се наставници који су са њима радили трудили да им усаде темеље на којима ће даље моћи да граде и шире своје знање, објашњава Маја Матић, руководилац Центра за образовање при Српском културном друштву „Просвјета“.

ПОХВАЛЕ И ОД ДРЖАВЕ

            Матићева наводи и да је свакако од великог значаја што већ дуги низ година Министарство науке, образовања и спорта препознаје значај Летњих школа и финансира њихов рад, те да су ове године по први пут представници Министарства посетили одмаралиште и извршили увид у рад Школе, те неформално упутили похвале на рачун добре организације и квалитетног рада.

            Са Летње школе ученици су се у своје средине вратили препуни позитивних утисака. Ученица петог разреда Основне школе Војнић, Кристина Кнежевић,  рекла је да ће јој у најлепшем сећању остати спортске активности, плажа и одлично друштво. Научила је каже, и нову ликовну технику којом до сада није радила и која јој се учинила посебно занимљивом. Ни утисци Новака Тепшића, ученика седмог разреда Основне школе „Владимир Назор“ из Топуског нису ништа мање снажни. За њега је посебно и ново искуство била радионица калиграфије са којом до сада није имао прилику да се сретне, а са радошћу истиче да је побољшао и своје читање и писање ћирилице, те да су му учење нових народних игара и спортске активности испуниле сва очекивања. Дужи низ година Летње школе су се одржавале у малом истарском селу Пероју, након чега су три године узастопно одржаване на острву Пашман. Овогодишња и прошлогодишња одвијале су се на острву Вир. Следеће године биће обележено двадесет година од одржавања прве Летње школе српског језика културе.

Славко Бубало
Извор бр. 123.
19.8.2015.