Благо Задро - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Источна Славонија


Благо Задро


Благо Задро (1944-1991) је био активан учесник грађанског рата у Хрватској и распада социјалистичке Југославије почетком 1990-их. Обављао је дужност комаданта 3. батаљона 204. вуковарске бригаде, која је имала оперативну зону деловања у Борову Насељу око Трпињске цесте. Његово шифровано име је било "Шљука".
 
Био је и високо позициониран у милитантној странци ХДЗ за подручије Вуковара, односно близак сарадник Томислава Мерчепа.
 
Рођен је и одрастао у западним деловима Херцеговине (познати усташки крај), одакле је као дечак доселио у Борово Насеље са родитељима, где се запослио и засновао своју породицу.
 
Погинуо је у борбама за Вуковар 16. октобра 1991. у Купској улици. Рафал митраљеза га је покосио и одведен је прво у штаб, а после у вуковарску болницу, где је констатована смрт.
 
Његов најстарији син Роберт Задро (1969-1992) је такође био у вуковарском обручу, из кога се извукао повлачењем. Погинуо је у борбама са Србима на Купресу (Босанска Крајина), током босанско-херцеговачког рата.
 
 
 
БИОГРАФИЈА
 
По повраткку из војске...
 
Благо Задро, од оца Јозе и мајке Миле је рођен за време Другог светског рата 31. марта 1944. у херцеговачком селу Доњи Мамићи, општина Груде.
 
Његов отац Јозо и блиски рођаци били су у оружаним формацијама (усташе и домобрани) фашистичке Независне Државе Хрватске. Покушавајући да избегну истрагу о својим крвавим походима на србско становништво у Херцеговини, одлазе 1954. године у источну Славонију и настањују се у Борову Насељу. Ту је била фабрика гума и обуће, која је упошљавала велики број радника, а међу њима и Задрове родитеље.
 
Детињство у новој средини му је било прилично бурно, а немали број пута је изазивао инциденте и проблеме са вршњацима. Такође, често је знао запевати усташке песме које су биле забрањене, те је долазио и до полицијске станице на информативни разговор. Ишао је у католичку цркву на мисе.
 
Са сином Робертом...
 
Почетком 1960-их година Благо Задро илегално одлази у Аустрију, као и многи његови вршњаци хрватске националности. Тамо је активно деловала усташка емиграција, која је припремала бројне диверзије против југославенске државе и дипломата. Боравио је месецима у усташком кампу, где су вршене обуке за тероризам и рат. Задро је тамо прошао и додатну обуку за командовање. Убрзо је ухапшен и враћен у Југославију, где је одслужио војни рок.
 
Вратио се у Југославију, те се оженио 1967. године са Катицом Солдо, пореклом из Херцеговине. Добили су 17.10.1969. године првог сина Роберта, а после још два сина. Касније су се одвојили од родитеља и направили кућу у Босанској улици.
 
Оно што је занимљиво у његовој радној биографији јесте изненадно добијање слободних дана у време посете Јосипа Броза Тита, комбинату "Борово", где је Благо Задро био запослен као радник прво у Картонажи, а после у погону Ваљара.

 

 

 

 
ПОЛИТИЧКО АНГАЖОВАЊЕ
 
Касних 1980-их година у Југославији дошло је до промене друштевно-политичког система. Тако је уведено вишестраначје, односно поред Савеза Комуниста прилику за политичко деловање добиле су и друге странке.
 
У СР Хрватској су тада на сцену јавно ступили као оснивачи милитантне странке Хрватска Демократска Заједница (ХДЗ): Фрањо Туђман, Владимир Шекс, Бранимир Главаш и др. Особе које су имале досије у Служби Безбедности и означени као "унутрашњи непријатељи". Око себе су окупљали људе углавном проусташког размишљања и деловања.
 
Једно се прича, друго се ради...
 
У Вуковару је основан одбор ХДЗ-а већ у фебруару 1990. а за председника одбора изабран је Томислав Мерчеп, коме је први заменик био управо Благо Задро, задужен за Борово Насеље. Често је у комбинату "подизао штрајкове" и злоупотребљавао радничка права. Циљ је био дестабилизација комунистичке власти.
 
У пролеће 1990. на локалним изборима (април и мај), његова странка на локалном нивоу претпела убедив пораз - само 26% мандата, док су комунисти освојили 64% гласова. Странка СДС Јована Рашковића није учествовала тада.
 
