Недавно је одиграна утакмица између хрватске репрезентације и националне селекције Црне Горе на загребачком Максимиру, у оквиру квалификација за Светско првенство 2026. године у Канади, Мексику и САД. Није ми засметала игра "ђетића" у поразу од 4:0 са шаховничарима.
Да будем искрен, ни оно урлање "Уби Србина!" од стране 50.000 посетилаца са фашистоидним осећањима...јер то је потпуно очекивано од њих. Било би јако чудно да је другачије.
Засметале су ми две ствари:
- Транспарент некакве групице Ултра Црна Гора, на коме је писало:
"Са Ловћена вила кличе, опрости нам Дубровниче!"
- Срамно ћутање и одобравање црногорске делегације у ВИП ложи Максимирског стадиона, где су били председник Фудбалског савеза Црне Горе Дејан Савићевић, црногорски председник Јаков Милатовић итд.
Да кренемо од транспарента.
Ловћен је ради Његоша постао симбол Српске Спарте. Сам Петар II Петровић у народу познат и као Владика Раде је био митрополит црногорски СПЦ средином XVIII века, када се Црна Гора ослобађала од Османске царевине тј. зулума. Још тада се у Црној Гори знало врло добро да је то српска земља у коме Православље опстаје вековима.
Е сада... Дубровник је стари град на Јадранском мору, где су пописи становништва, како аустријски, тако и млетачки говорили да ту живе Срби. Знајући то врло добро ови злотвори у Ватикану су слали своје емисаре још од XVI столећа. Циљ је био покатоличити Србе, јер је каснија пропаганда Римокатоличке цркве била таква да свако ко је Славен, аутоматски је Хрват. Све до тада, Хрвати су више (с)личили на етничку заједницу, него ли нацију, на тлу Загорја, али је ово преверавање доносило жељене резултате, јер су покатоличавања вршена у више крајева прекодринских и прекосавских земаља - Славонија, Срем, Барања, Босна, Лика, Далмација, Херцеговина, Горски Котари, Банија... Тако је хрватски корпус нереално увећан.
Хрвати су чак и тако, вековима чамили као кметови и коњушари код угарских грофова и немачких племића у Аустроугарској монархији, те имали само једну малу покрајину. Заправо Хрватска и Славонија није никако могло бити Велика Хрватска како је направљена касније у авнојевским границама. Западне границе Славоније се знају јасно: Новска - Дарувар - Вировитица.
Током Првог светског рата, добар део Хрвата, заправо потомци покатоличених Срба су како на тлу Краљевине Србије, као припадници XIII хрватско-славонског корпуса клали српску нејач по Јадру, Мачви, Рађевини, колубарско-тамнавском крају, Подрињу, Посавини... тако је било и на тлу некадашње Војне Крајине и Босне и Херцеговине.
Истовремено, сердар Јанко Вукотић са својим одредима Старорашке дивизије су почетком 1916. успешно задржали Аустроугаре у брдима изнад Мојковца, иако је непријатељ био надмоћнији и бројнији. Циљ је био заштити бок Српске војске и народа у повлачењу, што је уз надчовечанске напоре успело. Ипак, црногорска Влада је потписала капитулацију, а црно-жути солдати срушили Његошеву капелу на врху Ловћена.
Војска Краљевине Србије, након пробоја Солунског фронта у јесен 1918. је ослободила, не само отаџбину, већ и друге јужнославенске крајеве који су били под швапским завојевачима. У Београду је 1. децембра те годне проглашена Краљевина СХС. Треба јасно рећи да је Србија ушла тада у државно-правну заједницу са више од половине тадашње територије.
У Међуратном добу, краљ Александар I Карађорђевић је водио некакву чудну политику додворавајући се Словенцима и Хрватима, не би ли га прихватили као свог владара. Хрватски терористи потпомогнути подлим Бугарином Владом Черноземским (сви полазници диверзантског кампа Јанка Пуста у Мађарској где су прошли специјалне обуке) извршили су Марсејски атентат на краља Александра 1934. године. Убијен је зато што је хтео да реши "хрватско питање у Југославији", али не у оним границама како су они желели.
Југославенска Влада, премијера Драгише Цветковића, у страху од Хитлерове инвазије, који је већ почео са освајачким походима по Европи, пристала је 1939. на Бановину Хрватску, која је сачињена највећим делом на српском територију. Тада ПРВИ ПУТ долази под управу Загреба и Дуборвник, који је имао дуго времена своју историју Дубровачке републике.
Током постојања наци-фашистичке НДХ, режим Анте Павелића кога је подржавала РКЦ, буквално је прогутао више од милион и по Срба. Људи су чули само за Јасеновац као најмасовније стратиште, али се бојим да је ту много тога заборављено као што је: Јадовно, Гаравице, Острожин, Раков поток, Машвинска шума, Дракулић, Драксенић, Стари Брод, Кусоње, Лежимир, Дивосело, Дудик, Глина, Пребиловци, Кравица, мноштво јама голубњача по динарском горју...итд.
Тек у СР Хрватској коју је створио Јосип Броз Тито, Дубровник у правом смислу улази под контролу Загрба. Ово је циљано направљено, јер су Хрвати тада од Тита добили 1.000 км јадранског приморја, а Срби ни метра, иако су они највише попуњавали јединице ПОЈ и допринели ослобађању тј. стварању заједничке државе.
