Карловачка кристална ноћ 1991-1992 - www.zlocininadsrbima.com


Време: Распад СФР Југославије и ратови 1990-их

Област: Кордун


Карловачка кристална ноћ 1991-1992



Карловачка кристална ноћ је назив за рушење, ломљење, паљење и минирање локала, угоститељских објеката на подручју града Карловца, на Кордуну почетком деведесетих година 20. вијека када је започео процес разбијања социјалистичке Југославије.

Овај начин застрашивања Срба су радили хрватски екстремисти и припадници паравојних формација по директиви централе странке ХДЗ-а је био део етничког чишћења, тачније "Рјешавања србског питања у Хрватској".

Процењује се да је у самом Карловцу и ближој околини уништено најмање 300 локала и радњи чији су власници Срби, од чега је само мањи део познат, именом објекта и власника.

Хрватске власти, али и невладине органзације након 2000. године никада се овим проблемом бавиле, него су срамно ћутале и правили се да овај злочин не постоји. Написано је само неколико чланака на интерету, што је недовољно.

Поред тога, ни хрватско правосуђе такође никада није ове случајеве адекватно процесуирало, јер су били у страху за своју личну сигурност. Када би се и десило да неко од оштећених покрене приватно тужбу против државе били су одбијани и морали су да плате трошкове судске парнице.

Овакви случајеви уништавања србске имовине и застрашивања нису били само у Карловцу, већ и другим градовима односно урбаним насељима СР Хрватске, као што су: Госпић, Задар, Вуковар, Винковци, Осијек, Загреб, Сисак, Шибеник, Бјеловар итд... што довољно говори да је ово био планирани злочин у режији Фрање Туђмана и његових блиских сарадника из Хрватске Демократске Заједнице.

РАТ И ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА У ХРВАТСКОЈ 1990-их ГОДИНА

Вуковар - Госпић - Бљесак - Олуја - Грубори - Медачки џеп - Сисак - Миљевачки плато

Радосављевић - Бојан Весовић - Бјеловар - Карловац - Плитвице - Паулин Двор - Масленица

Породица Зец  - Рокнић - Олујић - Божићни Устав - Книн - МалешевићКорански мост

Караџићево - Логор Лора - Логор Рибарска колиба - Осијек  - Афера Шпегељ - Максимир

Задар - Откос - Оркан - Удбина - Слободан Зуровац - Логор Керестинец - Пакрачка пољана

Вариводе - Дан устанка - Борово Село - Књигоцид - Книн је пао у Београду - Јесење Кише

 

 

ПРЕТХОДНИЦА

СФР Југославија је била федеративна држава састављена од 6 република(СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија). И Југославија и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живели у СФРЈ.

Друштвено-економско уређење је био социјализам. Устав Југославије од 1974. године донео је децентрализацију земље, која је касније омогућила сепаратистичким снагама у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.

Крајем 1989. године Савезна скупштина доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замењује вишепартијск систем. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.

Крајем јануара 1990. године долази до распада Савеза Комуниста Југославије, на чувеном XIV конгресу СКЈ у Београду, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе СФРЈ. Словеначка делегација напушта заседање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање.


Југославенска шесторка: Булатовић, Кучан, Туђман, Глигоров, Изетбеговић и Милошевић

Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је после 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.

Ситуација у СР Хрватској

Након одржаних вишестраначких избора у СР Хрватској 22. априла 1990. године у Хрватској је победила странка Хрватса Демократска Заједница која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за независности тј. одвајање СР Хрватске од СФРЈ. У целој СР Хрватској владала је велика еуфорија због победе ХДЗ на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видети слике усташких злочинаца (Анте Павелића, Алојзије Степинац, Вјекослав Лубурић ...), усташки поздрави и чути усташке песме. Србима у СР Хрватској је то будило аветна сећања на прогоне и геноцид из времена НДХ.

Већ у пролеће странка ХДЗ и Фрањо Туђман су преузели контролу над полицијом, медијима, Тужилаштвом и државном управом. Србски кадови из полиције су очишћени у пролеће 1990. одмах по преузимању власти, тако што су нереди на Максимиру (загребачком стадиону), између фудбалских навијача НК Динамо и ФК Црвене звезде злоупотребљени и искориштени у пропагандне сврхе са антисрбским предзнаком. Тако је кренуо медијски рат против свега што је србско и југославенско.

Власт СР Хрватске у Загребу, је током лета донела одлуку да формира себи и оружане снаге. Октобра и новембра 1990. године у СР Хрватску илегално увезена велика количина наоружања за потребе резервног састава полиције, чланова ХДЗ и ХОС. Ту акцију су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у тадашњој влади Хрватске. Контраобвештајна служба ЈНА је снимила филм о овом подухвату на војном полигону ЈНА у Гакову октобра 1990. године, а 27. јануара 1991. то и објавио на ТВ Београд. Дана 22. децембра 1990. у Сабору је свечано проглашен "Божићни Устав", којим су Срби изгубили деценијску конститутивност, а Хрватска избацила назив "социјалистичка" из свог назива.