Задро је изабран за локалног одборника ХДЗ у општини Вуковар. Један од првих акција била је промена измена месне заједнице где је живео. Уместо "Братство и јединство" назвали су је МЗ "Алојзије Степинац", по хрватском кардиналу Римокатоличке цркве у доба НДХ, када је много Срба убијено, прогнано или покатоличавано, са чиме је Степинац био упућен, јер је био близак сарадник Анте Павелића, али поверљива особа Ватикана.
 
Како политичка средства нису донела жељене резултате, Мерчеп, Задро и сараднци су прешли на оружану побуну. Тачније, Влада СР Хрватске је у јесен 1990. илегално увезла велику количину оружја из бивших земаља Варшавског пакта, за потребе чланова ХДЗ и резервног састава МУП-а Хрватске.
 
У селу Богдановци фебруара 1991. Томислав Мерчеп, са Благом Задром је постројио 2.000 Хрвата и подељени су им калашњикови АК-47 са муницијом. Тако су створене паравојне формације.
 
 
 
РАТНИ ДАНИ
 
Током пролећа 1991. тензије Срба и Хрвата у источној Славонији су порасле на највиши ниво. Хрвати су били до зуба наоружани, а Срби су очекивали заштиту ЈНА... Како заштите није било, а хрватска полиција почела малтретирање угледних и богатих Срба, почело је и наоружавање Срба углавном по околним селима. Почеле су и ликвидације србских цивила (Стеван Инић, Јован Јаковљевић и др.), које су довеле до појаве барикада, односно обарања балвана по путевима.
 
Боровска казнена експедиција...
 
Након сукоба у Борову Селу 2. маја 1991. јасно је било да је рат пред вратима. На силу је преузет Радио Вуковар и отпочела је антисрбска кампања. Благо Задро је скупа са својим бојовницима урадио етничка чишћења србских кућа у лето 1991. пре самих ратних операција, као нпр. Козарачка улица, Крива Бара, Буџак и др. Имали су карте тј. мапе Борова Насеља, где су србске куће биле обележене. Они су незаконито упадали (без судског налога) и пљачкали, хапсили и убијали људе.
 
Током ратних операција, био је задужен за "одбрану" Трпињске цесте од упада тенкова ЈНА, што је он недељама успешно чинио. Успевао је преко "зоља" да онеспособи тенкове и околопне транспортере ЈНА, највише зато што су они остављани на чистини тј. стизали су наређења за повлачење назад. Како пешадија иде брже од оклопњака, то су постајали лака мета Задри.
 
И у обручу рађене су ликвидације Срба који су остали да своје чувају куће. Његов син Роберт и Томислав су се укључили у "одбрану Вуковара", а старији Роби добио је команду над "Турбо водом".
 
 
 
ПОГИБИЈА
 
Ујутро 16. октобра 1991. јављено је да јединице ЈНА имају навалу код Боботског канала, тачније да је обруч пробијен код Виноградсе улице. Одлази тамо са својим саборцима, и бива покошен од једног митраљеског рафала.
 
Саборци га извлаче и односе у штаб, а затим у вуковарску Градску болницу. Тамо је лекар др Јурај Њавро констатовао смрт. Првобитно је покопан на старом гробљу, поред болнице и за ту локацију је знало само пет људи.
 
 
 
 
ПОСЛЕ ПОГИБИЈЕ
 
Гробно место у Алеји бранитеља...
 
Команду над његовом јединицом преузео је Марко Бабић. Његов син се по ослобођењу Вуковара 18.11.1991. извукао тајно са пар људи према Нуштру тј. Винковцима и тако избегао хапшење и суђење пред истражним органима ЈНА.
 
Тек 1998. године након Мирне реинтеграције источног дела РС Крајине у уставни поредак Републике Хрватске, његови посмртни остаци, као и његовог сина су пребачени на Градско гробље, у Алеју хрватских бранитеља, уз све војне почасти.
 
 
 
 
 
ЗАОСТАВШТИНА
 
Споменик у Борову Насељу...
 
Благо Задро је постхумно унапређен у чин генерал мајора хрватске војске. Направљено му је неколико споменика, а међу њима и на Трпињској цести у Борову Насељу.
 

Војна школа у хрватској престолници Загребу носи његово име, а добио је улице у Борову Насељу, Сплиту, Грудама, Посушју и Загребу.

Планирано је на месту његове погибије да се уради још један велики споменик.

Ногометни клуб "Раднички" из Борова, организује годинама турнир под његовим именом.

Многе хрватске навијачке групе показују његове графите, поруке и слике на утакмицама.




ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ И НЕ ПОНОВИ!































Skip Navigation Links