Стеван Инић - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Ратови у СФРЈ

Област: Источна Славонија


Стеван Инић



Стеван Инић (1928-1991) је био прва српска жртва у Вуковару 1991. године. Њега је комшија Михајло Мијо Геленчир убио из пиштоља 1. маја 1991. године у Бршадину. Злочин се десио из шовинистичких побуда и мржње, када је несрећни Стеван Инић носио југословенску заставу на Првомајски уранак у оближњу шуму Ђергај.

Овај догађај је изазвао велики страх и напетост између Срба и Хрвата у источном делу Хрватске. Тензије су подигнуте на највиши ниво, што је резултирало каснијом ескалацијом сукоба у суседном Борову Селу. Ово је био увод каснија у ратна дешавања у Вуковару 1991. године, с тим да је важно напоменути да Стеван Инић убијен 3 месеца пре ратних дешавања у Вуковару.

 

ПРЕТХОДНИЦА

СФР Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република(СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живели у СФРЈ . Друштвено-економско уређење СФРЈ је био социјализам. Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију СФРЈ , која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији СФРЈ , а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат. Крајем 1989. године, Скупштина СФРЈ доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замењује вишепартијск систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном 14. конгресу СКЈ у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе СФРЈ. Словеначка делегација напушта заседање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен з питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је после 45 година прекинута владавина комуниста у СФРЈ.

 


Ситуација у СР Хрватској

Након одржаних вишестраначких избора у СР Хрватској 22. априла 1990. године у Хрватској је победила странка ХДЗ која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за независности тј. одвајање СР Хрватске од СФРЈ. У целој СР Хрватској владала је велика еуфорија због победе ХДЗ на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видети слике усташких злочинаца (Анте Павелића, Алојзије Степинац, Вјекослав Лубурић ...), усташки поздрави и чути усташке песме. Србима у СР Хрватској је то будило аветна сећања на прогоне и геноцид из времена НДХ.

Већ у пролеће странка ХДЗ и Фрањо Туђман су преузели контролу над полицијом, медијима, Тужилаштвом и државном управом. Српски кадови из полиције су очишћени у пролеће 1990. одмах по преузимању власти, тако што су нереди на Максимиру (загребачком стадиону), између фудбалских навијача НК Динамо и ФК Црвене звезде злоупотребљени и искориштени у пропагандне сврхе са антисрпским предзнаком. Тако је кренуо медијски рат против свега што је српско и југославенско. Власт СР Хрватске у Загребу, је током лета донела одлуку да формира себи и оружане снаге. Октобра и новембра 1990. године у СР Хрватску илегално увезена велика количина наоружања за потребе резервног састава полиције, чланова ХДЗ и ХОС. Ту акцију су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у тадашњој влади Хрватске. Контраобвештајна служба ЈНА је снимила филм о овом подухвату на војном полигону ЈНА у Гакову октобра 1990. године, а 27. јануара 1991. то и објавио на ТВ Београд. Дана 22. децембра 1990. у Сабору је свечано проглашен "Божићни Устав", којим су Срби изгубили деценијску конститутивност, а Хрватска избацила назив "социјалистичка" из свог назива.

Од маја 1990. године ситуација у СР Хрватској се из дана у дан погоршавала и Срби су били страховито уплашени за своју личну сигурност и своје имовине. Редовно су се могли видети и усташки графити, пароле, плакати, а велики број Срба је преко телефона добијао претње да морају да се иселе из својих кућа и оду у СР Србију. Добијали су чак и претећа писма у којима је стајао потпис "ХДЗ". Овакве претње су добијали чак и Хрвати који су били у брачној заједници са Србима... Срби у Хрватској су добијали отказе на послу, а чак су им и деца психо-физички малтретирана у школама. У скоро свим насљеима где су Хрвати имали апсолутну или релативну већину постојали су одређни чланови странке ХДЗ који су имали задатак да пазе на кретање својих комшија Срба (шпијунажа).

 

 

 


 

БИОГРАФИЈА

Покојни Стеван Инић, рођен је 1928. године у далматинском селу Запужани крај Бенковца. Са 16 година одлази у партизане 1943. године. Да би после Другог светског рата био послат у Београд на школовање за официра. Но, како он није волео униформу, напушта војну школу и одлази на омладинску радну акцију у Јужну Србију, на изградњу хидроцентрале Маврово, где је био троструки ударник. 1948. године долази у село Иванково крај Винковаца и ту је оженио девојку хрватске народности. Првобитно је у Винковцима био запослен у земљорадничкој задрузи, а после је прешао да ради у Југословенским Железницама, као кондуктер (њега су сви волели, јер и сам из сиротињске породице, није имао срца да тих поратних година избацује сиротињу ван воза). Ту је дочекао и пензију 1985. године.

