Злочини над Србима у Сиску и околини су се дешавали почетком деведесетих година 20. вијека, када је разбијана Југославија и трајали ратови на тлу исте.

У оквиру ратних злочина који су се тада догодили страдало је најмање 611 цивила углавном Срба, а по неким процјенама и преко 750 цивила. Све ово се заправо претворило у етничко чишћење србског живља на том простору.

Од убијених 595 је србске националности, затим 14 Хрвата и два муслимана. Од укупног броја стадалих 120 је жена.

Тужилаштво Републике Хрватске већ годинама избјегава расвјетљавање ових злочина и процесуирање злочинаца који су учествовали у овом етничком чишћењу, а ни Хашки Трибунал није никада покренуо истрагу за злочине над Србима у Сиску.

За све те злочине само је једна особа од суда добила казну од 10 година затвора, а једна је ослобођена, иако се зна да у таквом злочиначком подухвату мора да учествује најмање 50 особа.

Са свим овим злочинима који су се дешавали почетком 1990-их година, био је упознат цијели државни и војно-полицијски врх Републике Хрватске, али није ништа учињено да се то заустави.

Случај Сисак је само једна од карика геноцидног ланца за истребљење Срба са подручја авнојевске Хрватске у посљедној деценији 20. стољећа.

ХРВАТСКИ ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА
ВЕЛИКИ РАТ	Вражија дивизија * Мачва и Подриње * Црна стијена Стјепан Саркотић * Источна Босна Бој на Гучеву * Добојски логор * Сарајевски атентат XIII корпус * Иван Перчевић * Максимилијан Бацсани Црна Романија * Стјепан Дуић
МЕЂУРАТНО ДОБА	Велебит устанак * Софијска декларација * Густав Перечец Андрија Бетлехем * Вуковарска резолуција Јанка Пуста * Марсејски атентат * Бановина Хрватска Браћа Домитровић * Борго Вал ди Таро * Јурај Шпилер Јелка Погорелец *
НДХ	Грабовац Бански * Острожин * Макс Лубурић * Лорковић Дивосело * Логор Госпић * Стари Брод * Међеђа * Шид Глинска црква * Гудовац * Ливањско поље * Бегово Брдо Вукашин Мандрапа * Љубан Једнак * Мирослав Филиповић Шушњар * Јастребарско * Пацовски канали * Бог и Хрвати Логор Даница * Корићка јама * Јасеновац * Гаравице Црна Легија * Керестинец * Алојзије Степинац * Moшков Сисак * Динко Шакић * Усташе * Пискавица * Возућа Стара Градишка * Паланчиште * Садиловац * Анте Павелић Славко Квартерник * Воћин * Крунослав Драгановић Иродови синови * Марија Почуча * Magnum Crimen * Калати * Машвина * Бракусова Драга * Платон (Јовановић) Петар Дабробосански  * Мирко Пук * Џафербег Куленовић Пребиловци * Вељун * Дракулић * Крушћица * Пркос * Будак Дамјан Штрбац * Јуре Францетић * Даница Праштало Виктор Гутић * Драксенић
БРОЗОВО ДОБА	Голи Оток * Хрватско прољеће * Биоскоп 20. октобар Тајни досије Тито * Стево Крајачић * Делнице   Владимир Роловић * Вуковар кроз векове * Крижари Бугојанска група * Лудвиг Павловић * Отимица авиона Народни Отпор * Томислав Ребрина * Миљенко Хркач Звонко Бушић * Гвардијан * Јосип Сенић * Бруно Револуционарно Братство *  Звонко Бушић
1990-те	Вуковар * Логор Лора * Рокнић * Госпић * Бљесак * Олуја Медачки џеп * Грубори * Оркан * Паулин Двор * Откос Миљевачки плато * Бојан Весовић * Пакрачка пољана Радосављевић * Рибарска колиба * Карловац * Плитвице Масленица * Породица Зец * Воћин * Бјеловар * Кораде Добросав Парага * Корански мост * Вировитица * Шпегељ Караџићево * Славонска Пожега * Дан устанка * Задар Божићни Устав * Максимир * Томислав Мерчеп * Сплит * Јанко Бобетко * Олујић * Анте Готовина Слободан Зуровац * Јесење Кише * Керестинец * Осијек Вариводе * Дамир Крстичевић * Миљенко Филиповић * Книн Јосип Манолић * Фрањо Туђман * Бранимир Главаш   Сарваш * Сисак * Гојко Шушак * Удбина * Стјепан Месић Рахим Адеми * Звонимир Черевенко * Владо Миланковић Благо Задро * Борово Село *  Иван Векић

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија... с тим да је СР Србија имала двије покрјине: АП Војводина и САП Косово и Метохија. И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.

