80 година од убиства краља Алекандра у Марсељу - www.zlocininadsrbima.com

   

9. октобар 2014.


80 ГОДИНА ОД УБИСТВА КРАЉА АЛЕКАНДРА У МАРСЕЉУ


Пре тачно 80 година у Марсељу је убијен југословенски краљ Александар 1. Карађорђевић.

Приликом државне посете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Немачке, краљ Александар I Карађорђевић убијен је у Марсељу, 9. октобра 1934, заједно са француским министром иностраних послова Лујем Бартуом.

На пут у Француску југословенски владар је кренуо са железничке станице Топчидер возом до Косовске Митровице, а затим аутомобилом преко Цетиња, где је посетио кућу у којој је рођен.

Из луке Зеленика разарачем Југословенске краљевске морнарице "Дубровник" испловио је за Француску. 

 

ВЕЛИЧАНСТВЕН ДОЧЕК

У Марсељу му је приређен величанствен дочек. Свечана поворка је нешто иза 16 часова кренула из луке и упутила се према центру, а бурно ју је поздравио велики број грађана Марсеља. Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16 часова и 20 минута, један човек је искочио из гомиле, носећи у десној руци букет цвећа, и на француском викнуо: "Живео краљ!"

Изненада је скочио с десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвећа и из револвера испалио више хитаца у правцу краља. Француски пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, с коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалила неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен.

Краљ је лежао непомичан на задњем седишту аутомобила, министар Барту је био погођен у десну надлактицу, а генерал Жорж је погођен са више зрна у грудни кош, надлактицу и стомак. Због гужве на улици, аутомобил са рањеним краљем милео је до полицијске станице, где је краљу пружена прва помоћ. Међутим, лекари ништа нису могли да учине, јер су ране биле смртоносне.

Неколико минута после 17 часова краљ Александар Први Карађорђевић издахнуо је не долазећи свести. Министар Барту је превезен у операциону салу болнице "Божји дом", где је издахнуо. Тешко рањен генерал Жорж успешно је оперисан.

Атентатор Владимир Георгијев Керин, звани Владо Черноземски, погођен с више метака у тело, исечен ударцима сабље и линчован од гневне масе. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбедности, где је и умро.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА

ВЕЛИКИ
РАТ

Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена * Источна Босна

Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат * Стјепан Саркотић

XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани * Стјепан Дуић

Црна Романија

МЕЂУРАТНО
ДОБА

Велебитски устанак * Софијска декларација * Вуковарска резолуција

Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска * Густав Перечец

Андрија Бетлехем * Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер

НДХ

Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић * Дивосело

Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо * Логор Госпић

Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Стари Брод * Мирослав Филиповић

Сисак * Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати * Шид

Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Међеђа * Гаравице * Усташе

Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков * Динко Шакић

Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић * Пискавица

Славко Квартерник * Јуре Францетић * Воћин * Крунослав Драгановић

Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Даница Праштало

Калати * Машвина * Возућа * Бракусова Драга * Платон (Јовановић)

Дамјан Штрбац * Петар Дабробосански * Мирко Пук * Џафербег Куленовић

Пребиловци * ВељунДракулић * КрушћицаПркос * Будак * Драксенић

Виктор Гутић *

БРОЗОВО
ДОБА

Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар * Стево Крајачић

Тајни досије Тито * Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари

Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Звонко Бушић * Отимица авиона

Народни Отпор * Томислав Ребрина * Делнице * Миљенко Хркач

Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Бушић

Револуционарно Братство *

1990-те

Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја * ГрубориОркан

Медачки џеп * Миљевачки плато * Бојан ВесовићПакрачка пољана

Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице * Паулин Двор

Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде * Олујић

Добросав Парага * ОткосКорански мост * Анте Готовина * Шпегељ

Вировитица * Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка

Божићни Устав * МаксимирТомислав МерчепЗадар * Јанко Бобетко

Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Благо Задро

Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Борово Село

 Иван ВекићЈосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш * Сплит

  Сарваш * СисакГојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић * КнинОсијек

Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Книн * Владо Миланковић

 

НЕПОЗНАТИ НАРУЧИОЦИ

Ковчег са телом убијеног југословенског краља је истим бродом којим је отпутовао у Француску, најпре стигао у Сплит, а потом је транспортован специјалним возом, преко Загреба, у Београд. Краљ Александар је сахрањен 18. октобра на Опленцу у задужбини свог оца Петра I Карађорђевића.

