Фрањо Туђман - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Југославија


Фрањо Туђман


Фрањо Туђман (1922-1999) је бивши официр тј. генерал Југословенске Народне Армије,  хрватски шовинистички политичар, први председник Републике Хрватске, комадант хрватских оружаних снага 1990-их, који је стајао на челу удруженог злочиначког подухвата "Олуја" и "Маестрал" августа и септембра 1995. година када је протерано више од 350.000 Срба, а њихова имовина опљачкана, спаљена и уништена.

Штавише, из скоро свих урбаних средина (Вуковар, Госпић, Загреб, Сплит, Сисак, Осијек, Задар, Дубровник, Карловац и др.) у СР Хрватској 1990-1992 прогнао је на десетине хиљада Срба, јер је хтео да сведе број Срба испод 3%.

Исто тако јединице под његовом командом извршиле су агресију на Босну и Херцеговину у пролеће 1992. (Купрес и Сијековац), а касније и на Републику Србску у лето и јесен 1995. године.

Туђман је један од најважнијих фактора у распаду социјалистичке Југославије у последњој деценији 20. века.

Одговоран за криминалу приватизацију у Хрватској и уништавање књига 1991-1999 које су написане на ћирилици или су од србских аутора.

Остаће упамћен по низу својих шовинистичких изјава, у коме велича усташку НДХ и сматра Јевреје и Србе за нижу класу људи.


 

 

БИОГРАФИЈА

Фрањо Туђман је рођен у Великом Трговишћу, истоименом општинском месту у хрватском Загорју, 14. маја 1922. године (Краљевина СХС). Његов отац Стјепан Туђман је био познати активиста Хрватске сељачке странке и мајка Јустина (рођена Гмаз) имали су, осим Фрање, још два сина: Стјепана и Ивицу. Мајка му је умрла 1929. године кад је пошао у основну школу. Брат Стјепан погинуо је као партизан у пролеће 1943. године. Оца Стјепана, иако је био један од главних покретача антифашистичког покрета у Хрватском загорју и члан ЗАВНОХ-а и АВНОЈ-а, ликвидирала је УДБА у пролеће 1946. године, због његових критика нове југословенске власти.

Основну школу Фрањо Туђман је похађао у родном месту (1929-1933). Средњу школу је учио у Загребу (1934-1941), где се издржавао углавном сам, подучавањем других. Већ као средњошколац је учествовао у националном покрету, због чега је 1940. био притворен. Од 1941. учествује у антифашистичком партизанском покрету и социјалној револуцији у северозападној Хрватској.
Умро је 10. децембра 1999. у Загребу.

 

 

КАРИЈЕРА

1942. године
 

Још у рату, крајем јануара 1945, упућен је као један од хрватских представника у Врховни штаб НОВ и ПОЈ у Београд. Затим је радио у Главној персоналној управи Министарства народне одбране, у Генералштабу ЈНА и у уредништву Војне енциклопедије. У Београду је завршио и студије на Вишој војној академији (1955-1957). Иако је крајем 1960. унапређен у чин генерал-мајора, већ следеће године (1961) на лични више пута постављани захтев је напустио активну војну службу како би се у потпуности посветио научном и литерарном раду.

У Загребу је 1961. основао Институт за историју радничког покрета, где је био директор до 1967. Године 1963. изабран је — на основи хабилитације — за професора на Факултету политичких наука Загребачког универзитета, где је предавао предмет Социјалистичка револуција и сувремена национална повијест.

Доктор историјских наука постао је 1965. на Загребачком универзитету одбраном дисертације Узроци кризе монархистичке Југославије од уједињења 1918. до слома 1941. У првој половини 1950-их година, Туђман је почео да се бави научним радом. Објавио је већи број расправа и чланака — више од 150 — из историјских наука, војне теорије, савремене националне историје као и филозофије историје, међународних односа. Учествовао је на више симпозијума и држао предавања на универзитетима у Чехословачкој, Италији, Немачкој, Аустрији, Канади и САД. Био је члан уредништва војно-теоријског часописа „Војно дело“, редактор и помоћник главног уредника „Војне енциклопедије“, сарадник и редактор енциклопедија Лексикографског завода Мирослав Крлежа, главни и одговорни уредник часописа „Путови револуције“, члан издавачког одбора часописа ЈАЗУ „Форум“, члан издавачког одбора „Хрватскога тједника“ и члан уредништва „Гласника Хрватске демократске заједнице“. Од 1962. до 1967. Туђман је био председник Комисије за међународне односе и члан Секретаријата Главног одбора Социјалистичког савеза Хрватске.