Југославенска федерација 1974-1992

Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.

Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

ЈНА је створена на традицији Титових партизана

Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе. У то вријеме, Њемачка је била уједињена, а "гвоздена завјеса" је у земљама Варшавског пакта већ била пробијена и на дјелу су отпочеле ткз. Обојене револуције.

Југославенска шесторка мистерије

Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније и САД. Касније исламских земаља сјеверне Африке, Блиског и Средњег Истока. Њихов циљ је био убацивање радикалних исламиста у Европу и ширење Ислама.

Ситуација у СР Хрватској

Након одржаних вишестраначких избора у авнојевској Хрватској 22. априла 1990. године побједила је странка Хрватса Демократска Заједница која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за независности тј. одвајање СР Хрватске од СФР Југославије.

У цијелој авнијевској Хрватској владала је велика еуфорија због тријумфа партије Хрватска Демократска Заједница на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видјети слике хрватских фашистичких злочинаца (Анте Павелића, Алојзије Степинац, Вјекослав Лубурић ...), чути шовинистичи (усташки) поздрави и стихови, исписвање антисрбских графита. Србима у СР Хрватској је то будило авјетна сјећања на прогоне и геноцид из времена НДХ.

Туђман Рачану: Ти их замајавај, прави се добар

Већ у мају 1990. године странка ХДЗ и Фрањо Туђман су преузели контролу над Полицијом, Тужилаштвом, медијима и државном управом. Србски кадрови из Министарства Унутрашњих Послова су очишћени у јуну и јулу 1990. године врло брзо по преузимању власти, тако што су нереди на Максимиру (загребачком стадиону), између навијача НК Динамо и ФК Црвене звезде злоупотребљени и искориштени у пропагандне сврхе са антисрбским предзнаком. Тако је кренуо медијски рат против свега што је србско и југославенско.

Власт СР Хрватске у Загребу, је током љета донела одлуку да формира себи и оружане снаге. Октобра и новембра 1990. године у СР Хрватску илегално увезена велика количина наоружања за потребе резервног састава полиције, чланова ХДЗ и ХОС. Ту акцију су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у тадашњој Влади СР Хрватске. Контраобвештајна служба ЈНА је снимила филм о овом подухвату на војном полигону ЈНА у Гакову октобра 1990. године, а 27. јануара 1991. године увече то је објавио и ТВ Београд.

Дана 22. децембра 1990. у Сабору је свечано проглашен "Божићни Устав", којим су Срби изгубили деценијску конститутивност, а Хрватска избацила назив "социјалистичка" из свог назива.

Еуфорија каква се не памти: Остватење сна

Од маја 1990. године ситуација у СР Хрватској се из дана у дан погоршавала и Срби су били страховито уплашени за своју личну сигурност и своје имовине. Редовно су се могли видети пароле, плакати, а велики број Срба је преко телефона добијао пријетње да морају да се одселе из својих домова и оду у СР Србију. Добијали су чак и увредљива писма у којима је стајао потпис "ХДЗ". Овакве поруке су добијали чак и Хрвати који су били у брачној заједници са Србима...

Срби у Хрватској су добијали отказе на послу, а чак су им и дјеца психо-физички малтретирана у школама. У скоро свим насељима гдје су Хрвати имали апсолутну или релативну већину постојали су одређни чланови странке ХДЗ који су имали задатак да пазе на кретање својих комшија Срба (шпијунажа).

Ситуација у Сиску

Сисак је велики град на Банији са дугом историјом.

Налази се на ушћу река Купа и Одре у Саву 50 км јужно од Загреба. У Сиску се налазила 'Рафинерија' као и 'Жељезара', које су упошљавале велики број радника, па је тако Сисак био важан инустријски регионални центар.

Према попису становништва из 1991. године град Сисак је имао преко 43% Срба.

