Томислав Мерчеп - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Хрватска


Томислав Мерчеп


Томислав Мерчеп (1952.) је хрватски политичар, оптужен за ратне злочине над српским цивилима током рата на територији бивше СР Хрватске.

Током рата у Хрватској 1990-их био је комадант специјалне јединице при МУП-у Хрватске, за тихе ликвидације Срба. Одговоран је за бројна убиства Срба у Вуковару и околини, као и ликвидације Срба у Пакрачкој пољани, Госпићу, Загребу и др.

Не само да је хрватски државни, војни и полицијски врх био упознат са његовим неделима, већ и америчка обавештајна служба.

Имао је неколико суђења, али ниједно није приведено крају.

 

 

БИОГРАФИЈА

Томислав Мерчеп је рођен у Борову Насељу (индустријска четврт града Вуковара), а средњу и Вишу грађевинску школу у Вуковару. Његова породица се доселила још крајем Другог светског рата у Борово из Херцеговине. Борили су се на страни усташа. То је била једна од акција коју је водила НДХ, са циљем похрваћивања Источне Славоније.

Када је почетком 1971. године у Хрватској бунуо хрватски проусташки покрет "МАСПОК" (Хрватско прољеће), Томислав Мерчеп као омладинац је имао запажену улогу у том покрету. Јавно се истицао са својим шовнинистичким понашањем и мржњом према Србима. Пре него што је ступио у Хрватску демоктратску заједницу, радио је као грађевински инжењер у вуковарском предурећу "Грађевинар".


 

ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА

Као кандидат ХДЗ-а је на првим локалним вишестраначким изборима априла 1990. његова парија је доживела убедљив пораз, јер су добили 26% гласова, а конкуренти Савез Комуниста добио је 64% гласова. У општини Вуковар, а и целој држави СФРЈ је завладала велика економска криза, која је допринела његовим шовинистичким акцијама и непријатељском деловању против Срба и државе Југославије.

У августу 1992. године се опет кандидује као посланик ХДЗ у хрватском Сабору, али је доживео пораз. Следеће 1993. године успео је ући у Жупанијски дом. Крајем 1996. године долази до непремостивих разлика између Мерчепа и Фрање Туђмана, који га је оптужио за стварање тајних паравојних јединица, па је тако 1997. и сам Мерчеп решио да напусти ХДЗ и оформи своју партију - Хрватску Пучку Странку.

Мерчеп се кандидовао на хрватским председничким изборима 2000. и завршио је као шести.

 

 

РАТНИ ЗЛОЧИНИ

Крајем 1990. године окупља око себе групу сарадника (Бранимир Главаш, Благо Задро, Анте Врањковић, Мартин Саблић и др.) која је направила планове за ликвидацију Срба у Вуковару и дестабилизацију комунистичке власти. Крајем марта 1991. Мерчеп са својим сараднциима у селу Богдановци постројава више од 2.000 Хрвата и подељено им је оружје, које је хрватска Влада илегално увезла јесени 1990. преко Мађарске, Аустрије, Јадрана... Тако се Савез Комуниста у Вуковару распао и његова странка ХДЗ је на силу преузела власт, а Мерчеп ушао у вуковарску градску владу и постао секретар народне одбране (војни одсек).

Од 1. априла 1991. у Вуковару и околини почиње да се спроводи терор према српском становништву, као и онима који су били неопредељени по националној припадности. ХДЗ је била милитанта странка са опасним намерама, јер су желели самосталност Хрватске и етнички чисту државу. Почели су нестанци и убиства Срба скоро сваке ноћи у Вуковару. Минирани бу бројни локали и кафане чији су власници били Срби. Завладао је неописив стран и огромна напетост између Срба и Хрвата. Мерчеп је одмах оформио своју личну гарду - паравојне јединице, од којих су и Хрвати зазирали. Био је господар живота и смрти у граду на Вуки.

13. септембра 1991. добија налог из Загреба да се повуче из Вуковара, што је он и учинио. Имао је оштру свађу са председником Хрватске Фрањом Туђманом. Почетком октобра 1991. добија место комаданта Јединице за посебне намерне при МУП-у Хрватске. Та јединица је носила назив "Јесење кише", а њен циљ је био застрашивање, убијање и пљачкање српских циивила у Хрватској. Неки од припадника његове јединице "Јесење кише" су касније ухапшени и признали су учешће у убијању српских цивила (Синиша Римац, Миро Бајрамовић и др.). Међутим, касније су те оптужнице одбачене због процедуалних грешака и председник Фрањо Туђман је све припаднике одликовао.