Од маја 1990. године ситуација у СР Хрватској се из дана у дан погоршавала и Срби су били страховито уплашени за своју личну сигурност и своје имовине. Редовно су се могли видети и усташки графити, пароле, плакати, а велики број Срба је преко телефона добијао претње да морају да се иселе из својих кућа и оду у СР Србију. Добијали су чак и претећа писма у којима је стајао потпис "ХДЗ". Овакве претње су добијали чак и Хрвати који су били у брачној заједници са Србима...

Срби у Хрватској су добијали отказе на послу, а чак су им и деца психо-физички малтретирана у школама. У скоро свим насљеима где су Хрвати имали апсолутну или релативну већину постојали су одређни чланови странке ХДЗ који су имали задатак да пазе на кретање својих комшија Срба (шпијунажа).

Ситуација у Карловцу

Карловац је највећи град на Кордуну, област која се налази на сјеверозападу Балканског полуострва, на тромеђи Балкана, Паноније и Јулијских Алпа. Удаљен је 55 км југозападно од Загреба, 100 км западно од Сиска и 130 км источно од Ријеке.

Град Карловац лежи на четири ријеке: Купа, Корана, Добра и Мрежница. Ово сам Карловац чини изузетно богатом флором ии фауном.

У XVI вијеку Хабзбуршка монархија је у том пустој области Баније сазидала војно утврђење за одбрану од османлијске инвазије које су ишле ка средишњој Европи. Занимљиво је да су Турци седам пута опсједали Каловац, али га никада нису освојили. Мало даље Карловца била је посебна област Војна Крајина све то 1881. године под управом Бечког двора. Тек 1763. године Карловац почиње да се развија економски и привредни раст је убрзан јер је војна управа замјењена цивилном.

Православна црква Св. Николе је сазидана 1795. године... а наредних деценија познато је као карловачко "златно доба". Тако је било све до почетка 20. стољећа када је отпочео Први свјетски рат.

У граду Карловцу се налази и сједиште Горњокарловачке епархије.

Многи становници су мобилисани у аустроугарску војску и послати у рат на три фронта: Тирол против Италијана, у Подриње портив Срба и у Галицију против Руса. Средином новембра 1918. године Војска Краљевине Србије је ослободила Карловац.

Након стварања државе: Краљевине СХС, Карловац је припао Савској бановини. Тада настаје нови привредни раст и развој града.

За вријеме Другог свјетског рата град Карловац су окупирале усташе и цијело подручје је ушло је у састав Независне Државе Хрватске у коме су главну ријеч водили поглавник Анте Павелић и кардинал Алојзије Степинац.

Многи Срби из Карловца су били одвођени у концентрационе логоре: Јадовно, Јастребарско, Јасеновац и др. Док су такође прављене масовне ликвидације по Карловцу, а имовина Срба пљачкана и уништавана.


Прослава прве годишњице стварања НДХ у Карловцу

Ти злочини су након 1945. године нарушили националну структуру, па су Хрвати касније имали релативну већину.

У вријеме социјалистичке Југославије Карловац је наставио да се развија и постао трећи индустријски центар авнојевске Хрватске. Град је седамдесетих и осамдесетих обиловао са многим спортско-друштвено-образовним садржајем што је привлачило пуно људи из руралних средина.

 

СВЈЕДОЧЕЊА

Један од ријетких карловачких Срба који су јавно проговорили о кристалној ноћи, односно пљачки и рушењу локала и кућа чији су власници Срби, јесте Недељко Малешевић рођен 1957. године у оближњем селу Братина.

- "Кућу у кaрловaчком нaсeљу Дрeжник, у близини Жeљeзничког колодворa мој отац је сaгрaдио 1967. годинe. У њу сaм сe са обитeљи прeсeлио 1983. године, кaдa смо ja и брaт, профeсионaлни конобaр, у осaмдeсeтaк квaдрaтa отворили локaл 'МГ'. Ja сaм стaновaо у призeмљу, a брaт нa кaту кућe, у коjоj су билa двa трособнa стaнa.

У мajу 1991. почeли смо добивaти првe aнонимнe тeлeфонскe приjeтњe: спомињaли су убоjствa, изговaрaли риjeчи коje ми je и дaнaс нeугодно поновити.

Одмaх смо сe обрaтили тaдaшњeм нaчeлнику кaрловaчкe Полициjскe упрaвe Ивaну Штajдухaру, коjи нaм je добронaмjeрно кaзaо дa сe склонимо aко имaмо гдje кaкву родбину. Тaj je нaчeлник био jaко добaр човjeк, коjи je 1993. отишaо у пeнзиjу; чуо сaм дa je и он имaо нeугодности због сличних сугeстиja коje je дaвaо...

Локaл ти je минирaн Нeдeљко, остaни гдje jeси, jaвио ми je сусjeд. Потом ми je то, нaкон што сaм гa нaзвaо, потврдио инспeктор у Кaрловцу. Било je то 25. октобрa 1991. године...