У Другом свјетском рату у Сиску су власти клеро-фашистичке Независне Државе Хрватске направиле посебан логор за дјецу, гдје је убијено више од 2.000 малишана, млађи од 12 година. Још од јуна 1941. покренут је партизански покрет отпора, углавном од Срба против хрватско-усташког режима који су предводили поглевник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац. Геноцидом против Срба дошло је до радикалног нарушавања националне структуре након 1945. године, јер су Срби изгубили већину.

У посљератној Брозовој Југославији у Сиску су смјештене двије велике фабрике, па су тако у Сисак долазили и често људи из Босне и Херцеговине да раде и живе.

Почетком 1970-их када је у Хрватској букнуо проусташки покрет "МАСПОК", у Сиску је почело његово рушење. Челници ХДЗ бивши "Маспоковци" су то добро знали.

На локалним изборима 1990. године Савез комуниста Хрватске је побједио милитантну странку ХДЗ, али је касније ХДЗ насилним путем преузела власт, пошто се Савез комуниста на челу са Ивицом Рачаном распао.

Врх ХДЗ-а из Загреба у Сисак шаљу Ивана Бобетка и Јосипа Брајковића у Сисак да "среде ствар". Затим је у луку Сисак стигла велика количина лаког наоружања за потребе резервног састава Полицијске управе Сисак, чланова ХДЗ и ХОС. То оружје је дељено чак и у католичким црквама.

У љето 1991. стижу и потомци хрватских усташа из Аустралије, Сјеверне и Јужне Америке у Сисак, који су одмах примљени у Полицију и дате су им полуаутоматске пушке и ручне бомбе. Од тада је завладао терор највиших размјера.

Крајем јуна 1991. сачињен је списак Срба са сисачке регије које је требало ликвидирати. Јадранко Гарбић, постаје предводник паравојне јединице "Вукови", а Екрем Мандал из Новог Пазара предводи "Ханџар дивизију" сачињену углавном од муслимана.

Они постају страх и трепет, не само за Србе и оне из мјешаног брака, већ и за Хрвате. Убијали су сваког ко им стане на пут.

 

ЗЛОЧИНИ

На православну цркву Св. Петке и Парохијски дом у Сиску је бачена ручна бомба још 16. јула 1991. године, док је православни свештеник отјеран.

Крајем љета 1991. ситација у Сиску се закомпликовала, тим пре јер су србске снаге ослободиле Петрињу, па је тако Сисак постао град близу линије фронта, на линији раздвајања са сталном опасности од минобацачких напада тј. граната.

У то доба кроз Сисак је кружио бијели комби са затамњеним стаклима из кога су излазили људи у црним униформама и чарапама преко главе, незаконито хапсили невине људе, а потом ликвидирали и бацали у ријеке Саву и Купу.

Одводили су их са посла, у породичним кућама или пак на улици. Тако је завладао страх па су многи Срби из града се склонили код родбине у банијска села или у Босну и Херцеговину.

Било је и Хрвата који су избјегли у Загреб. Они који су остајали приступали су паравојним јединицама - Збор Народне Гарде, а неке су и мобилисани.

Вапај са неба: Има ли правде за нас?

У јесен 1991. године почело је минирање локала и кућа чији су власници Срби, чиме је започета сисачка Кристална ноћ са циљем свеопштег застрашивања.

Велики број ликвидираних особа је посље убиства убациван у ријеку Саву или чешће спаљивани су им лешеви у Жељезари Сисак, гдје су убице сакривале трагове.

 

ИМЕНА ЖРТАВА

Имена жртава који су убијени у Сиску 1991-1992. Овај списак није коначан...

