Антун Бауер (1856-1937) је хрватски писац, философ, римокатолички теолог који је био загребачки надбискуп почетком 20. стољећа, односно током Првог свјетског рата.

Као ватикански ђак, прошао је богословске школе и факултет како у Загребу, тако и у иностранству, гдје је брзо усвајао клерикалну индокринацију, према којој је требало радикално смањити број православних Срба у прекодринским и прекосавским земљама, те извршити хрватизацију Јужних Славена.

Био је врло добро упознат и сам је планирао активности на покатоличавању православних Срба крајем XIX и XX вијека, јер је злочиначка мисија Ватикана била таква да треба елиминисати "шизматике" од Драве до Јадрана.

Током Првог свјетског рата Бауер је благосиљао аустроугарске пуковије које су послате у љето и јесен 1914. године на србско ратиште. Управо су те јединице 13. хрватско-славонског корпуса починиле стравичну серију злодјела у Мачви, јадарско-колубарском крају, Поцерини, Подрињу, Посавини... гдје извршавали масовна убиства над цивилним станивништвом.

Стварањем прве јужнославенске државе крајем 1918. године, одмах је кренуо да ради против ње. Индокринација Ватикана је чинила то да се на југославенско краљевство гледало као на непријатеља кога треба уништити јер је на челу била србска династија Карађорђевић, а већинско становноштво је православне вјероисповести. Тако је и сам Бауер спроводио такве замисли у Међуратном добу.

Написао је неколико књига, а теме су му биле религијске, философске и политичке.

ЖИВОТОПИС

Антун Бауер је рођен 11. фебруара 1856. у сјеверним дијеловима данашње Хрватске, односно село Брезница на путу између Загреба и Вараждина. Онда је то била територија Хабзбуршке монархије. Ту су његови родитељи дошли из источно-аустријске покрајине Бургенланд, били су ткз. градишћански Хрвати. 

Његови родитељи су били сиромашни земљорадници, који су живјели од сточарства и повртларства. Сем њега, родитељи су имали још четрнаесторо дјеце. Он је био трећи потомак по реду.

Дјетињство му је пролазило у сиромаштву и био је окружен неимаштином.

Школовање и богослужба

У Загребу је похађао Класичну гимназију, коју су почетком XVII вијека основао римокатолички ред Дружба Исусова. Ту је Бауер матурирао 1875. године.

Касније одлази на теолошке студије, прво у Будимпешту, а касније у Беч, гдје је и докторирао 1883. године.

У свештенички ред, као  је примљен 1879. и тако отпочео своју каријеру у Загребу, Самобору и Иванцу.

Радио је и као предавач у Класичној гимназији, али и Богословском факултету, гдје је држао наставу из философије и основа теологије. Унапређен је за декана Теолошког факултете, потом и ректора Универзитета у Загребу 1907. Његов учитељ и ментор је био Јосип Стадлер, врхбосански надбискуп.

Од 1896. постаје члан Хрватске академије наука и умјетности.

Бива промовисан 1911. године у помоћника надбискупа Јурја Посиловића, док је три године касније преузео управљање над Загребачком бискупијом.

Политички и друштвени активизам

Деценијама се бавио писањем и уредништвом хрватских листова и гласила, гдје је ширио догму Римокатоличке цркве.

Током 1885-1911 био је пет пута биран као посланик Хрватског сабора. Своје чланство је показао у Хрватској странци права, касније је прешао у Матичне странке, да би се најпосле вратио у ХСП. Једно вријеме је био члан хрватско-србске коалиције.

Организовао је Хрватску бискупску конференцију 1918. а шест година касније и Синод те организације.

Такође, Антон Бауер је радио на унапређењу и значајно помагао Завод Св. Џеронима. Ово је само једна од институција и школа коју је Бауер помагао.

Био је један од организатора 1925. године хиљадугодишњице Хрватског краљевства, односно крунисања краља Зворнимира.

ЗЛОЧИНАЧКА УЛОГА

Римокатоличка црква је Њемачко царство и Аустроугарску монархију доживљавала као своја чеда која би требало да шире њихову вјеру, макар и насилно. Тачније, док је Бечки двор ковао планове против Краљевине Србије, посље пропасти Анексионе кризе 1909. Ватикан их је подржавао, јер је сматрао да управо црно-жута монархија мора са својим границама изаћи на Босфор (план "Продор на Исток"). Видовдански атентат на Франца Фердинанда у Сарајеву 1914. године је био добар изговор да се покрене агресија на Србију, која је била измучена Балканским ратовима 1912-1913.

