Масленица је назив  за злочиначку акцију хрватске војске у агресији на РС Крајину 22. јануара 1993. Том приликом је убијено око 350 војника крајшке војске и цивила, од чега 35 жена и троје дјеце млађе од 12 година, док се осам Срба води као нестало.

У овом етничком чишћењу су страдала сљедећа села гдје су Срби имали већину: Ислам Грчки, Кашић, Смоковић и национално мјешовита села: Мурвица, Црно, Земуник, Пољица, Ислам Латински.

На превоју "Мали Алан" је у засједи убијено 22 припадника Грачачке бригаде СВК.

Срби из тих споменутих села су прогнани, мучени, клани или одведени у хрватске логоре (сплитска Лора, шибенске Кулине и др.) одакле се мало ко вратио жив. И ти који су успјели да се врате и данас имају тешке-психофизичке посљедице.

Хрватско правосуђе и Хашки трибунал нису никада процесуирали злочинце који су починили и организовали овај злочин, иако овај злочин се сматра за један од најужаснијих на простору бивше Југославије 1990-их година.

ПРЕТХОДНИЦА

Разбијањем друге Југославије више од два милиона Срба нашло се на простору западно од ријеке Дрине, односно ван граница СР Србије. Ово се мисли на крајеве западно од ријеке Дрине гдје су имали релативну или апсолутну већину: Славонија, Кордун, Банија, Херцеговина, Лика, Босна, Далмација, Дубровник, Барања, Горски Котари... или пак у Вардарској Македонији и Црној Гори.

Власти СР Хрватске су у јесен 1990. илегално увезли велику количину наоружања, а у зиму промјенили Устав, тако што су Србе прогласили националном мањином и избацили назив "социјалистичка", умјесто петокраке шаховница постаје симбол Хрватске. То је довело до великог заоштравања односа и напетости између Срба и Хрвата. Почиње да васкрсава усташтво и јавно се промовише.

Средином 1991. године на простору од Вардара па до Триглава донијело је са собом и велике ратне сукобе, прогоне и страдања, пошто словеначки и хрватски сепаратисти су жељели да поред самосталности добију и етнички чисту хрватску државу. Тиме би био остварен вишевјековни сан Хрвата о независној држави.

Хрватска полиција почиње упаде у незаштићена мјеста, а Срби одговарају подизањем барикада. ЈНА је све до септембра 1991. била тампон зона, а онда је и сама била нападнута од хрватских паравојника. Тада почињу у Хрватску да се враћају усташе и њихови потомци који су након 1945. емигрирали у иностранство (Аустралија, САД, Канада, Њемачка, Аргентина, Шпанија, Италија, Парагвај...).

Колоне као судбина недужних цивила

Тако је отпочео и грађански рат у Хрватској који је трајао пуне четири године. У том рату је створена РС Крајина, која је обухватала Сјеверну Далмацију, Лику, Кордун, Банију, Западну Славонију и Источну Славонију, Барању и Западни Срем.

У априлу 1992. године у централној југословенској републици Босни и Херцеговини напетости почињу да кључају и отпочиње крвави рат између три народа, који је трајао три године. У том рату је створена Српска Република Босна и Херцеговина. Док су Хрвати у Грудама прогласили Херцег-Босну, своју парадржаву у БиХ још 18. новембра 1991. године.

Муслиманске и хрватске ратне јединице у БиХ су такође имале пуно злочиначких акција, које су довеле до етничког чишћења Срба у Сарајеву, Сребреници, Бихаћу, Мостару, Горажду, Тузли, Орашју, Чапљини... Оснивани су системи концентрационих логора за мучење Срба (Дретељ, Дувно, Челебићи, Оџаку, Виктор Бубањ, Тарчин и др).

Хрватске снаге су током рата у Хрватској (1991-1995), имали низ злочиначких акција као што су: "Миљевачки плато", "Масленица", "Медачки џеп"... Исто тако покренуто је етничко чишћење Срба у урбаним среднинама: Сисак, Госпић, Задар, Осијек, Вуковар, Карловац, Загреб, Сплит, Дубровник, Вировитица, Бјеловар, Славонска Пожега и др.

