Томислав Дујић (1969.) је бивши припадних хрватске војске током ратова на подручију бивше Југославије деведесетих година 20. стољећа.
Он је обављао дужност управника концентрационог логора "Лора" у Сплиту током 1992-1997, који је важио за један од најужаснијих казамата смрти на некадашњем југославенском простору посљедње деценије у 20. вијеку.
И сам је мучио Србе цивиле и војне заробљенике, а очевици кажу да се веома се истицао у томе.
Детаљно је био упућен у сва звјерства које су починили његови стражари над Србима.
Жупанијски суд у Сплиту га је 2004. године осудио на 8 година затвора за доказано убиство и мучење неколико србских заробљеника.
Од када је објављена потјерница тј. оптужница против њега и његових стражара из Лоре, налазио се у бјекству 15 година.
ПРЕТХОДНИЦА
Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија... с тим да је СР Србија имала двије покрјине: АП Војводина и САП Косово и Метохија. И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.
Југославенска федерација 1974-1992
Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.
Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.
ЈНА је створена на традицији Титових партизана
Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.
Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе. У то вријеме, Њемачка је била уједињена, а "гвоздена завјеса" је у земљама Варшавског пакта већ била пробијена и на дјелу су отпочеле ткз. Обојене револуције.
Југославенска шесторка мистерије
Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.
Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније и САД. Касније исламских земаља сјеверне Африке, Блиског и Средњег Истока. Њихов циљ је био убацивање радикалних исламиста у Европу и ширење Ислама.
Ситуација у СР Хрватској
Након одржаних вишестраначких избора у авнојевској Хрватској 22. априла 1990. године побједила је странка Хрватса Демократска Заједница која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за независности тј. одвајање СР Хрватске од СФР Југославије.
У цијелој авнијевској Хрватској владала је велика еуфорија због тријумфа партије Хрватска Демократска Заједница на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видјети слике хрватских фашистичких злочинаца (Анте Павелића, Алојзије Степинац, Вјекослав Лубурић ...), чути шовинистичи (усташки) поздрави и стихови, исписвање антисрбских графита. Србима у СР Хрватској је то будило авјетна сјећања на прогоне и геноцид из времена НДХ.
Туђман Рачану: Ти их замајавај, прави се добар
Већ у мају 1990. године странка ХДЗ и Фрањо Туђман су преузели контролу над Полицијом, Тужилаштвом, медијима и државном управом. Србски кадрови из Министарства Унутрашњих Послова су очишћени у јуну и јулу 1990. године врло брзо по преузимању власти, тако што су нереди на Максимиру (загребачком стадиону), између навијача НК Динамо и ФК Црвене звезде злоупотребљени и искориштени у пропагандне сврхе са антисрбским предзнаком. Тако је кренуо медијски рат против свега што је србско и југославенско.
Власт СР Хрватске у Загребу, је током љета донела одлуку да формира себи и оружане снаге. Октобра и новембра 1990. године у СР Хрватску илегално увезена велика количина наоружања за потребе резервног састава полиције, чланова ХДЗ и ХОС. Ту акцију су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у тадашњој Влади СР Хрватске. Контраобвештајна служба ЈНА је снимила филм о овом подухвату на војном полигону ЈНА у Гакову октобра 1990. године, а 27. јануара 1991. године увече то је објавио и ТВ Београд.
Дана 22. децембра 1990. у Сабору је свечано проглашен "Божићни Устав", којим су Срби изгубили деценијску конститутивност, а Хрватска избацила назив "социјалистичка" из свог назива.
Еуфорија каква се не памти: Остватење сна
Од маја 1990. године ситуација у СР Хрватској се из дана у дан погоршавала и Срби су били страховито уплашени за своју личну сигурност и своје имовине. Редовно су се могли видети пароле, плакати, а велики број Срба је преко телефона добијао пријетње да морају да се одселе из својих домова и оду у СР Србију. Добијали су чак и увредљива писма у којима је стајао потпис "ХДЗ". Овакве поруке су добијали чак и Хрвати који су били у брачној заједници са Србима...
Срби у Хрватској су добијали отказе на послу, а чак су им и дјеца психо-физички малтретирана у школама. У скоро свим насељима гдје су Хрвати имали апсолутну или релативну већину постојали су одређни чланови странке ХДЗ који су имали задатак да пазе на кретање својих комшија Срба (шпијунажа).
ЖИВОТОПИС
Томислав Дујић, од оца Анте, рођен је у Вуковару 30. августа 1969. године. Оженио се 1990. године са девојком Тањом Бјелобрадић.
Томислав Дујић има 4 деце: Даријан (1992), Анте (2006), Марко (2008) и Лука (2010). Од Тање се развео, али се посље поново оженио са другом женом. Његова прва жена Тања Бјелобрадић се вратила после Мирне реинтеграције у Вуковар и има свој локал. Поред тога, она је постала "угледна" књижевница која је награђивана.
Од највиших представника цивилне и војне власти у Хрватској добијао је признања за свој допринос стварању хрватске државе 1990-их година.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Разбијањем СФР Југославије и отпочињањем ратних сукоба на подручију источне Славоније приступио је хрватским паравојним снагама - Збор Народне Гарде.
Учествовао је у нападу на Србе у Борову Селу 2. маја 1991. године када је било погинулих на обје стране. Затим је остао у полицијској униформи све до ослобођења Вуковара 19. новембра 1991. године.
Није познато како се извукао односно спасио хапшења од припадника Југославенске Народне Армије, али је већ почетком 1992. године отишао у Далмацију, односно Сплит и тамо постао члан 72. батаљона Војне полиције Четврте гардијске бригаде (под комадном Анте Готовине).
Томислав Дујић је учествовао у хрватским злочиначким акцијама против Срба као што су:
-
Масленица и Јужно бојиште 1992.
-
Бљесак и Олуја 1995.
Постављен је и за управника концентрационог логора Лора у Сплиту, гдје је мучено више од 1.000 Срба од 1992. до 1997. године.
Свједоци који су успјели да преживе мучења у логору Лора су наком изласка свједочили пред истражним органима Србске Републике и СР Југославије колико је Томилсав Дујић био упознат са свим ужасима сплитског казамата, а и сам је учествовао пребијајући Србе заробљенике. Од којих је неколико десетина и преминуло.
У логору Лора, постојао је Блок Ц, који је био оличење 10. круга Дантеовог пакла, одакле је мало ко изажао жив. У тај Блок Ц, представници Међународног Црвеног крста никада нису имали дозвољен улазак.
СУЂЕЊЕ И БЈЕКСТВО
Хватско тужилаштво је под притиском међународних институција тек 2001. године подигло оптужницу против пет припадника 72. батаљона Војне полиције хрватске војске, међу њима и Томислав Дујић.
У Жупанијском Суду у Сплиту 2002. године почело је суђење пет оптуженика за мучења и ликвидације у логору Лора. Међу њима сем Дујића су и: Тончи Вркић, Емилио Бунгур, Анте Гудић и Анђелко Ботић.
Свјестан да може да има дугогодишњу роб ију, он се повукао из јавног живота. То скривање је трајало више од 15 година, а онда је средином фербурара 2016. године ухапшен у испред свог стана (Јеротићева улица) у Сплиту и приведен хрватском Тужилаштву.
Према раније донесеној пресуди за случај "Лора 1" Томислав Дујић је осуђен на 8 година затвора, коју није издржао јер се налазио у бјекству.
Суђење за случај "Лора 2" још траје, а ту се наводе убиства: Бојана Весовића, Владе Савића и Душана Јелића.