1959. године купује плац у Бршадину, српском селу, ближе Вуковару него Винковцима. Ту је саградио кућу, и отхранио децу. Учио их је да буду вредни и поштени људи. Све до 1986. године Стеван Инић (1928.) био је председник СУБНОР за Бршадин.


 

ЗЛОЧИН

1. маја 1991. године Стеван Инић (1928.) као и сваке године хтео је да понесе заставу савезне државе СФР Југославије, са петокраком, у оближњу шуму Ђергај, јер су се тих предратних година људи окупљали на прослави државног празника Први мај. Ту су пекли прасе на ражњу, дружили се певали, играли итд.
Видевши шта Стеван Инић носи, то је разљутило његовог комшију Михајла Мију Геленчира из Бршадина (припадника милитантне и проусташке странке ХДЗ Фрање Туђмана), који му је псовао мајку српску и четничку, а за заставу му је рекао: "Нећеш је више носити и махати".

Званични обдукциони налази кажу да је Стеван Инић убијен пуцњем из пиштоља, у лежећем положају са 1-2м удаљености. Али у хрватским медијима овај догађај је добио каубојски сценарио, где су се наводно Инић и Геленчир посвађали, а затим и потукли, где је Геленчир ударио Инића косом, и да је Инић пао па узео наводно Инићев пиштољ и ту га убио?! Међутим, познаваоци убијеног Стевана Инића знају да је овај старији човек имао 164цм висине, 65 кила и 63 године живота, што ће рећи да свакако није био "рамбо", како се покушава представити у хрватским медијима.

Први ко је дошао на место злочина, била је њихова комшиница Невенка Миљевић, која није могла све да види... чула је свађу, а затим пуцањ, док је прилазила Мијо Геленчир се удаљавао са колицима, косом, и вилама од Стевана Инића, који је био смртно рањен, још се тресао... Према њеним речима, она је видела пиштољ, али остаје нејасно како је пиштољ нестао после неколико минута, када се почела окупљати гомила људи, комшија?!

Полицајци из СУП Вуковар нису могли доћи одмах на увиђај, јер су мештани Бршадина видели велику опасност и оборили балване/трупце на цесте, бојећи се нових упада Хрвата у њихово село, да не почине још убистава! Зато су дошли полицајци из СУП Осијек. Дошла је чак и екипа ТВ Загреб, да направи извештај о овом злочину.
Наводно да је у Осијеку био судски процес Михајлу Мији Геленчиру због овог кривичног дела. Али није познато шта су му пресудли.
Дан касније 2. маја 1991. хрватска полиција упада у Борово Село, али мештани су успели да одбију овај напад.

 

 

ИЗНЕНАДНА ПОСЕТА

Познато је да се након Интеграције Сремско-Барањске Области у Хрватску 1997. године Мијо Геленчир вратио у Бршадин (кажу и да је ослепео). Њеми су две ћерке биле удате у Бршадину. Има и сина, који је пре 10ак година довео свог сина испред куће покојног Стевана Инића, говорећи му: "Видиш сине, твој дједа Мијо је убио ћетника из ове куће"!? Чувши те оптужбе, Стеван Инић (р. 1950.) није могао да остане равнодушан. Рекао је Мијином сину да оде и да његов отац Стеван није био четник већ партизан, борац НОР. Мијин син је сео у свој џип и отишао. Породица убијеног Стевана Инића није покретала никакав судски поступак против Михајла Геленчира. Сада више ниједан није жив.


 

КОНТРАВЕРЗЕ

Према хрватским изворима везано за убиство Стевана Инића 1991. године, железничког пензионера из Бршадина, постоји друга верзија. Код њих одлично живи прича да је Хрват Михајло Геленчир убио комшију Стевана Инића у самоодбрани?! Да га је наводно раније изазивао и провоцирао!? Да је у датом моменту Стеван рекао Геленчиру да ће га убити из пиштоља, и да је отишао до куће да узме пиштољ, а да је злочинац Михајло Геленчир косом (пошто је наводно косио траву) ударио Стевана Инића и да је тај пиштољ испао, а онда га узео Геленчир и убио Инића!? Још трагичније је да је тај пиштољ с којим је Стеван Инић убијен нестао после неколико минута од убиства?! А и сам Геленчир је исти дан одведен према хрватском селу Товарнику.

Међутим, та њихова прича има пуно "рупа" и недостатака... Поготово ако се узме у обзир атмосфера тог пролећа у Вуковару и све радње које су предузимали Томислав Мерчеп и његови сарадници на вуковарском подручију у то време.



Да се не заборави и не понови!



























Skip Navigation Links