Стотине хиљада људи целим путем одавало је почаст убијеном владару, а у станицама где је воз стајао, интонирана је троделна југословенска химна (Боже правде – Лијепа наша – Напреј заставе славе). Права верзија трагичне судбине краља Александра, који је био стуб јединствене државе Јужних Словена и новог европског поретка на југоистоку Европе, остала је неразјашњена.

Mноги историчари и познаваоци тог времена тврде да су иза атентата стајале тајне службе земаља, које су тежиле ревизији Версајског поретка (Италија, Немачка, Мађарска), док су извршиоци били чланови Усташке организације, коју је предводио Анте Павелић и чланови пробугарске струје ВМРО-а.

ПРВИ СВЕТСКИ РАТ (1914-1918)

БИТКЕ

Добруџа * Горничево * КајмакчаланЛегет Поље * Мојковачка врата

ЦерскаЧемерноКолубара и СувоборСолунски фронт

Врањевац * Бој на Гучеву * Мачков камен * Врањевац * Церјак

ЗЛОЧИНЦИ

Вражија дивизија * Стјепан СаркотићРудолф Браун

Хрватско-славонски корпус * Либоријус Франк * Вилхем Рајнер

Михаило АпелШуцкори * Војска Аустроугарске * Оскар Поћорек

Франц Јозеф * Босанско-херцеговачки корпус

ЛОГОРИ

НежидерДобој * Маутхаузен * Омолуц * Болдогасоњ

Ашах * Улм * Броумов * Арад * Нађимер * Јиндриховице

Сливен * Пловдив * Шумен * Панчарево * Џумаја

ЗЛОДЕЛА

И ЖРТВЕ

Зворник и Тузла * Дубока долина * Бугарска љуљашка * Горње Павловце 

Бугаризација * Окупација Београда * Сарајевска кристална ноћ

Валадново * Голгота преко АлбанијеТоплички устанак * Романија

Мачва и ПодрињеВишеград * Сурдулица * Драга Петронијевић

Лесковачка резолуција * Вељко Чубриловић * Саво Ускоковић

ЈУНАЦИ

Коста ВојновићДрагољуб Јеличић * Гвоздени пук * Михаило Маџаревић

Живојин Мишић * Степа Степановић * Радомир Путник * Јанко Вукотић

Петар Бојовић * Милунка Савић * Војвода Вук * Душан Пурић * Илија Влајић

Јелена Шаулић * Петар Мариновић

ПУБЛИКАЦ.

СПОМЕНИЦИ

Где цвета лимун жут * Ватикан у Великом ратуЧујте Срби

Епитаф војнику * Врбовачке косе * Албанска Голгота

Мензел БургибаСлавенко Терзић * Зејтинлик

 

Извор: РТС
09.10.2014.





Оцените нам овај чланак:





Посећено је: 1004  пута
Број гласова: 0


Tags:
MARSEJSKI ATENTAT
JURE FRANCETIC
ALEKSANDAR KARADJORDJEVIC
HRVATSKI TERORISTI
BUGARSKI VMRO
OKTOBAR 1934
VLADO CERNOZEMSKI
PUKOVNIK PIOLE
VLADIMIR GEORGIJEV
ANTE PAVELIC
MADJARSKI NEMACKI
ITALIJANSKI SPIJUNI


ПРОВЕЗАНЕ ТЕМЕ

Усташки покољи у Бањалуци 1942. и њихово преплитање на српско-хрватске односе

Још четири усташка дужносника губе улице у Загребу

Осам и по деценија Југославизма

Патријарх Порфирије освештао земљиште за нови храм Светих мученика јасеновачких у Новом Београду

Јасеновац је код Хрвата стање духа

Академик Василије Крестић сачувао документа о атентату на Анту Павелића

Епитаф српским жртвама на Црквинама код Рогатице 1942. године




Поделите ову вест, нека се чује истина...













Skip Navigation Links