Гојко Шушак (1945-1998) је био хрватски емигрант и политичар који је био на положају министра одбране у Влади Републике Хрватске током 1991-1998, када су на простору бивше Југославије вођени ратови, а та држава разбијана.
Потиче из усташке породице, гдје су његови блиски рођаци били чланови оружаних јединица у клеро-фашистичкој Независној Држави Хрватској.
Још 1969. године одлази као исељеник из Босне и Херцеговине у Канаду, гдје је стекао велик иметак и име у хрватској дијаспори.
Један од водећих људи у Туђмановом режиму и члан најужег рукводства милитантне странке ХДЗ. Имао је одлучујућу улогу код прогона Срба из Хрватске и агресије Хрватске на Босну и Херцеговину 1990-их, када је за десетак година прогнано преко 650.000 Срба. Заправо, са Фрањом Туђманом је био дио удруженог злочиначког подухвата.
ЖИВОТОПИС
Гојко Шушак је рођен 16. марта 1945. у Широком Бријегу, већинском хрватском месту на западу Херцеговине гдје је био јак фашистички покрет и масовна стратишта Срба у два рата.
Био шесто дијете Анте и Стане Шушак. Његов отац и брат су се током Другог свјетског рата борили на страни фашиста и имали су официрске чинове. Обојица су наводно последњи пут виђени у Загребу почетком маја 1945. када су партизани ушли у град.
Кућа његових родитеља је запаљена као вид освете за ранија учињена недјела његове породице, као и покоље према Србима који су учињени 1941. године.
Гојко Шушак одлази 1967. године у град Ријеку, где је студирао физику и математику државном универзитету. Као младић је напустио социјалистичку Југославију и своју породицу, па се 1968. године сели у Аустрију да би избегао обавезни војни рок у ЈНА, који је трајао две године.
У априлу 1969. одлази преко океана у Канаду, гдје су већ били двојица његове браће. Тамо је радио у грађевинарству и још разне друге послове. Његови политички противници 1990. подругљиво су га звали "Пица човек" , пошто је он такође био власник и водио пицерију за неко вријеме.
Оженио се 1973. године једном девојком из хрватске емиграције, Ђурђицом Гојмерац, која је била социјални радник у то доба. Изродили су двије ћерке: Катарину и Јелену и сина по имену Томислав, а цијела породица је живјела у Отави.
Гојко Шушак је био један од најактивнијих хрватских политичких емиграната у Канади и био укључен у организовање хрватских школа, ногометних клубова, црквених догађаја итд. Његов најзначајнији рад је био помагању отварања хрватског студија на катедри Универзитета у Ватерлоу 1988. године.
Док је био у Канади, заједно са својим земљацима је радио разне илегалне радње против дипломата СФР Југославије.
ПОЛИТИЧКА КАРИЈЕРА
Гојко Шушак је био антисрбски настројен и хрватски шовиниста, директно укључен у покрет се залаже за независност Хрватске од Југославије. Он је био важан савезник у САД који је током ратова на западном Балкану 1990-их који је убједио Американце да пусте хрватску војску у Босну и Херцеговину са циљем да ткз. Херцег -Босна постане део Републике Хрватске.
Током свог боравка у емиграцији, Шушак је био повезан са хрватским католичким редом фрањевацима у Канади, а посебно са њиховим удружењем у граду Норвалу, које је било политички активно. Шушак и хрватски свештеници из Норвала су били домаћини тада хрватском дисиденту, а каснијем председнику Републике Хрватске Фрањи Туђману, када је он боравио у Канади касних 1980-их година. Током ових посјета, Фрањо Туђман и Гојко Шушак су постали добри пријатељи и сарадници. Имали су све до Шушкове смрти велико повјерење једна у другог.
Шушак као десна рука Фрање Туђмана
Шушак и његов круг сарадника је успио да подигне велике суме новца међу Хрватима у Северној Америци који су помогли Туђману да финансира свој долазак на власт у Хрватској крајем 1980-их.
Гојко Шушак се вратио у Хрватску у 1989. године и одмах је постао високи званичник у Туђмановој странци - ХДЗ. Након побједе милитантне странке ХДЗ априла 1990. године на првим вишестраначким изборима у Хрватској посље Другог свјетског рата Шушак је именован за министра дијаспоре.
У јесен 1990. био је један од главних личности за илегално наоружавање паравојних снага у СР Хрватској. Од овога је направљена "Афера Шпегељ", која је откривена у јануару 1991. године, тачније ТВ Београд је објавио снимке од Контраобавјештајне службе ЈНА како Мартин Шпегељ са сарадницима прича планове обрачуна са Србима и Југославенском Народном Армијом. Наоружање је увожено преко Мађарске, а касније и преко луке Ријека из прекоокеанских земаља.
ЗЛОЧИНАЧКА ОДИСЕЈА
Од хрватских паравојних снага ткз. Збор Народне Гарде (ЗНГ) касније је створена хрватска војска. Која је чинила велике злочине над Србима током рата у Хрватској и БиХ:
- 1991. "Откос" и "Оркан" у Западној Славонији.