1. Драган Рапајић, убијен 1. августа 1991. у Сиску,
2. Живковић Стана, убијена 1. августа 1991. у Сиску,
3. Владо Светић, убијен 1. августа 1991. у Сиску, код Жељезаре,
4. Станко Лукић, убијен 1. августа 1991. у Сиску,
5. Ђорђе Летић, убијен 1. августа 1991. у Сиску,
6. Недељко Вејиновић, убијен 1. августа 1991. у Сиску,
7. Милорад Васиљевић, убијен 1. августа 1991. у Сиску,
8. Ђуро Шушњар, убијен 1. августа 1991. у Сиску,
9. Жељко Шкребац, убијен 2. августа 1991. у Сиску,
10. Јово Дидулица, убијен 2. августа 1991. у Сиску,
11. Стојан Чорић, убијен 2. августа 1991. у Сиску,
12. Владимир Божић, на смрт претучен 2. августа 1991. на Одри, био је возач шпедитерске компаније Славијатранс из Петриње,
13. Љубан Ерак, убијен 3. августа 1991. у Сиску, код пумпе Аутопромета
14. Љубан Татишић, убијен 22. августа 1991. у селу Мађари
15. Миленко Ђапа, убијен 22. августа 1991. на обалама Саве,
16. Недељко Чајић, убијен 22. августа 1991. у Бестрми, кућа му запаљена,
17. Ранко Мартиновић, убијен 22. августа 1991. у Блинском Куту,
18. Перо Црљеница, убијен 22. августа 1991. у Кињачкој,
19. Ратко Ђекић, убијен 22. августа 1991. у Блињској греди,
20. Жељка Боиновић, убијена 22. августа 1991. у Сиску,
21. Драган Бишкупић, убијен 22. августа 1991. у Сиску,
22. Лазо Станић, убијен 22. августа 1992. у селу Чакале,
23. Зоран Вранешевић, стар 26 година, ухапшен 24. августа 1991. у селу Кињачака, као "нелојални" полицајац. Дао је отказ и отишао у Београд. Вратио се у Сисак да сахрани оца, па је убијен код Старог града.
24. Бранко Ољача, бивши полицајац, ухапшен 24. августа јер је носио капу са "петокраком", а три дана касније његов леш је нађен у Сави код села Лукавац. Утврђено је да је тешко претучен, а потом и убијен из ватреног оружја,
25. Жељко Вила, убијен 24. августа 1991. заједно са породицом, отац Марко и мајка Евица, као брат Душан и полубрат Млађо. Они су изведени из куће и убијени.
26. Никола, Зоран и Берисла Трифкановић, убијени 26. августа 1991. у Сиску, одведени су из породичне куће на Зеленом Бријегу, затим тешко претучени, а онда убијени из аутоматске пушке,
27. Марко Вила, убијен 25. августа 1991. у Сиску,
28. Илија Мартић, убијен 26. августа 1991. у Сиску,
29. Марко Бањац, убијен 26. августа 1991. у Сиску,
30. Драган Рајшић, убијен 26. августа 1991. у Сиску,
31. Јово Црнобрња, убијен 27. августа 1991. у Сиску, у кући,
32. Младен Вила, убијен 28. августа 1991. у Сиску,
33. Душан Вила, убијен 28. августа 1991. у Сиску,
34. Перо, Миља, Дејан и Јованка, Обрадовић, убијени 1. септембра 1991. у Сиску,
35. Стево Боројевић, убијени 6. септембра 1991. у Сиску, на Одри,
36. Славко Ивањек, убијен 7. септембра 1991. у Сиску,
37. Раде Шпановић, убијен 14. септембра 1991.
38. Бранко Дабић, убијен 15. септембра 1991. у Сиску,
39. Љубица Солар, убијена 15. септембра 1991. у Сиску,
40. Милан Цветојевић, убијен 19. септембра 1991. у Сиску, на обалама Саве
41. Раде Цревар, ухапшен 19. септебра 1991. године и одведен са Миланом Цветојевићем на савски насип, али је успио да се спаси скоком у ријеку,
42. Петар Пајагић, убијен 21. септембра 1991. у Сиску, у Рафинерији
43. Драган Лукач, убијен 21. септембра 1991. у Сиску, у Рафинерији.
44. Владо Дрљача, убијен 26. септембра 1991. у Сиску, на Одранском мосту,
45. Градољуб Николић, убијен 26. септембра 1991. у Сиску,
46. Стојан Миодраг, убијен 28. септембра 1991. у Сиску,
47. Миленко Павић, убијен 29. септембра 1991. у Сиску,
48. Ватрослав Вергаш, убијен 29. септембра 1991. у Сиску,
49. Ивица Ђукић, убијен 11. октобра 1991. у Сиску,
50. Васо Јелић, убијен 15. новембра 1991. у Сиску, на обалама Саве,
51. Симо Злокапа, убијен 1. децембра 1991. у Сиску,
52. Милош Чалић, убијен у другој половини 1991. године, иначе запослен у Жељезари, тако што је одведен из загребачке болнице Ребро, а потом ликвидиран из ватреног оружја,
53. Богдан Вукотић, убијен 28. јануара 1992. у Сиску, село Брђани,
54. Милош Бркић, који је ухапшен 27. јуна 1992. године, а потом на смрт претучен у згради Полицијске управе Сисак, потом превезен у болницу гдје је констатована смрт,

