Породица Радосављевић 1992 - www.zlocininadsrbima.com


Оцените нам овај чланак:

Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Западна Славонија


Породица Радосављевић 1992



РАТ У ХРВАТСКОЈ 1990-их

Вуковар - Госпић - Бљесак - Грубори

 Керестинец - Крст на крижу - Задар - Олуја

Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Масленица - Породица Зец - Паулин Двор

Породица Рокнић - Породица Олујић

Караџићево - Логор Лора - Корански мост

Плитвице - Рибарска колиба - Осијек 

Афера Шпегељ - Откос - Максимир

Бјеловар - - Књигоцид - Пакрачка пољана

Борово Село  - Вариводе - Јесење Кише

Радосављевић - Божићни Устав

 

Убиство породице Радосављевић је монструозни злочин који су извршили Јожица Мудри и његови саборци из хрватске војске у Дарувару 25. фебруара 1992. године над породицом Радосављевића: Раде (40), Јованка (32), Дејан (14) и Ненад (10).

Након убиства Радосављевића Јожица Мудри је њихове лешеве положио у трпезарију, а затим активирао раније постављени пластични експлозив што је довело до велике материјалне штете, али и оштећења мртвих Радосављевића.

Оптужница за овај злочин је подигнута први пут 26. марта 1992. године у Војном државном тужилаштву Републике Хрватске под ознаком KT-86/92 и то само против Јожице Мудрог, иако се основано сумња да за овакво злодело мора бити више лица умешано. Настављено је суђење касније десет мјесеци, а прва пресуда је донета 7. јануара 1994. године на само 13 година затвора, да би Врховни суд Републике Хрватске преиначио ову пресуду на 15 година робије.

Овај злочин над породицом Радосављевић је по својој форми и карактеру сличан убиству породице Зец у Загребу (7. децембра 1991), породице Рокнић у Карловцу (5. октобар 1991) и породице Олујић из Церне (17. фебруара 1992).

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

СФР Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република(СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живели у СФРЈ . Друштвено-економско уређење СФРЈ је био социјализам. Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију СФРЈ , која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији СФРЈ , а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат. Крајем 1989. године, Скупштина СФРЈ доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замењује вишепартијск систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном 14. конгресу СКЈ у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе СФРЈ. Словеначка делегација напушта заседање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен з питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је после 45 година прекинута владавина комуниста у СФРЈ.

 


Ситуација у СР Хрватској

Након одржаних вишестраначких избора у СР Хрватској 22. априла 1990. године у Хрватској је победила странка ХДЗ која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за независности тј. одвајање СР Хрватске од СФРЈ. У целој СР Хрватској владала је велика еуфорија због победе ХДЗ на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видети слике усташких злочинаца (Анте Павелића, Алојзије Степинац, Вјекослав Лубурић ...), усташки поздрави и чути усташке песме. Србима у СР Хрватској је то будило аветна сећања на прогоне и геноцид из времена НДХ.

Већ у пролеће странка ХДЗ и Фрањо Туђман су преузели контролу над полицијом, медијима, Тужилаштвом и државном управом. Српски кадови из полиције су очишћени у пролеће 1990. одмах по преузимању власти, тако што су нереди на Максимиру (загребачком стадиону), између фудбалских навијача НК Динамо и ФК Црвене звезде злоупотребљени и искориштени у пропагандне сврхе са антисрпским предзнаком. Тако је кренуо медијски рат против свега што је српско и југославенско. Власт СР Хрватске у Загребу, је током лета донела одлуку да формира себи и оружане снаге. Октобра и новембра 1990. године у СР Хрватску илегално увезена велика количина наоружања за потребе резервног састава полиције, чланова ХДЗ и ХОС. Ту акцију су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у тадашњој влади Хрватске. Контраобвештајна служба ЈНА је снимила филм о овом подухвату на војном полигону ЈНА у Гакову октобра 1990. године, а 27. јануара 1991. то и објавио на ТВ Београд. Дана 22. децембра 1990. у Сабору је свечано проглашен "Божићни Устав", којим су Срби изгубили деценијску конститутивност, а Хрватска избацила назив "социјалистичка" из свог назива.

Од маја 1990. године ситуација у СР Хрватској се из дана у дан погоршавала и Срби су били страховито уплашени за своју личну сигурност и своје имовине. Редовно су се могли видети и усташки графити, пароле, плакати, а велики број Срба је преко телефона добијао претње да морају да се иселе из својих кућа и оду у СР Србију. Добијали су чак и претећа писма у којима је стајао потпис "ХДЗ". Овакве претње су добијали чак и Хрвати који су били у брачној заједници са Србима... Срби у Хрватској су добијали отказе на послу, а чак су им и деца психо-физички малтретирана у школама. У скоро свим насљеима где су Хрвати имали апсолутну или релативну већину постојали су одређни чланови странке ХДЗ који су имали задатак да пазе на кретање својих комшија Срба (шпијунажа).

 

 

Ситуација у Дарувару

Дарувар је градић у Западној Славонији, удаљен је 125 км источно од Загреба, подно планине Папук. 