Од 1965. до 1969. је био народни заступник Просвјетно-културног вијећа Сабора СР Хрватске и председник Одбора за научни рад Просветно-културног већа Сабора СР Хрватске. Био је члан Управног и Извршног одбора Матице хрватске и председник Комисије Матице хрватске за хрватску повијест. Био је члан Друштва хрватских књижевника од 1970. и члан Хрватског центра ПЕН-а од 1987. године. Већ у првим Туђмановим објављеним текстовима из подручја војне доктрине о освајачким и ослободилачким ратовима, полазећи са гледишта да сваки народ треба да има своју оружану силу, заступао концепцију наоружаног народа и територијалне одбране. Током каријере се стално трудио да смањи број јасеновачких жртава. Године 1967. био је избачен из Комунистичке партије Југославије. Морао је да напусти Институт, уклоњен је са Универзитета и пензионисан ради спречавања јавне делатности кад му је било само 45 година.


Затворски дани

Кад је 1971. почео хрватски проусташки покрет МАСПОК, Фрањо Туђман је био активан учесник, као такав ухапшен и осуђен. Захваљујући интервенцији Мирослава Крлеже код Јосипа Броза Тита, избегао је вишегодишњу робију, па је осуђен само на две године затвора. Након Титовог одласка са историјске сцене, поново је - у фебруару 1981. - осуђен на три године затвора и на забрану било каквог јавног деловања у раздобљу од пет година и то због тога што је дао интервјуе за шведску и немачку телевизију и француски радио, у којима је говорио о својим историјским процена, а у прилог плуралистичке демократије. У затвору у Лепоглави боравио је од јануара 1982. до фебруара 1983, кад је био пуштен ради лечења. У мају 1984. враћен је у затвор ради издржавања остатка казне, али је у септембру исте године због погоршања здравственог стања условно пуштен из затвора.
 

Контакт са усташком емиграцијом

Кад му је 1987. враћен пасош, путује у иностранство - најпре у Канаду и САД, а затим у европске земље - где је држао говоре, предавања и повезао се са усташким емигрантима тј. хрватским екстремистима. Од тих екстремиста водећу улогу током његове владавине имају:

  • Динко Шакић, један од комаданата усташког логора Јасеновац из доба НДХ
  • Гојко Шушак, каснији министар одбране у Влади Хрватске и његова десна рука.
  • Томислав Ребина, усташки емигрант у Шведској, отмичар авиона у Гетабургу 1972.


Негирање холокауста

У својој књизи „Беспућа повијесне збиљности“ Фрањо Туђман негира и умањује усташке злочине током Другог светског рата, негира и умањује број убијених Срба, Јевреја и Рома у Јасеновацу и другим концентрационим логорима НДХ, те умањује укупан број Јевреја који су страдали током холокауста.

 

 


ПОЛИТИЧКИ УСПОН
 

Изборни плакат 1990. године
 

      - „НДХ није била само пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа"
      Фрањо Туђман у Загребу 24.2.1990.


17. јуна 1989. године је илегално основао странку Хрватска демократска заједница и постао њен председник. Након победе ХДЗ на првим изборима у Хрватској након више од 50 година априла 1990. године. У Сабору је 30. маја 1990. изабран за председника Председништва тада још Социјалистичке Републике Хрватске. Након доношења новог тзв. Божићног Устава Хрватске - 22. децембра 1990. године у хрватском Сабору, југославенска криза добија своје убрзање... Срби су постали национална мањина након деценијског статуса равноправног народа са Хрватима. Почињу масовна отпуштања Срба с посла, провокације и притисци на националној основи, илегално наоружавање, минирања кућа и др.

На непосредним председничким изборима у августу 1992. је поново изабран за председника Хрватске. На другом и трећем општем сабору ХДЗ у октобру 1993. и 1995. поново је изабран за председника ХДЗ, тада највеће странке у Хрватској. На парламентарним изборима у јесен 1995. ХДЗ и Туђман као носилац листе ХДЗ-а поново су добили апсолутну већину у Заступничком дому Сабора. Као државни поглавар, односно као  државни поглавар Хрватске, својим вођством хрватске унутрашње и спољне политике остварио је пуно међународно признање Хрватске.