Надбискуп Антон Бауер, приликом постројавања хрватских пукова у склопу 13. корпуса у Загребу 31. јула 1914. обраћа се бојовницима овако:

- "Хрвaти jунaци!
Бог вaс зовe у боj... Бог и вjeчнa прaвдa, зовe вaс, дa у рукaмa њeговим будeтe освeтници оногa нeдjeлa у Сaрajeву коje je крaљу нaшeм отeло чврсту потпору у стaрим дaнимa, a њeговим вjeрним нaродимa смjeрaло угрaбити нaду у вeлику будућност.
Хрвaти jунaци!
Хрaбро пођитe у боj и знajтe дa сe у нajтeжe чaсовe вaшe рукe милиjунa дижу господу нa побожну молитву. Нeкa побjeду дaдe вaмa и срeћу оружjу вaшeм...".

Хрватска 42. дивизија "вражија" у Мачви, 1914.

Управо су ове јединице скупа са 15. корпусом из Босне и Херцеговине на дринско-савско-моравском региону начиниле најстрашнија злодјела према Србима цивилима. Нејач, жене, дјеца и старчад су убијани углавном хладним оружјем, као и вјешањем. Само у једном селу Мачвански Прњавор за два дана је поубијано 350 Срба.

Током читавог Првог свјетског рата, Антон Бауер је у Загребу држао мисе за погинуле аустроугарске бојовнике, али и проповједи у којима је позивао (заправо хушкао) на нове походе према Русији и Србији, јер су то православне земље.

У јесен 1918. године Војска Краљевине Србије, скупа Савезницима пробија Солунски фронт, те за кратко вријеме слама њемачко-бугарске линије у долини Вардара и Поморављу, што врло брзо доводи до капитулације Бугарске и ослобађања не само отаџбине, већ и других јужнославенских народа под Бечким двором. Барјак слободе је донет до Арада, Печуја, Клагенфурта и Ријеке. Хабзбуршка монархија се распада.

Видјевши шта се дешава, надбискуп Бауер на једној миси 30. октобра 1918. у Загребу у којој се радује раскидању државно-правних веза фактички нестанку окупације са Мађарском краљевином и Аустријским царством. И њему је било јасно да треба прећи на страну побједника, те је вјешто и скривао своје учешће код поражене стране.

МЕЂУРАНО ДОБА

Када је створена прва јужнославенска држава, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918. године, читав клер Католичке цркве у Хрватској, Босни, Далмацији, Славонији, Херцеговини, Билогори, Лици, Банији, Кордуну и Мославини... здушно подржао антијугославенске активности, јер су католици били мањина у тој држави.

Проповјед на Јелачића тргу, 1930.

И пре него што је настала Конкордатска криза средином тридесетих година 20. стољећа, Ватикан је Бауера овластио ради на припреми уговора Краљевине Југославије, са Ватиканом у коме је рикоматоличка заједница требала да има премућство у односу на друге вјерске скупине, без обзира на бројност.

Већ 1937. године, Бауер се осјећао изморено, те је његове послове у Загребачкој надбискупији преузео Алојзије Степинац, потоњи хрватски кардинал који је током Другог свјетског рата Хрвате водио у наци-фашистичкој НДХ.

Антон Бауер је умро у Загребу 7. децембра 1937. гдје је и покопан на Мирогоју.

НАСЉЕЂЕ

Иако је Бауер имао мноштво својих  гријехова, он је као високи римокатолички "официр" у хрватском друштву заузео високо мјесто. 

Његове књиге су деценијама касније објављене, иако у њима има низ проблематичких размишљања и иступања, гдје се огледа не само нетрпељивост према неистомишљеницима, већ и мржња. Примјера ради, Мирослав Крлежа је у листу "Република", новембра 1947. објавио Бауеров есеј о Октобарској револуцији, гдје он сматра да треба срушити "вавилоски торањ" Бољшевизма, наговјештавајући и нови Крсташки рат против Русије односно Совјетског Савеза.

Хрватски католики свећеник и "Исусовац", Иван Мацан је о Бауеру написао двије књиге:

• Антун Бауер - философ и надбискуп
• Обновљени живот

Књижевна дјела

• 1889. - Подручје материјализма
• 1890. - Богослав Шулек као философ и полемик
• 1892. - Наравно богословље или разумом спознати Бога
• 1894. - Општа метафизика
• 1899. - Вундтов метафизички систем