- 1992. "Миљевачки плато".
- 1993. "Масленица" у Равним котарима.
- 1994. "Цинцар" на Купрешкој висоравни.
- 1995. "Бљесак", "Олуја", "Маестрал"...
Тада је настрадало, убијено и прогнано стотине хиљада Срба цивила, а њихова имовина опљачкана, срушена и спаљена. Гојко Шушак је један од најважнијих фактора свих тих злочиначких акција и истребљења Срба из РС Крајине.
Осмјех злотвора: Шушак на Книнској тврђави 1995.
У септембру 1991. Шушак је именован као министар одбране Хрватске. Тада се у Хрватској већ водио рат са крајишким Србима и ЈНА. Његови сарадници су га касније оптуживали да је средства која су добијена од хрватске дијаспоре за куповину наоружања злоупотребљена, иако је владала забрана увоза оружја од ОУН.
Гојко Шушак је одговоран и за смрт Јосипа Рајла-Кира, начелника МУП-а Хрватске у Осијеку 1. јула 1991. зато што га је покојни Јосип Рахел-Кир отпуживао да је одговоран за напад хрватске полиције на Борово Село 2. маја 1991.
Срби су контролисали скоро трећину територије Хрватске 1991-1992, прогласивши РС Крајину. Када се рат 1992. године проширио суседну мултиетничку републику Босну и Херцеговину, Шушак је био задужен за помоћ босанско-херцеговачким Хрватима. Имао је значајан утицај на Хрвате у БиХ да прихвате Дејтонски споразум 1995. године, који је срушио снове Хрвата да припоје матици дио БиХ.
Агресија Хрватске на БиХ 1991-1992 довела је до стварања самопроглашене хрватске републике ткз. Херцег-Босне, а касније и рата између Хрватског вијећа одбране и муслиманске ткз. Армије Босне и Херцеговине 1993. године. Извештај комисије Савета одбране Хрватске утврдио да је Шушак био одговоран за пад односно издају босанске Посавине у септембру 1992. године, када су Срби заузели стратешки важне територије које су повезивале западне дијелове Босне и РСК са Републиком Србијом.
Добро обављен посао: Срби отишли "сами"
САД покрећу дипломатске напоре 1994. године, да би се Хрвати и муслимани помирили, што је довело до бројних заједничких офанзива против Срба у Хрватској и Босни 1994-1995. Босански Срби су претрпели серију пораза, па су били принуђени да почну мировне преговоре који су створили Дејтонски мировни уговор, гдје Шушак је био један од кључних хрватских преговарача у САД.
Током десетогодишње владавине ХДЗ-а коју је предводио и Гојко Шушак, принудно је напустило преко 650.000 Срба, што представља највеће етничко чишћење у Европи након 1945. године.
Много Срба је избјегло из авнојевске Хрватске јер су били у страху за своју личну сигурност. Тако да су напуштали своје домове у градовима: Шибеник, Задар, Сплит, Дуборовник, Загреб, Вуковар, Вировитица, Славонска Пожега, Ђаково, Винковци, Осијек, Госпић, Карловац, Славонски Брод, Сисак...итд.
ХАШКЕ ОПТУЖНИЦЕ
У страху да би Хашки Трибунал оптужио Хрватску за генодид над Србима и агресију на Босну и Херцеговину, Гојко Шушак је 1997. године договорио предају 11 босанских Хрвата осумњичених за ратне злочине пред Међународним Кривичним Судом за бившу Југославију.
У мају 2013. године, МКСЈ, у првостепеној пресуди против босанског Хрвата Јадранка Прлића (ратног комаданта ХВО и премијера Херцег-Босне), утврдио да је Гојко Шушак учествовао у удруженом злочиначком подухвату против нехрватског становништва Босне и Херцеговине. Ово се појавило и осталој хрватској петорки из Босне у Хагу.
Прлић, Стојић, Праљак, Петковић и Ћорић у суду
Укупно "хрватска шесторка" је у другостепеној пресуди 2017. године осуђена на 111 година робије, али у ове оптужнице су ушли само ратни злочини над муслиманима, док злодјела против Срба нису уопште поменута.
КУЛТ И ЗАОСТАВШТИНА
Гојко Шушак је умро у 53. години од рака плућа, јер је био страствени пушач. Лијечио се у САД, јер је тамо имао велика пријатељства, поготово са водећим службеницима америчког министарства одбране.
У Загребу једна улица је добила постхумно назив по Гојку Шушку.
У центру Широког Бријега (његово родно мјесто) постоји споменик и трг у част Гојка Шушка. То направио вајар Кузма Ковачић, а подигнут је 5. маја 2008.
Данас Хрвати из Херцеговине и Далмације често обилазе ову локацију и сматрају је од посебне важности, јер и Гојка Шушка доживљавају као националног идола.