Фрањо Туђман је својим изјавама и дјелима показивао да за Србе нема места у самосталној хрватској држави. Сматрао их је реметилачким фактором.

      - „Сретан сам што нисам ожењен Српкињом или Жидовком"
      Фрањо Туђман, 1991. године

На економском плану ХДЗ и Туђман су дословно уништили већину индустрије у Хрватској. Приватизација која је почела непосредно пред рат донела је већинске власничке уделе предузећа неколицини ХДЗ-ових поверљивих људи који су претходно државни новац пренели на личне рачуне у Хипо-Алпе-Адрија банци. Стотине хиљада људи остало је без посла, некада успешна предузећа су затворена, а земља је почела да се прекомерно задужује у иностранству.

      -„Рата у Хрватској не би било, да га Хрватска није жељела"
      Фрањо Туђман, 30.5.1992.


 

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

У Книну, након "Олује", 1995.
 

Фрањо Туђман је као председник Хрватске и комадант њених оружаних снага током рата у Хрватској и Босни и Херцеговини у првој половини 1990-их одговоран за распад СФР Југославије, илегално наоружавање СР Хрватске јесени 1990. године, док је Хрватска још била део СФРЈ.
У пролеће 1991. започиње малтретирање и прогон Срба из урбаних средина у Хрватској, упади хрватске полиције по налогу власти из Загреба у србска места. Градови и насеља са националном мешовитом средином: Вуковар, Сисак, Задар, Шибеник, Дубровник, Огулин, Госпић, Карловац, Осијек, Винковци, Пакрац, Грубишно Поље, Дарувар, Славонски Брод, Славонска Пожега, Сплит 1991. године имали су своје паравојне формације које су предводили чланови његове ХДЗ странке, чији је циљ био прогон и етничко чишћење србског становништва из тих места, како би се проценат смањио испод 3%. Сачињавани су тајни списакови где су се налазила имена Срба које је требало убити и њихове куће минирати.

1. августа 1991. позива све Хрвате у рат против Срба и Југословенске Народне Армије. Током рата је стално претио Србима у Крајини. Налогодавац је злочиначких операција: "Откос" 1991, "Миљевачки плато" 1992, "Масленица" 1993, "Бљесак", "Олуја", "Маестрал" 1995. године, када је настрадало и протерано стотине хиљада србских цивила.
За време његове владавине из Хрватске је нестало више од 600.000 Срба, што показује и попис становништва 2001. године.

 

 

ХАШКЕ ОПТУЖНИЦЕ

Потписивање "мира" у Дејтону 1995.
 

У првостепеној пресуди Међународног кривичног суда за бившу Југославију против Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача 2011. године, Туђман се помиње као један од саизвршилаца у „Удруженом злочиначком подухвату чији је циљ био присилно и трајно уклањање србског становништва из РС Крајине“.

У пресуди Међународног кривичног суда за бившу Југославију против Јадранка Прлића, комаданта хрватских снага у БиХ и осталих челника Хрватској Вијећа Одбране, Фрањо Туђман се помиње као „вођа удруженог злочиначког подухвата чији је циљ био оснивање ентитета са хрватском већином у БиХ, који би се накнадно припојио Хрватској“.

 

 

ЦИТАТИ

“Хрватска је ријешила србско питање у Хрватској. Ми смо прихватили повратак дијела Срба у Хрватску, како би онемогућили нападе на Хрватску и приговоре како је Хрватска наставак НДХ и да не жели ни једног Србина. Ријешили смо србско питање и Срба више неће бити 12% и 6% Југославена колико их је било. А 3% колико ће их бити, неће више угрожавати хрватску државу” .
(Др ФрањоТуђман у Загребу 15.12.1998.)

 

 Сви они који овдје фућкају и галаме морају знати да ће морати ићи из хрватских земаља, тамо одакле су и дошли, ако не буду поштовали вољу хрватског народа.
(Др ФрањоТуђман на митингу у Пазину, према Данасу бр. 426 од 17.04.1990. ст.32)


"Треба напунити празан трбух Хрватске. Босна је умјетна творевина. Вријеме је да окупимо Хрвате у максимално могућим границама. Нећемо границе између Хрватске и Херцеговине. Оваква хрватска држава нема увјета за живот, али Хрватска држава чак са границама Бановине има, а особито са побољшаним границама. Не треба рачунати на БиХ као са нечим што је од Бога дано и треба да остане."
(Др Фрањо Туђман новинарки Хени Ерцег, љето 1990.)