Ово подручије има трагове још од Каменог доба, а касније су ове крајеве насељавали стари народи: Келти, Илири, Римљани, а Јужни Славени долазе у 6. стољећу. Тако се гради утврђење које су користиле разне војске у својим освајањима.

Срби у ове крајевима су присутни вијековима. Иако се Дарувар до средине 18. вијека звао Подборје, гроф Јанковић му је дао данашње име.

Још 1833. године Дарувар је имао свој православни храм, а мало касније и даруварску православну општину. Крајем 19. столећа у Дарувару је постојала школа на србском језиу и писму. У Дарувару се маја 1905. одржао Осми конгрес србских земљорадничких задруга.

Распадом Аустро-Угарске крајем 1918. године и стварањем прве јужнославенске државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Дарувар је стављен административно у Савску бановину. Тада се дешава привредни и културни напредак. Оснива се циглана, љеваоница жељеза, фабрика машина и алата, штампарија, а град је добио и струју.

Да би априла 1941. године Дарувар постао дио усташке Независне Државе Хрватске. Током Другог светског рата усташе су тако и у даруварском крају починиле геноцид и истребљење србског, православног живља. У близини Дарувара се налазио и концентрациони логор Јасеновац.

По ослобођењу маја 1945. године Дарувар је потпао под СР Хрватску. Према попису становништва 1991. године у граду Дарувару живјело је око 10.000 становника, од чега 50% Срба, али су и околна мјеста углавном била насељена србским живљем.

 

 

ЗЛОЧИН

Припадник хрватске војске Јожица Мудри (стар 21 годину) хрватске националности дошао је у команду Војне полиције у Дарувару 25. фебруара 1992. године, око 17 сати, гдје је кратко попричао са Јосипом Частеком, који га је повео у даруварски кафић "Лотус". Тамо су се срели са Мирославом Губеровићем, командантом Војне полиције за Дарувар. Он је дао револвер Мудром и објаснио му кога треба да ликвидира те вечери. Мудри је попио доста алкохола у том кафићу. Извесна особа Мулис је говорио Мудром да Радосављевић Раде ради за побуњене Србе - "ћетнике".

Увече око 19 сати Јожица Мудри долази у Крањачићеву улицу на удаљености око 50 метара од породичне куће Радосављевић Радета (стар 40 година), иначе запослен као пословођа у предузећу "Дарком" у Дарувару. Јожица Мудри је ушао код Радосављевића у кућу, а кога је познавао најмање пет година и водио разговор са власником куће у трпезарији. Иако Радосављевић Раде није био наоружан, нити је имао било какву пријетњу по Јожицу Мудрог, он је извадио свој револвер марке "ТТ", калибра 7.62 мм, а потом испалио два хица у главу Ради. Затим један метак је испалио у његову супругу Јованку Радосављевић (стара 32 године)... Жртве су биле на мјесту мртве.

Затим је пуцао у њихове синове: Дејана (стар 14 година) у кога је испалио 4 метка, потом кухињским ножем још осам убода у предјелу стомака и груди. Револвером је такође усмртио и најмлађег члана Радосављевића, сина Ненада (стар 10 година). Све жртве Мудри је положио на једно мјесто у трпезарији, те поставио пластични експлозив велике разорне моћи. Активирао је експлозив и то је узроковало комадање лешева, али и оштећење породичне куће Радосављевића.

Напослетку је ушао и украо један видео-рекордер и један даљински управљач... а онда отишао, као да се ништа није десило, до кафића "Лотус", гдје је рекао Губеровићу да је задатак извршен.

 

 

ОПТУЖНИЦА И ПРЕСУДЕ

Први пут оптужница за убиство породице Радосављевић из Дарувара је подигнута 26. марта 1992. године пред Војним државним тужилаштвом Републике Хрватске у Бјеловару под ознаком KT-86/92  и то само за Јожицу Мудрог у коме се он теретио за кривично дело четири убиства и тешко дело против опште сигурности, као и крађа, али је касније 29. јануара 1993. године ова оптужница имала неких измјена. На суђењима је Јожица Мудри био присутан.

Прва пресуда је донета у Окружном суду у Бјеловару 7. јануара 1994. године и гласила је 13 година затвора, а оптуженом Јожици Мудром се узело као олакшавајућа околност то што је био смањено урачунљив и учесник тзв. Домовинског рата. Касније је Врховни суд Републике Хрватске ову казну преиначио на 15 година затвора.

Породица убијених Радосављевића је више пута подносила тужбе за накнаду штете од Републике Хрватске, али је све то завршавано безуспјешно. Штавише, Радин отац Петар Радосављевић је умро у току парничног поступка, а Радина сестра Милица све што је имала изгубила је тужећи се са хрватском државом. И Јованкина мајка Пела Медаковић је губила паринце од хрватске државе те морала да им плати скоро 10.000 куна.

 

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Милица (р. Радосављевић) с времена на вријеме одлази у Дарувар ради судске парнице, често је сусретала убицу Јожицу Мудрог који се сваки пут насмије и весело поздравља. Он је у затвору био пар година, а потом се вратио у Дарувар као угледан грађанин и поносни учесник тзв. Домовинског рата. Оженио се женом Данијелом, са којом има сина.
 
 

 



Да се не заборави и не понови!







































Skip Navigation Links