НАЛОГОДАВЦИ И ОРГАНИЗАТОРИ

1. Јанко Бобетко, начелник Генералштаба хрватске војске;
2. Анте Готовина, генерал-пуковник хрватске војске и командант зборног подручја Сплит;
3. Анте Росо, генерал хрватске војске;
4. Мирко Норац, генерал хрватске војске;
5. Младен Маркач, командант специјалне јединице при МУП Хрватске;
6. Жељко Томљеновић, помоћник министра унутрашњих послова;
7. Фрањо Туђман, предсједник Хрватске (1990-1999);
8. Агим Чеку, командант артиљерије ХВ сектора "Велебит"
9. Дамир Крстичевић, комадант 4. гардијске бригаде "Пауци"

Злочинци у походу: Четврта гардијска бригада

ЗЛОЧИН

Дана 22. јануара 1993. хрватска војска покреће велику злочиначку акцију под шифрованим именом "Масленица 93".

Територија Српске Крајине коју је хрватска војска напала била је под заштитом Плавих шљемова у тзв. Ружичастим зонама, снага ОУН. Хрватска војска је успјела да дубоко продре у крајишку територију и заузме: Ислам Грчки, Кашић, Смоковић... и национално мешовита села: Мурвица, Црно, Земуник, Пољица, Ислам Латински.

Заузели су и аеродром на Земунику, ХЕ Перуча, Новиград, као и неколико врхова планине Велебит.

У овом покољу убијено је најмање 348 Срба, од чега добар дио цивила. Свједоци овог злочина су и војници УНПРОФОР-а.

Имања чији су власници Срби била су опљачкана и тотално уништена.

У избјеглиштву се нашло више од 10.000 људи из подвелебитских села са тог подручја.

ПОСЉЕДИЦЕ

За РС Крајину и СВК ово је био тежак ударац. Након овог пораза дошло је до сукоба у политичком и војном врху РС Крајине.

Између осталог, јединици којом је командовао Жељко Ражнатовић Аркан, забрањен је улазак у Киниску Крајину.

У наредним нападима на Српску Крајину, хрватске снаге су стезале обруч око Книна што је створило предуслове и добре позиције за извођење "Олује" у августу 1995. године.

Окупиране територије РСК после Малсенице

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Годинама након завршетка грађанског рата у Хрватској готово нико од крајишких Срба не враћа се на своја имања.

Хрватско становништво непријатељски дочекује Србе повратнике у Равне котаре и Буковицу, док правно-бирократски систем Републике Хрватске све чини да одмогне повратак људима на своја вишевјековна имања.

Иако је од злочина на Малом Алану прошло много година до данас на бившем југославенском простору никада није одржана ниједна јавна трибина, округли сто, научни скуп гдје би се кроз закључке могло покољењима казати о какво је монструозно злодјело учињено Србима: цивилима и војницима у Равним Котарима.

СУЂЕЊЕ И ОПТУЖНИЦЕ

Пред хрватским и међународним судовима за овај злочин још нико није процесуиран, односно нико није одговарао.

Стеван Веселиновић, један командант вода Грачачке бригаде СВК дао је почетком 2016. године Тужилаштву за ратне злочине у Београду изјаву и видео материјал где се јасно виде убиства 22 војника СВК и једне медицинске сестре Душанке Гаћеша, на превоју код Малог Алана, али Тужилаштво није до сада покренуло истрагу.

Стеван Веселиновић је такође ишао и у Канцеларију Хашког трибунала у Београду, али они нису били заинтересовани за тај случај.

ПУЛИКАЦИЈЕ

О Масленичком злочину до данас није написана ниједна књига, нити је снимљен иједан документарни филм.

ДИЦ Веритас је на свом порталу објавио галерију слика везано за Масленицу 1993. године на овом линку ОВДЈЕ. Упозоравамо да су слике изузетно потресне, па се не препоручују осјетљивим особама и млађима од 18 година.

ЗАКЉУЧАК

Агресија на Масленицу је само једна карика геноцидног ланца који се обрушио на Србе током деведесетих година 20. вијека од стране Туђмановог режима. У списима Хашког трибунала Фрањо Туђман је означен као главни у удруженом злочиначком подухвату.

Циљ власти коју је формирала партија Хрватска Демократска Заједница је да Србе елиминише не само са простора Равних Котара и Далмације већ и цијеле авнојевске Хрватске. За остваравање тог наума нису бирали средства и све је било подређено остварењу тог сна - самостална и чиста држава (етнички и вјерски).

С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за ратове на тлу бивше Југославије у посљедњој деценији другог миленијума, тешко је вјеровати да ће неко од хрватских злочинаца одговарати за оваква (не)дјела, као што је и овај масленички злочин.