 
Опширан списак од најмање 611 жртава садржан је у кривичној пријави од 25. априла 2007. коју је Заједница Срба у Хрватској поднијела против тадашњег политичког врха Хрватске на челу са Фрањом Грегурићем, као и утицајних лица из Сиска, нпр. Ђуро Бродарац. Они се терете да су били упознати или су сами сарађивали у догађајима из 1991. и 1992. године, када су грађани србске националности одвођени, злостављани, мучени и убијани.

Убијени су из села: Блињски Кут, Кињачка Горња и Доња, Блињска Греда, Бестрма, Трњани, Чакале и Брђани.

 

НАЛОГОДАВЦИ И И ИЗВРШИОЦИ

О овим убиствима и нестанцима у Сиску и околини били су обавјештени Фрањо Туђман, предсједник Хрватске, као и цијели политички и војни врх Хрватске још јесени 1991. године. Умјешане особе у ове злочине су:

1. Фрањо Грегурић, предсједник Владе Хрватске 1991-1992.
2. Здравко Томац, подпредсједник Владе Хрватске 1991-1992.
3. Милан Рамљак, подпредсједник Владе Хрватске 1990-1992.
4. Мате Гранић, подпредсједник Владе и министар иностраних послова Хрватске 1990-2000.
5. Иван Векић, посланик у Сабору Хрватске и министар унутрашњих послова Хрватске,
6. Иван Јарњак, заменик министра унутрашњих послова Хрватске,
7. Смиљан Рељић, помоћник министра полиције Хрватске и начелник СЗУП-а,
8. Јосип Перковић, оперативац Службе Државне Сигурности.
9. Иван Бобетко, син генерала хрватске војске Јанка Бобетка и шеф тзв. Кризног Штаба
10. Јосип Брајковић, предсједник сисачког ХДЗ,
11. Ђуро Бродарац, начелник СУП Сисак,
12. Јосип Манолић, предсједник СЗУП Републике Хрватске
13. Владимир Миланковић, помоћник Ђуре Бродарца
14. Драго Бошњак, комадант посебне јединице "Вукови", за тихе ликвидације
15. Екрем Мандал, комадант јединице "Ханџар дивизије"...
16. Роберт Ахметагић,
17. Младен Гложинић,
18. Шарић Дамир,
19. Жарко Пеша,...

   
У хрватском недељнику "Национал" објављен је још 1999. године текст у којем су представљени материјали о нестанку Срба, које је Националу предао Стјепан Комарац, предсједник Грађанског одбора за повратак Сисачко-мославачке жупаније.

У тим документима се за масовне ликвидације Срба највише оптужују Јосип Брајковић, Иван Бобетко и Ђуро Бродарац. Они су били злочиначки трио из Сиска.

Један од сведока Златко Диздаревић тврди да су припадници јединице сисачки "Вукови" ликвидирали Србе у љечилишту "Јодно". Били су то криминалци, бивши припадници Легије странаца, који би резали Србима уши и низали их у котловници.

Касније би ликвидирали Србе. Ови материјали нису још добили своју судску потврду. За неколико убистава МУП-Хрватске покренуо је већ и раније истражне радње, али је касније све стопирано из врха хрватске власти.

 

ЛОКАЦИЈЕ УБИСТАВА

Локације на којима су вршена убиства и мучења сисачких Срба су углавном извршавана на следећим местима:

• "Барутана"
• "ОРА" насеље
• "Јодно" (бивше лечилиште)
• барака "Сава"
• Викторовац

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Иако у Сиску није ратних дејстава, нити су србске снаге током грађанског рата у Хрватској икада ушле у Сисак као нпр. у Вуковар, због свих ових убистава и нестанака, Срби из Сиска бивају присиљени на масовно исељавање које је почело још у љето 1991. године.

