НИ ОНАЈ КОЈИ НИЈЕ ХТЕО ДА РАТУЈЕ НИЈЕ ИМ ВАЉАО
Бившем војном пилоту ЈНА, данас 66-годишњем, Томиславу Божовићу Република Хрватска дужна је да исплати одштету у износу од 345.000 (уз затезне камате) као и 83.813 куна парничних трошкова због злостављања које је преживео као ратни затвореник у логору Керестинец. То је пресуда, још увек неправоснажна, коју је донео Општински суд у Пули, односно његова стална служба у Ровињу, на основу тужбе против РХ коју је Божовић путем свог адвоката поднео још 2003. године, објавио је пре неколико дана Глас Истре.
Томислав Божовић у Истру је дошао из родног Чачка, а рат га је затекао у ваздухопловној бази у Тузли. Одбио је да ратује па је, како је и службено евидентирано, 31. децембра 1991. године напустио ЈНА. Као бившег официра ЈНА Хрватска га евидентира 9. јануара 1992. године, али је Божовић након само 11 дана ухапшен и пребачен у војни затвор у Пули, а након тога премештен у злогласни Керестинец.
“Пре Керестинца био сам четири месеца у затвору у Пули, али тамо ме нису злостављали. Тортура је почела тек када су ме пребацили у Керестинец. Тамо ме дочекао шпалир војних полицајаца. Тукли су ме палицама. Међу њима је била и једна млада полицајка. И она ме тукла. Сећам се да су имали ознаке 66. бојне војне полиције” - рекао је Божовић и испричао кроз каквa је све злостављања прошао за време свог заробљеништва у Керестинцу.
Крајем маја 1992. године, иако се томе противио јер је желео да остане и живи у Хрватској, размењен је као ратни заробљеник. Након размене преселио се код брата у Београд, где је добио личну карту и статус избеглице.
“Неко време, до октобра 1993. године боравио сам и код сина у Милану. Тамо сам као странац добио право боравка. У хрватско држављанство примљен сам 31. маја 1994. године, али решењем Генералног конзулата Републике Хрватске од 18. августа 1997. одбијен ми је захтев за издавањем пасоша јер је у међувремену против мене, 20. 11. 1996. године продужен притвор због оптужби за ратни злочин. Тек 27. 12. 2000. године та је истрага обустављена, па ми је притвор и укинут, а повучена је и потерница” – испричао је Божовић новинарима.
Божовић се у Хрватску враћа у јануару 2001. године и исходује хрватски пасош, а 2003. покреће поступак за одштету. Међутим, Жупанијски суд у Пули досудио му је одштету од само 6.500 евра и то због незаконитог притварања. Предмет је потом враћен општинском суду. Према доступним информацијама Државно тужилаштво РХ тек је у другој половини 2008. године почело озбиљније да се бави ратним злочинима у Кересинцу и да их расветљава, а службена истрага отворена је 24. 11. 2010. године.
Да је Божовић заиста био међу лицима који су у Керестинцу злостављани потврђено је и пресудом коју је у марту прошле године против пет бивших војних полицајаца из овог затвора донео Жупанијски суд у Загребу. Проглашени су кривим јер су крајем 1991. и почетком 1992. године мучили и сексуално злостављали ратне заробљенике и цивиле српске националности, међу којима је било и жена. Ни та пресуда још није правоснажна.
Без обзира на то суд у Ровињу наложио је РХ да Божовићу плати 345 хиљада куна одштете. Уз то мора да му надокнади и нешто више од 80 хиљада куна трошкова које је до сада имао у парничном поступку у ком је морао поновно да доказује кроз шта је све прошао у логору Керестинец.
Славко Бубало
Извор бр. 161.
15.2.2017.