Бољи познаваоци прилика у Хрватској знају да се у време њеног осамостаљења и рата који је то пратио мало тога дешавало случајно и спонтано. Тако је и у вези са бројним ратним злочинима које је хрватска страна починила, а озбиљније се истражују тек сада, десетак година после завршетка тог грађанског рата (који се у Хрватској и даље службено третира искључиво као "српска агресија").
Потврђује то и најновија афера у којој се испоставило да је бивши високи официр ЈНА, и до 1991. године командант Ратног ваздухопловства ЈНА, генерал Антон Тус, који је затим прешао у Туђманову војску, у септембру 1991. наредио тајне ликвидације официра ЈНА.
Овај неугодан податак по Хрватску војску, а још више по морални лик и војничку част онога који тако одлучује о животу својих дојучерашњих колега по оружју, испливао је пред домаћу јавност у жару међусобног сукоба хрватских генерала које раздваја "црвена нит" војничког порекла – да ли су у ХВ дошли из ЈНА или су израсли као добровољци у борбеним акцијама против ЈНА и побуњених Срба. Тај сукоб је сада поново избио поводом хапшења Бранимира Главаша, најодговорније особе у Осијеку у време масовних ликвидација српских цивила 1991. године.
Патриоти и екстремисти
Група пензионисаних ратних генерала, листом оних које је у те високе чинове унапредила десничарска власт по линији привржености и подобности а не војног знања, пружила је недавно подршку свом истомишљенику Главашу, осуђујући Санадерову владу што је дозволила његов правосудни прогон. На то је оштро реаговао пензионисани генерал Антон Тус, који је у Дневнику ХТВ-а те генерале назвао штеточинама, а неке означио и као криминалце.
Реагујући, генерал Маринко Крешић је подсетио Туса на његову наредбу од 27. септембра 1991. године, којом се дословно наређује: "У припреми плана, с одстојања, тајно извршити ликвидацију крајње екстремних личности." Крешић пита Туса: "Треба ли вас можда подсећати шта је све током 1991. говорио и заповедао ваш истомишљеник генерал Мартин Шпегељ када су у питању породице официра ЈНА", те напомиње да "ко год да је послушао и спровео ту Тусову наредбу завршио би на суду као ратни злочинац".
Хрватско крило у ЈНА: Стипетић, Тус, Шпегељ, Аготић
Тус није могао да негира чињеницу да је наредио ликвидацију официра ЈНА, али у данашњем "Вечерњем листу" објашњава како ту "није реч о ратном злочину", већ да је "то била борбена војна одлука", па напомиње: "Крешић и Ројс намерно не објашњавају контекст – у току је била акција освајања касарни у Бјеловару и Копривници и проценио сам да су тамо екстремни официри ЈНА, који планирају уништити Бјеловар и побити цивиле. Наредио сам, у тачки 5. наредбе, да се екстремисти тајно, с удаљености, ликвидирају, како бисмо спречили разарање, те да наши војници не прилазе Барутани, но у тачки 6. објашњавам заповедницима да, ако је могуће, присиле екстремисте на предају."
Међутим, додаје Тус, "екстремисти су извели тенкове на улице, почели уништавати куће, а официр ЈНА је дигао себе, своје војнике, део Барутане и десетак хрватских војника у ваздух".
Злочин у Бјеловару
Тус сада пати од "амнезије", јер је познато да тенкови нису изашли на улице Бјеловара, него се неколико млађих официра бранило из опкољене касарне док су имали муниције и док нису побијени. А тврдња да су официри једине тада легалне војске у Хрватској екстремисти зато што бране нападнуту касарну – посебна је прича. Чињеница је да је управо у Бјеловару почињен један од најтежих ратних злочина у Хрватској над припадницима ЈНА, који се управо истражује, јер су после предаје касарне метком у главу убијена тројица највиших официра, а још се не зна тачан број ликвидираних војника и цивила.
У полемику се укључио и бивши високи обавештајни официр ЈНА који је такође 1991. прешао Туђману и био члан Главног штаба ХВ-а, а сада је адмирал у пензији, Давор Домазет Лошо, који има своју "теорију завере" о овом по ХВ врло неугодном догађају: "У Хагу се воде преговори, обавештајци ЈНА покрећу план како би доказали да Туђман нема команду над хрватским снагама те да је реч о разулареној руљи. Тус улеће у замку, па по препоруци једног бригадира ХВ-а, који је био агент КОС-а, наређује – мимо Туђмана – освајање објеката у Бјеловару и осталих касарни. Сматрам да је Тус несвесно насео. Чињеница је да је Тус тада одиграо ружну улогу, а после је и сам тврдио да је самовољно кренуо у ту акцију", каже Домазет.
У ову збрку умешао се и бивши генерал ЈНА Мартин Шпегељ, наравно на страни Туса. Он оптужује генерале Маринка Крешића и Љубу Ћесића Ројса да су, ни мање ни више него, "на линији четничке пропаганде према Хрватској", па напомиње: "Та је пропаганда почетком деведесетих тврдила да су непријатељи Југославије сви они који су се прикључили новој хрватској власти те да их треба скинути и компромитовати по сваку цену. Београд је желео да компромитује официре који су из ЈНА прешли на хрватску страну како би се преко њих компромитовала Хрватска." Тако, по Шпегељу, испада да су Туђман и његова војска били на бранику Југославије – само то тада ваљда нисмо схватили.
Аутор: Радоје Арсенић
Извор: politika.rs
08.11.2006.