Хрватски Сабор 1992. године доноси контраверзан Закон о опросту, којим су сви учесници рата као припадници хрватских (пара)војних и полицијских помиловани за кривинчна дјела. Чак су и судије из Сиска обавестиле Вјекослава Видовића, судију Врховног суда Хрватске да се у Сиску дешавају убиства која нико не кажњава. Када је Видовић обавестио Фрању Туђмана о томе, Видовић је у року од пар дана добио отказ.

Добар део убистава, као и имена жртава забиљежио је један Хрват, Стјепан Комарац (83) који је живио у насељу Галдово на обали Саве. Он је забележио податке за најмање 121 убијену особу, а међу њима и млађаног Њемца Клауса Курта (р. 1973).

Комарац је изненада умро 2004. године па је његове биљешке објавио загребачки новинар Домагој Маргетић 2009. године. Одмах затим је Томислав Карамарко, хрватски министар унутрашњих послова поднео кривичну пријаву против Маргетића "због шпијунаже и одавања државне тајне".

Домагој Маргетић видјевши да Тужилаштво Републике Хрватске не покреће никакве оптужнице за документа које им је доставио, односи та документа у Београд предавши их Тужилаштву за ратне злочине Републике Србије. Чак ни овдје није дошло до неког помака у смислу подизања оптужница и покретања судског процеса.

Часопис "Хрватска љевица" уредника Стипе Шувара је 2002. године објавио имена од 116 имена србских жртава из Сиска за које није нико оптужен, иако се знају имена убица, места ликвицације, као и места где су покопавани лешеви.

 

СУЂЕЊА

Дана 27. априла 2007. године Заједница Срба из Хрватске из подноси се Жупанијском суду у Сиску кривичну пријаву против седам бивших чланова Владе Републике Хрватске који су умјешани у ове злочине у Сиску. Вијеће Жупанијског Суда у Сиску одбацује ову кривичну пријаву уз образложење:

• "Из документације и свих других података, произлази како је Влада Републике Хрватске, а самим тиме и чланови Владе, у оквиру својих овлашћења подузела потребне мере да би се могући злочини спријечили и санкционисали".
   
• "Државно тужилаштво још није донело одлуку по казненој пријави против лица са подручја Сиска. Државно тужилаштво Хрватске располагало је 2006. подацима о 35 убијених".

Тек у јуну 2011. године хрватско Тужилаштво тј. Жупанијски суд у Осијеку подиже оптужницу против Владимира Миланковића, Ђуре Бродарца и Драге Бошњака, за убиства 24-оро Срба цивила. Ђуро Бродарац умире у притвору под неразјашњеним околностима 13. јула 2011. не дочекајући пресуду.

Владо Миланковић (лијево) на суду

Врховни суд Хрватске је 27. јуна 2014. године донео ослобађајућу пресуду Драги Бошњаку за злочине над Србима цивилима у Сиску током 1991-1992, док је Владимиру Миланковићу казна потврђена и преиначена са осам на 10 година затвора.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

О злочинима и етничком чишћењу над Србима у Сиску до данас није снимљен ниједан документарни или играни филм. Није написана ниједна књига, сем пар чланака на интернету и једна научна студија. 

Никада на бившем југославенском простору није одржана ниједна јавна трибина, научни скуп или округли сто гдје би се могле изнијети чињенице и закључци да се ради о државном терору и удруженом ЗЛОЧИНАЧКОМ ПОДУХВАТУ режиран од највиших цивилних и (пара)војних функционера.

 

ЗАКЉУЧАК

Случај Сисак је само једна карика у геноцидном ланцу који се почетком деведесетих година 20. вијека обрушио на Србе у авнојевској Хрватској. То је био добро разрађен и свеобухватан план са циљем трајног протјеривања србске полулације са њихових вијековних огњишта и домова. Тако нешто није могла да уради нека мања групица људи, већ само неко ко контролише све полуге власти у држави.

Хрватски властодржци након ХДЗ-овске владавине (Стјепан Месић, Ивица Рачан...) никада нису до краја процесуирали одгворне из претходне власти, нити су се јасно дистанцирали од такве злочиначке политике, пошто су и они били дио тога. Суђења и пресуде које су доненсене од стране правосудних органа биле су више изругивање правди и жртама.

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за растурање југославенске федерације и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће неко од злочинаца одговарати за оволики број злодјела, као што је и ово етничко чишћење Сиска.

Оцените нам овај чланак:

1

2

3

4

5