 

"Мене ће повијест смјестити – бок уз бок – с Францом, као спаситеља западне цивилизације!"
Др Фрањо Туђман, за The New Yоrk Times у априлу 1998.)


"Један од странаца који се бавио идејом потпоре дисидентима у комунистичким земљама рекао ми је: "Знате професоре генерале, да нисте Хрват били бисте нобеловац!"
(Др Фрањо Туђман, према Фералу од 31.5.2003.)


"Хрвати су ратнички народ"
(др. ФрањоТуђман „Хрватска ратна и војна вјештина“, према Фералу од 23.2.2002./36)


"Рата не би било да га Хрватска није желила. Ми смо процијенили да само ратом можемо изборити самосталност Хрватске."
(Др Фрањо Туђман у говору на Тргу бана Јелачића 24.5.1995.)

 

"Умријети за Хрватску државу – то је оно због чега вриједи живјети."
(Др ФрањоТуђман, према Фералу од 23.12.2007.)

 

"Сада морамо осигурати границе Хрватске, те будуће границе хрватске државе у БиХ! То је посебна повијесна задаћа хрватске државе, Хрватске војске, нешто што не смијемо пропустити, је ли… "
(Др Фрањо Туђман, војном врху, транскрипти из  1993. према Фералу од 16.4.2004.)

 

"Ми смо за то да се кости сваког хрватског човјека нађу у хрватској држави."
(Др Фрањо Туђман, 1996., према Фералу, од 30.4.2004)

 

"Србе треба снажно ударити да практично нестану."
(Др Фрањо Туђман, у Бријунској наредби за операцију „Олуја“, 31.7.1995.)

 

"И још их има и овдје код Вас! Од 22 суца у Карловцу има седморо Срба!"
(Др Фрањо Туђман, 26. августа 1995. у Карловцу из 'Влака слободе')

 

"Срби су неславно нестали из ових крајева као да их никад није ни било. Нису успјели покупити ни своје прљаве гаће. Нека им је сретан пут! А они из свијета који нам и данас предбацују да палимо србске куће на ослобођеним дијеловима Хрватске, нека се присјете да је управо библијско начело, из старог завјета: око за око, зуб за зуб! "
(Др Фрањо Туђман, након Олује, у Книну 26.8.1995.)

 

"Идемо на Прозор, Ускопље, Бугојно, Јајце; ићи на повезивање Кисељака са Бусовачом, као и на заузимање Ускопља због повезаности с Новим Травником, Витезом и Бугојном."
(Др Фрањо Туђман, из стенограма од 5.11.1993.)

 

"Ја особно нисам имао никаквих илузија што се тиче муслимана у односу на хрватство, јер знам да су се Хрвати борили три стољећа са муслиманима, не са Турцима неголи са Муслиманима из Босне, и да су они, значи, довели Хрватску на руб пропасти (…) јер та демографска експанзија муслимана је таква да би нам они угрозили опстојност хрватске државе више неголи што су је Срби угрозили у прошлости. "
(Др Фрањо Туђман, из стенограма о разговорима с челницима Хрватске и Херцег – Босне, према Фералу од 16.4.2004.)

 

"Србе у Хрватској треба прогласити хрватским грађанима и назвати их 'православним Хрватима'. Треба забранити одредницу  'православни Србин' ".
(Фрањо Туђман у фебруара 1990. према тексту на стр. 49 књиге „10 одговора Стјепану Месићу“ коју је написало 10 београдских аутора 2008.)

 

"У овом рату изгубила је мужа и дом, али је добила Хрватску и слободу."
(Фрањо Туђман говорећи на скупу у Конвалима о једној жени као жртви рата, према Фералу од 23.2.2002., стр. 36.)

 

"Ја се с Милошевићем могу све договорити. Он је разуман политичар."
(Др Фрањо Туђман, новинарки Хени Ерцег, Ферал од 1.11.2003. ст. 9 и од 7.7.2001.)

 

"Признајем да је 1991-1995 било ексцеса с наше стране попут паљења и минирања србских кућа, да се догодило понеко убојство, да је нетко и прије времена морао побјећи из Хрватске; међутим Срби су с тим морали рачунати. Поносан сам на све што смо урадили."
(Др Фрањо Туђман у једном од говора на Тргу бана Јелачића у Загребу после рата)




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links