Брат Глишо је отишао са породицом у Нови Сад, а ја се 23. децембра 1991. године враћам у Карловац. Обишао сам мајку у Братини јер су и њој пријетили, а онда 27. децембра ми је и кућа минирана...

Тужбу против Рeпубликe Хрвaтскe подигaо сaм jeр имaм спис у коjeм стоjи дa сe рaдило о тeрористичком aкту, по ондaшњeм зaкону, коjи je кaсниje измиjeњeн, имaли смо прaво нa одштeтни зaхтjeв jeр нисмо били у зони рaтног дjeловaњa.

Фaрсa je трajaлa нeколико годинa, дa бисмо нaкрajу били одбиjeни под обрaзложeњeм дa смо били у зони рaтног дjeловaњa, иaко имaм докумeнт у коjeм су грaдскe влaсти Кaрловцa рeклe дa ту ниje било рaтног дjeловaњa, aли суд то ниje увaжио".

 

ИМЕНА ОБЈЕКАТА И ВЛАСНИКА

Доле у табели је само делимични списак, оних објеката које су бивши становници Карловца и околине навели.

РБ НАЗИВ ОБЈЕКТА ИМЕ ВЛАСНИКА
1  Топ  Никола Бусић
2  Папига  Миленко Марјановић
3  Шубару  Никола Вујновић
4  Ами  Бранко Матијевић
5  Јасмин  Јасмин Илазовић
6  Сирена  Милан Кокир
7  Градска стража  Боро Нинковић
8  Цвек  (непознат)
9  Џоли  Миленко Мраовић
10  Регимента  (непознат)
11  Top Gun  Гојко Радуловић
12  Студио  Милан Арлов
13  Рубин  Свето Ћакић
14    
15  Турист  Драган Божић
16  МГ  Недељко и Глишо Малешевић
17  Чарда  Урош Мирић и Ђорђе Кривокућа
18  Стари Млин  Никола Лолић
19  Томато  Жика Узелац
20  Седмерац  Пешкир
21  Код Милоша  (непознат)
22  Амадеус  Вулетић
23  Бест  (непознат)
24  Кеч  (непознат)

 

ПОСЉЕДИЦЕ

Разбијање Југославије је настављено, а Хрватка је срљала у рат, баш онако како је хрватски државни врх и желио. Десетине хиљада Срба је напустило Карловац у страху за своју личну сигруност, као и својих породица.

Иначе у Карловцу у рану јесен 1991. године десила су се два позната злочина: прво је убиство 13 Срба тј. резервиста ЈНА на Коранском мосту, а друго је убиство породице Рокнић, тачније троје цивила: Марко Рокнић (40), његова кћи Данијела (14) и његова сестра Драгица.

Саборни храм Св. Николе у Карловцу је срушен у два наврата. То су учинили припадници хрватске паравојске ткз. Збор Народне Гарде у ноћи између 28. и 29. децембра 1991. године. Две године касније је поново оштећен 19. јула 1993. године, а онда 25. децембра 1993. године  на римокатолички Божић је стручно миниран са експлозивом велике разорне моћи. Тог дана је сришена и зграда Горњокарловачке епархије и Дом црквене општине карловачке.

Рат у Хрватској је трајао четири године, а завршио се тако што је хрватска Влада добила од Запада "зелено светло" да изврши злочиначке акције: "Бљесак" у мају 1995. године и три мјесеца касније "Олуја", када су Срби са Кордуна, Баније, Лике и Сјеверне Далмације прогнани са својих вјековних огњишта.

 

ГОДИНАМА КАСНИЈЕ

Након рата мали број Срба се вратио у Хрватску, а поготово у град Карловац. Дочекивале су их увреде и непријатељско расположење локалног становништва.

Правно-биркократски систем у Републици Хрватској је био тако направљен да одмогне повратницима и да им на све начине загорча живот.

Више од деценију и по у центру Карловца су стајале рушевине православне светиње, а онда је упорношћу епископа далматинског Фотија покренута је иницијатива да се обнови Саборни храм. Обнова је почела 2005. године, а груби радови су завршени тек посље двије године.

Република Хрватска је 1. јула 2013. године примљена у чланство Европске уније, а да није расчистила са својом злочиначком прошлости, односно прогоном више од 650.000 Срба током 1990-их година као и унштавање културно-историјске баштине и вјерских објеката.

 

ПУБЛИКАЦИЈЕ

До данас није снимљен ниједан документарни филм о Карловачкој кристалној ноћи деведесетих година, нити је објављена нека књига у којој би се могло евидентирати већина уништених локала, као и исповјести жртава овог монструозног злодјела.

Поред тога није одржана ниједна јавна трибина, нити један научни скуп, округли сто са овом тематиком, како у Републици Хрватској, тако и у Босни и Херцеговини и Републици Србији.

Ово само указује на неспремности хрватског друштва да се суочи са својом историјом.



Оцените нам овај чланак:

Да се не заборави и не понови!




Ако преносите текстове са нашег портала, будите љубазни и ставите да је наш сајт извор података.
Ово није законом уређено, али је морално и спада у медијску коректност. Хвала унапред!







































Skip Navigation Links