ИМЕНА ЖРТАВА

Погинули војници РС Крајине

1. Алавања Тодора Синиша
2. Богуновић п. Које Момчило
3. Иванишевић п. Обрада Миле
4. Новаковић Милана Никола
5. Продан Илије Синиша
6. Стегњајић Александар
7. Скорић Бранка Младен
8. Видић Саве Љубомир
9. Видић Миланка Гордан
10. Маричић Петра Жељко
11. Стегњајић Николе Михајло
12. Баџа Јована Живко
13. Гњатовић Душана Јовица
14. Песељ Илије Обрад .
15. Пуповац Дане Бранко
16. Радека Чеде Ђорђе
17. Шкорић Николе Раде
18. Лежаја Прокопија Милан
19. Мишковић Стевана Здравко
20. Рујак Пантелије Драган
21. Новаковић Миле Чедомир
22. Војводић Радивоја Горан
23. Граовац Тоде Стеван
24. Граовац Богдана Момир
25. Матић Кузмана Новица
26. Витас Драгана Петар
27. Радак Љубана Мирко
28. Корда Луке Сретко
29. Добрић Драгољуба Новица
30. Миодраг Срђана Велибор
31. Пунош Саве Бранимир
32. Ивковић Ђуре Милан
33. Медаковић Љубана Владимир
34. Цвјетановић п. Душана Драшко
35. Јокић Милан
36. Кожул Крсте Бошко
37. Мишковић Јована Драган
38. Млинар Славка Душко
39. Млинар п. Марка Стеван
40. Олујић п. Стевана Јован
41. Суботић Зивка Драган
42. Тркуља Милан Ђуро
43. Вишић Момчила Жељко
44. Вујанић Раде Радослав
45. Парента п. Триве Невен
46. Парента Душана Младен
47. Парента п. Лазара Јандрија(Момо)
48. Парента Стевана Гојко
49. Чупић п. Тодора Ђуро
50. Жарковић п. Раде Милован
51. Жарковић Радивоја Саша
52. Лакић Миће Роберт
53. Миланко Ђуре Душан
54. Ђаковић Будимира Ђорђе
55. Милић Богдана Зоран
56. Поздер Мирослава Јован
57. Андић Милан
58. Кнежевић Никола
59. Матијаш Ђорђе
60. Радић Јована Милорад
61. Синобад Милана Драшко
62. Тишма Стевана Живко
63. Узелац п. Ђуре Раде
64. Девић п. Саве Динко
65. Делић Небојша
66. Цупаћ Николе Стеван
67. Цупаћ Драгојила Вељко
68. Цупаћ Вељка Драгослав
69. Илић Душана Алекса
70. Кресић Живка Небојша
71. Алавања п. Стевана Момир
72. Јанковић Петра Драган
73. Совиљ Љубомира Миле
74. Војводић Стевана Драган
75. Вулетић Бранка Драгиша
76. Јокић Мирослав
77. Узелац Николе Предраг
78. Мацура Петар
79. Тепша Душан
80. Томашевић Милана Душан
81. Опачић Луке Светозар
82. Опачић Вељка Драган
83. Опачић Миле Марко
84. Јокић Михајла Слободан
85. Љубичић-Мијић Николе Бошко
86. Медалић Љубомир
87. Опачић Мирка Горан
88. Вукша п. Стојана Милан
89. Вукша п. Душана Ратко
90. Маринковић Андрије Давид
91. Николић Симе Зоран
92. Јокић Милоша Бранко
93. Каран Лазе Драган
94. Чубрило Богдана Јанко
95. Рутаљ Раде Драгослав
96. Цупаћ Милош Ђуре
97. Цупаћ Јандрије Борислав
98. Гњатовић Владе Петар
99. Опсеница Бранко
100. Штрбац Илије Божо
101. Ардалић Мирка Боривој
102. Гагић Миле Миленко
103. Шапоња Миле Жељко
104. Даничић Спасенија Зоран
105. Даничић Ђуре Ђуро
106. Дуброја Николе Драго
107. Граовац Гојка Милан
108. Паравиња Крсте Милан
109. Паравиња Спасеније Слободан
110. Простран Стојана Срђан
111. Простран Златко
112. Простран п. Тривуна Петар
113. Рајћевић Петра Јован
114. Рајчевић Бошка Мирко
115. Рајчевић Јанка Саво
116. Врањковић Далибор (тако идентификован)
117. Момић Мирослав
118. Допуђ Владимира Стеван
119. Лончар Стевана Жељко
120. Пуповац п. Дане Миленко
121. Драча п. Јована Шпиро
122. Субашић Војина Неђељко
123. Богуновић Мрка Предраг
124. Банић Бранка Драган
125. Драча Глише Јован
126. Драча п. Обрада Миле
127. Ерцег Миле Ђуко
128. Јавор п. Живка Драган
129. Јавор Петра Зоран
130. Јавор Лазе Никола
131. Косовић Радомир
132. Ковачевић Душана Милорад
133. Маричић Боже Џон
134. Суботић Андрије Дејан
135. Драгић Милан
136. Борић Милана Стаменко
137. Вила Предраг
138. Рајић Жељко
139. Пешељ Илије Обрад
140. Дракулић Богдан
141. Рокнић Жељко
142. Самарџија Милош
143. Јокић Мишо
144. Јосимовић Светозара Бранко
145. Вишић Станка Љубиша
146. Пуповац Душана Мирослав
147. Матић Слободана Радивој
148. Олујић Стево
149. Милутиновић Свете Миле
150. Гагић Лазе Сретко
151. Лакић Спасенија Гњатија
152. Лацмановић Војина Момчило
153. Драгичевић п. Стојана Милош
154. Остојић Јове Спасеније
155. Парента Лаке Младен
156. Радека Ђорђе
157. Алавања Јове Мирко
158. Гагић Павла Дмитар
159. Алавања Уроша Александар
160. Бјелановић Војин
161. Дрча пок. Миле Вујо
162. Маленица Стевана Невен
163. Малбаша Николе Мирко
164. Веселиновић Душана Зоран
165. Перић Милан
166. Вуканац пок. Милана Душан
167. Петровић Николе Живко
168. Кнежевић Небојша
169. Ђурђевић Славен
170. Скадарко Ђорђе
171. Ђујић Невен
172. Баљак Милан
173. Сузић Антоније Мирослав
174. Шпановић Тихомир
175. Косановић Милана Милорад
176. Мишљеновић Миле Илија
177. Банда Бранко
178. Кукавица п. Марка Ђуро
179. Паравиња Богдана Жарко
180. Кужет Момира Предраг
181. Кужет Саве Момир
182. Поповић п. Душана Ивица
183. Баљак Марка Гроздан
184. Вранковић Ћире Момир
185. Репаја Мирка Бошко
186. Ракић Владимира Душан
187. Павличић п. Новака Никола
188. Катарић Станка Миле
189. Олујић Владимира Драган
190. Богуновић Андрије Никола
191. Миздрак Саве Здравко
192. Војводић П. Стевана Младен
193. Врачар Богдан

