У Културно-научном центру Милутин Миланковић, смештеном у родној кући чувеног научника у Даљу, у уторак 1. марта одржана је промоција неколико књига познатог осјечког новинара Драге Хедла. Аутор је у Даљу представио три књиге. Прва од њих носи наслов „Доњодравска обала“. То је роман о одрастању дечака из фолксдојчерске породице у послератном Осијеку који у себи има и доста аутобиографских елемената. У књизи је, као уосталом и у сваком роману, и доста ауторове маште и фикције којом причу настоји да учи-ни занимљивијом него што би можда била да се држао само голих чињеница.

- Рекао бих да је то више прича о судбини ратних губитника. Та прича је увек и свуда иста и она увек људе који нису направили рачун доводи до тога да плате цех. Слична је ситуација била и са губитницима у Другом светском рату када је Немачка изгубила рат па су Фолксдојчери, односно Немци који су живели на овим просторима имали про-блема са новом влашћу. Исто је било и у Америци када су тамо Јапанци након рата лоше пролазили, а тако је и сада са Србима у Хрватској након овог последњег рата. “Доњодравска обала” је дакле једна универзална прича коју сам покушао да испричам кроз очи дечака који одраста, који је упао у тај свет ког не разуме и тек понеки камичци те приче која се око њега слаже помажу му да му све што се догађа постане јасније, објашњава аутор.

Детињство сви посматрају као некакву оазу у којој повремено траже уточиште јер у детињству је све некако лакше и једноставније него онда када човек почне да стари. Ни аутор не бежи од тога, али у његовој причи не недостаје критичности према политици у послератној Југославији која је у животе обичних људи знала унети трауме. Међутим, и то је, према аутору, био део живота.

- И у таквим трауматичним ситуацијама људи су настојали да живе нормално и на начин да се не обазиру превише на негативности којима су окружени. Ипак, притисак је био толики да је то негде напросто морало да пукне и управо то се догодило и у овом роману који ће имати и свој наставак који ће бити нешто другачији од овог првог дела, каже Хедл који је у Миланковићевој кући представио још два романа односно прва два његова дела из крими трилогије.

- То је једна прича о нашем друштву, политици, политичарима, начину на који се представљају у јавности и о томе какви заправо јесу. „Изборна шутња“ је прича инспирисана једним догађајем који се збио у Осијеку и као у сваком роману истина је основа догађаја, а све остало је фикција која доприноси да роман буде занимљивији, напетији и читкији.

Драго Хедл рођен је 1950. године у Осијеку. Завршио је студиј књижевности, а од 1980. године био је новинар и уредник у редакцијама Гласа Славоније, Слободне Далмације, Новог листа, Ферал Трибјуна и Јутарњег листа. Аутор је више књига, књижевних критика, есеја, ратних репортажа, а писао је и драмске текстове и сценарије. Документарни филм „Вуковар, завршни рез“ за који је Драго Хедл писао сценарио 2005. године награђен је на Сарајевском филмском фестивалу.

За свој новинарски и књижевни рад Хедл је примио бројна награде и признања. То су награде за животно дело у новинарству Отокар Кершовани, награда ХНД-а за радијски интервју Марија Јурић Загорка и Међународна Кнајтова новинарска награда 2006. године. За роман Доњодравска обала 2014. године награђен је „Кочићевим пером“ у Бањалуци, а за нарочит допринос у борби за људска права, промоцију правде и де-мократије и откривање истине бивши председник Хрватске Иво Јосиповић одликовао га је орденом Стјепана Радића.

Познат је по свом раду у истраживању злочина над српским цивилима у ратном Осијеку деведесетих година прошлог века због чега је често био изложен претњама смрћу, премлаћиван и доживљавао вербалне увреде.

О романима Драге Хедла у КНЦ Милутин Миланковић у Даљу говорили су директор КНЦ-а, Ђорђе Нешић и осјечки драматург и прозаичар Давор Шпишић.

- И новинарски и књижевни стил Драге Хедла карактерише једна апсолутна посвећеност ономе што ради. Отвореност, знатижеља, бескомпромисност, решеност да све лепе и ружне ствари овога друштва избаци на површину. То из њега незадрживо иде напоље док неке недоумице и сам са собом не рашчисти. Мислим да једино на тај начин и могу настати велика дела, односно велики новинари, велики писци који се једноставно не заустављају у тој својој знатижељи и храбрости, изјавио је након промоције Шпишић.

Славко Бубало
Извор бр. 138.
16.3.2016.