"Францек драги, наставићеш, где сам ја стао..."
Разбијањем Југославије 1991-1992 хрватске паравојне снаге (ХПС), тј. Туђманови бојовници су почели да истребљују Србе широм авнојевске Хрватске, па тако и Дубровника. Црногорски резервисти Југославенске Народне Армије (још увек важеће државе СФРЈ) бивали су упућени у Далмацију и Дубровник. Још тада је владала некаква идеја о "очувању Југославије". Али, како НАТО пакт и Европска унија нису хтели да чују о томе, већ су сепаратистичке снаге увелико помагане, а Срби сатанизовани, то је "угроженост" Хрвата добијала озбиљну дијагнозу.
Мит о некаквом гранатирању Старог града у Дубровнику је давно раскринкан, јер су очевици испричали да дим који куља одатле је настао од паљења гума. Истовремено ХПС гранатира Требиње и делове јужне Херцеговине, односно положаје ЈНА, на шта им она узвраћа. Циљ је био отерати Србе са Медитерана - стари Ватикански сан.
Стотине црногорских резервиста је било заробљено (услед издаје командног кадра) и одведено у концентрационе логоре: Кулине у Шибенику и сплитска Лора. Била је то најмрачнија и најпрљавија епизода новије хрватске историје, јер су каснија сведочења преживелих говоре да је Лора била полигон за испитивање људске издржљивости. Званична Хрватска се деценијама прави да то све не постоји, али зато константно потенцира "гранатирање Дубровника", као и притвор Морињу, односно магацини ЈНА, од којих су фабриковали лажи да је ту био "велики конц. логор".
Зато, ова извињавања из Подгорице, на тему Дубровника постају трагикомична. Парадокс је у томе што Хрвати на црногорце (новокомпоновану нацију) гледају као на Србе, јер зашто би им скандирали "Уби Србина!" на стадиону? Вештачки етно-инжењеринг Брозовог режима је учинио толико да они (црногоризирани Срби са Цетиња) поверују да су нова нација. Хрвати су им одговорили са поруком: "Вашем понижењу никад краја, Црногорци полижите нам јаја!".
Што се тиче Јакова Милатовића и Дејана Савићевића казао бих следеће.
Милатовић је 2023. на изборима потиснуо Мила Ђукаковића са места председника. Није он ту засео зато што ваља или што је леп, већ зато што је западни ђак и што је прошао њихове школе, усмерен како им одговара. Треба да настави евро-атланске интеграције Црне Горе, као и црногорчење Срба у ЦГ, која очигледно не одиграва се баш како ваља.
Што се замене престолна у Црној Гори тиче, наш народ би рекао: "Сјаше Курта, да узјаше Мурта!".
Амнезија која траје: "Заборавио сам Бари"
Дејан Савићевић је један од најуспешнијих спортиста, односно фудбалера Црне Горе. Своју славу је стекао играјући за београдске црвено-беле са Топчидерског брда. Освојио је три титуле Првака Југославије, затим Куп европских шампона 29. маја 1991. у дресу Црвене звезде као и Интерконтинентални куп у Токију. Касније, 1992. прелази у редове италијанског Милана.
Ови звездани успеси Савићевића су довели до тога да мноштво навијача Црвене Звезде срамно ћути и не оглашава се о његовим работама. Јер Боже мој, па то је "Дејо Геније". Како је Дејан Савићевић васпитан и заражен вирусом Југославенштине, тако се ни "звездаши" нису дистанцирали од те болести, иако ће говорити да је другачије.
Иначе, маја 2006. године Дејо Савићевић је отворено подржавао независност Црне Горе од Србије, коју је водио владајући режим ДПС Мила Ђукановића.
Било је неких прича не тако давно, да се подели значка шесте Звездине звезде. Савићевић је био у најужем кругу, али до тога није дошло. Како Звездина звезда да прима ткз. косовску репрезентацију, да се грли и љуби са колегама из "Балканске Колумбије"? Није му сметало да Црна Гора игра са репрезентацијом ткз. Републике Косово. Јасно се види колико је Савићевић само фигура, да не кажем мечка која мора да игра како му свирају.
Савићевић у Приштини, на гробу Фадиља Вокрија, 2019.
Ова двојица полтрона, Милатовић и Савићевић су потпуно мирно испратили скандирање публике "Уби Србина", сматрајући то спортском нуспојавом. Уместо да се демонстративно покупе и оду, а истовремено обавесте Европску комисију УЕФА, па чак и Европски парламент у Бриселу о томе како се у Хрватској фино узгаја наци-фашизам. Милатовић се нешто касније оглашавао на социјалним мрежама, тек након пар дана, када је видео хиљаде прозивки... али касно је било, сувише касно... и јадно до зла Бога!
Закључак је лако извести. Деца Коминтерне служе за подиривање Српства, јер Ватикан никада не спава и не мири се са чињеницом да Православље још увек постоји близу Јадрана. Славенски југ који чине: Далмација, Херцеговина, Црна Гора и Македонија добрим делом су већ ставили под своје канџе. Остало је још Црна Гора, а мало им фали.
Томислав Б. Ковач
13.09.2025.