Нестала лица

1. Деспот Ж. Јована Стана
2. Деспот Раде Јован
3. Узелац Ане Мишо
4. Узелац Ана рођ. Баљак
5. Новаковић ж. Драге Данка
6. Мацавара п. Илије Бранко
7. Опачић уд. Спасе Марија
8. Павић пок. Петра Радослав
9. Банић Мирка Александар
10. Вишић Илија Славка

Погинули добровољци из Републике Српске

1. Крчмар Саве Миљенко
2. Томић Милана Лука
3. Лазетић Радована Бранимир
4. Вукобрат Милана Драган
5. Брадара Луке Марко
6. Вучић Новака Раде
7. Пезеровић Драган
8. Миличевић Мирослав
9. Ирић Марко
10. Кресојевић Ненада Миладин
11. Сљепчевић Милорад
12. Павновић Велимир
13. Миланковић Вељко
14. Ђурић Милана Душан
15. Жарковић Светка Саво
16. Гарић п. Миливоја Невенко
17. Симан Остоје Мирослав
18. Јосић Илије Жељко

Погинули добровољци из СР Југославије

1. Вујић Саво
2. Милосављевић Ненад
3. Милосављевић Драган
4. Стојановић Александра Милан
5. Бокан Милана Душан
6. Миљковић Мирјана
7. Мујаковић Мустафе Суад
8. Плестењак Јосипа Мирослав
9. Лапчевић Владена Милутин
10. Антић Илије Богољуб
11. Глишовић Милутина Младен
12. Рашовић Благоја Зоран
13. Гаврић Милована Братислав
14. Башчаревић Недељка Миодраг
15. Василић Нинка Мићо
16. Белеслин Момчило
17. Кебет Ратимира Саша
18. Тадић Милована Петар
19. Јовановић Зоран
20. Симић Драгољуба Славољуб
21. Чепрња Живко
22. Ћосицх Љубе Раде
23. Ђорђевић Слободана Добросав
24. Ристић Богдана Славко
25. Савић Милана Драган
26. Симић Љубиша
27. Петровић Мико
28. Бујукулић Зоран
29. Максић Зоран
30. Петрусиси Перо
31. Граовац Славко
32. Николић Милентија Владислав
33. Туро Ото
34. Станојевић Милана Бранков
35. Јаношевић Остоја
36. Зољић Драган
37. Ковач Игњат
38. Милосављевић Свет. Драгослав
39. Рајачић Лазара Велимир
40. Ђокић Милорада Радмил
41. Богдановић Јове Саша
42. Мишковић Живка Александар
43. Радивојевић Александра Драган
44. Илић Светислава Радослав
45. Чонић Срђан
46. Ћирковић Данила Горан
47. Миличев Драган
48. Вујколић Зоран
49. Илић Владимира Жикица
50. Стојковић Марта Драган
51. Харамбашић Милан

