Оделење за ратне злочине Вишег суда у Београду потврдило је данас оптужницу против хрватског држављанина Бранка Тунића (59) албанске националности, због ратног злочина над српским ратним заробљеницима у загребачком логору Ракитје и убиства војника ЈНА Марка Утржана (20) из Кикинде.
ЗАГРЕБАЧКА МУЧИЛИШТА
Он је оптужен за пребијања, мучења и злостављања 13 заробљених војника ЈНА српске националности у септембру 1991. године. Припадници паравојске "Збор народне гарде" у Хрватској су заробљавали југославенске војнике на служењу војног рока, који су претходно положили оружје и предали се и одводили их Центар за обуку МУП-а Хрватске у Ракитју, који су претворили у логор.
Ту су издвојили Хрвате, Словенце, Муслимане и пустили их кућама, а Србе су држали заточене.
Осим Ракитја у Загребу су била још три логора у којима су сабирали Србе - у Селској улици, Влашкој улици и бившој касарни ЈНА Керестинец.
МОНСТРУМ ПОСЕБНОГ СОЈА
Све жртве из Ракитја су Тунића означили као чувара у логору, који их је највише мучио и тукао. Батинао их је у подруму палицом и кундаком оружја по табанима, леђима, глави, толико да им је кожа пуцала и да нису могли да корачају, а онда их је терао да брзо ходају ка соби и опет успут ударао.
Ножем или бајонетом им је вртео око очију и претио да ће их извадити, или би репетирао пиштољ и прислањао на глави и у уста. Тако је мучио и Марка Уржана, младића из Кикинде и онда упуцао из пиштоља у главу поред носа.
МРЖЊА ПРЕМА СРБИМА
Како смо сазнали о подизању оптужнице против Тунића и његовим злочинима, полицији су се јавиле још три жртве, које су тад одведене у Ракитје и које је он злостављао. Тунић је иначе Албанац католик рођен на Космету у југо-источним деловима Косова и Метохије.
Пре 32 године се одселио у Загреб и касније добио њихово држављанство.
Једна хрватска НВО је истраживала и тврдила да он осим Марка Утржана има још 12 људи на души, али слободно се шета њиховом земљом.
Аутор: С. Ј. М.
Вечерње новости
24.06.2022.
Виши суд у Београду потврдио је оптужницу против некадашњег припадника Збора народне гарде (зенге) Б. Т. званог "Ранко", којом се терети за злочине над заробљеним припадницима ЈНА, који су у септембру 1991. године одведени у логор, формиран у загребачком насељу Ракитје у Центру за обуку МУП-a Хрватске.
Оптужница је потврђена 7. јуна 2022. а ступила на правну снагу протеком рока за жалбу на решење Вишег суда којим је оптужница потврђена, пошто жалбе нису изјављене, рекла је за Танјуг портпаролка Вишег суда у Београду Татјана Матић.
Београдски суд би у наредном периоду требало да закаже почетак суђења оптуженом у одсуству, јер није доступан правосудним органима Србије.
ДОБИО ЛАЖНИ ИДЕНТИТЕТ
Према наводима Танјуга, Б. Т. је пореклом Албанац који је након рата променио име (прим. уред. Бећир Бериша) и добио хрватско држављанство, али су му српски истражни органи ушли у траг и идентификовали га као једног од починилаца злочина у којем су мучено и пребијано 14 војника ЈНА, од којих је једног убио - Марка Утржана из Кикинде.
Осумњичени није доступан српским правосудним органима јер је након хапшења по потерници наше земље у једној од држава ЕУ изручен Хрватској, због његовог хрватског држављанства и пребивалишта у Загребу.
Терети се да је као припадник Збора народне гарде заједно са више НН припадника исте јединице, војницима на редовном одслужењу војног рока у ЈНА, који су претходно положили оружје и предали се, у насељу Ракитје у објекту ЗНГ и МУП РХ, где су потом спроведени, вршио застрашивање, мучење, телесно повређивање, те поступао на нарочито увредљив и понижавајући начин, а једног војника ЈНА и убио.
ПОНИЖАВАЊЕ И ФИЗИЧКА ТОРТУРА
У више наврата је Б. Т. у различитим временским интервалима, у просторијама у којима су боравили, обедовали и у подрумским просторијама, оштећене војнике ЈНА, чији се идентитет за сада не објављује у јавности, тукао кундаком оружја, рукама и ногама по глави и телу, гуменом палицом по леђима и табанима, везивао их лисицама и приморавао да легну на тло, а затим их газио чизмама и скакао по њима.
Претио им је ножем да ће им извадити очи и да ће их заклати, репетирао оружје на њих, стављао им цев оружја у уста и на слепоочницу претећи им убиством, гасио им цигарете по телу и мокрио по њима. Све то је, према ставу тужилаштва за последицу имало повреде телесног интегритета, тешке физичке и психичке трауме, патње и понижење поменутих војника.
Поврх свега, 30. септембра 1991. године, приликом батинања једног војника, убио га је пуцњем из пиштоља у главу.
ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ЧЕКАЊА
Оптужницом од 7. јула 2021. обухваћени су догађаји од 14. септембра до 1. октобра 1991. године у насељу Ракитје у објекту ЗНГ и МУП Хрватске, пише на сајту Тужилаштва за ратне злочине Србије.
Допунско вештачење које је наложено, према ставу адвоката упућених у овај случај, практично је немогуће јер је конкретна жртва мртва.
Б. Т. се терети да је извршио кривично дело ратни злочин против ратних заробљеника.
Извор: Тањуг
24.06.2022.