Томислав Мерчеп је учествовао у нападу на касарну ЈНА "Станко Опсеница" у Госпићу, када је дошло до злочина који нису смели бити снимљени камером.

Са својом јединицом "Јесење Кише" Мерчеп је 11. октобра 1991. основао концентрациони логор "Рибарска колиба" за мучење српских цивила у Марином Селу. Већина ликвидираних и мучених Срба који су доведени у овај логор "Рибарска колиба" је са подручија Пакраца, Дарувара, Кутине, Бјеловара, Гарешнице, Мославине и Загреба. Сви који су доведени у овај логор су незаконито ухапшени и доведени без судског налога.

 

Новински чланци

Током 1990-их, поједини хрватски медији који су објављивали оптужбе против Томислава Мерчепа, највише сплитски Ферал трибјун, па су морали да плате казне након што су изгубили парнице за клевету. Дана 1. септембра 1997. Ферал трибјун је објавио признање Мире Бајрамовића, члана паравојне јединице "Јесење кише". Бајрамовић је у том чланку експлицитно навео Мерчепа као свог комаданта одговорног за многа убиства и друге злочине као што је мучење који су припадници јединице, укључујући и њега лично, починили у Госпићу, Пакрачкој Пољани и Сланом. Томислав Мерчеп је истог дана приведен у истражни затвор, а следећег дана су још тројица припадника те јединице ухапшени. Мерчеп је порекао оптужбе.

Исте године у сплитском Ферал трибјуну појавио и поверљиво писмо које је Марин Видић звани Били, бивши представник Владе СР Хрватске за Вуковар у августу 1991. године упутио највишим представницима тадашње власти (председнику Републике, премијеру, министрима одбране и полиције), али и неколицини опозиционих посланика (Ивици Рачану, Савка Дабчевић-Кучар, Дражену Будиши и Марку Веселици) упозоравајући на деловање одреда под командом Томислава Мерчепа.

Америчка обавештајна служба ЦИА је 19. октобра 1995. године сачинила један документ, тј. досије о Томиславу Мерчепу, који се налази у нашој архиви. Ту су тачно наведене његове злочиначке одисеје у Хрватској 1991-1995, односно ратни злочини и етничко чишћење српског становништва.


 

СУЂЕЊА И ОПТУЖНИЦЕ

11. децембра 2010. године је ухапшен у Загребу због основане сумње да је лично и посредно преко своје јединице учествовао у убиствима и мучењу цивила 1991. на подручју Пакрачке пољане, Загреба, Вуковара и Госпића.

Његово привођење у загребачку полицију спроведено је по захтеву Жупанијског државног тужилаштва неколико дана након што је на одељењу судске медицине у Загребу идентификовано четрдесетак тела ексхумираних на подручју Пакрачке пољане и других делова Хрватске за чије се ликвидације сумњичи јединица којом је Мерчеп руководио.

Истрага за ове злочине која је вођена пред судом у Хагу до 2006. године је препуштена хрватском правосуђу, па је оно, према речима Ивана Звонимира Чичка, председника Хрватског хелсиншког одбора, морало да достављени материјал прилагоди својим законима.

Против њега је подигнута оптужница због ратног злочина против цивила којом се по командној одговорности терети за ратни злочин убиства 43 особе, међу којима је троје чланова српске породице Зец у Загребу. 10. јуна 2011. године му је продужен притвор.

Мерчеп се терети за противзаконито одвођење српских цивила на Загребачки велесајам (у оквиру кога је током 1991. године постојао логор за Србе), затим одвођење цивила са ширег подручја Пакраца, Новске, Гарешнице... њихово мучење и ликвидације на тој пољани, које су починиле јединице резервног састава МУП-а под његовом командом.

Најпознатији случај је убиство у Загребу 7. децембра 1991. године, када је у својој кући ликвидиран Србин Михајло Зец, успешни загребачки месар, док су његова супруга Марија и дванаестогодишња ћерка Александра отети и  убијени на Сљемену, тако што им је из непосредне близине пуцано у главу. У јулу 2011. године „Јутарњи лист“ је објавио слике убијене Александре Зец и њене мајке Марије, што је изазвало велику пажњу јавности.

Загребачки жупанијски суд је 12. маја 2016. изрекао неправоснажну пресуду од 5,5 година затвора, за кривицу по командној одговорности, јер није спречавао злочине својих поредеђних.

 




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links