Погинули цивили

1. Драча Инес
2. Драча Станко
3. Богуновић п. Лазе Бранко
4. Јокић Николе Наташа
5. Лакић Мирка Дарко
6. Бербер Трњина
7. Пуповац Даница
8. Радмановић-Пуповац Софија
9. Скорић Раде
10. Драгичхевић п. Крсте Јања
11. Дерача уд. Јандрије Марија
12. Чагић уд. Сретка Марта
13. Калуђеровић Стојана Нада
14. Катић п. Јован Божо
15. Калић-Алавања ж. Боже Васиља
16. Кнежевић Крсте Бошко
17. Нонковић уд. Крсте Стевка
18. Пантелић уд. Јове Ружица
19. Пуповац Паје Миленко
20. Сљепица Јандре Јован
21. Симичевић Луке Милица
22. Миљевић р. Инић Олга
23. Арчаба Мурка Јока
24. Кнежевић Милица
25. Кнежевић Гиро
26. Витас Петера Милена
27. Цупаћ Дане Софија
28. Узелац Андрије Маринко
29. Сеуљица Аница
30. Трбовић Душана Драгица
31. Поповић Драгија
32. Опачић Смиљана
33. Ивковић п. Луке Анте
34. Гагић Миленка Милена
35. Гагић Миленка Милан
36. Граовац Косара
37. Ћустрић Петра Јован
38. Граовац Драге Давор
39. Радић Божица
40. Вишић Јована Војин
41. Колуњић Никола
42. Суботић Манда
43. Гагић Богдан
44. Дрча Стојана Момчило
45. Црнобрња Невенка
46. Црнобрња Сњежана
47. Вртача Нада
48. Сљепица п. Јована Здравко
49. Кожул уд. Миленка Драгиња
50. Девић ж. Милана Олга
51. Мркић Дамјана Велимир
52. Крнета Момир
53. Остојић Милан Жељко
54. Узелац п. Ђуре Раде
55. Видић Миланка Гордан

Убијени на Малом Алану

1. Бркљач (Лазо) Дане, 1947. Грачац - Грачац;
2. Будимир (Јован) Душан, 1953. Зрмања -Грачац;
3. Драгичевић (Јово) Милан, 1965. Штикада - Грачац;
4. Драгичевић (Марко) Миодраг, 1972. Грачац - Грачац;
5. Ђурић (Илија) Ђорђе, 1954. Грачац - Грачац;
6. Гаћеша (Милан) Душанка, 1967. Грачац - Грачац;
7. Грозданић (Стеван Богдан, 1959. Вучипоље - Грачац;
8. Јелача (Никола) Ђоко, 1956. Кијани - Грачац;
9. Јелача (Јово) Ђурађ, 1945. Кијани - Грачац;
10. Јелача (Тодор) Никола, 1953. Граб - Грачац;
11. Јокић (Иван Жељко), 1963. Госпић - Госпић;
12. Јованчевић (Раде) Душан, 1973. Малован - Грачац;
13. Колунџић (Светко) Ђорђе, 1971. Задар - Задар;
14. Мандић (Петар) Миленко, 1970. Грачац - Грачац;
15. Марјановић (Драган) Младен, 1970. Грачац - Грачац;
16. Седлан (Јован) Радомир, 1960. Грачац - Грачац;
17. Станисављевић (Милан) Бошко, 1952. Дошићи - Грачац;
18. Швоња (Тоде) Станко, 1965. Вучјак - Грачац;
19. Трифковић (Неђо) Драган, 1974. Грачац - Грачац;
20. Веселиновић (Љубо) Бошко, 1956. Голубић - Книн;
21. Веселиновић (Љубан) Дарко, 1966. Голубић - Обровац;
22. Веселиновић (Тодор) Милан, 1945. Граб – Грачац.