Задарска кристална ноћ или Прогон задарских Срба је назив за рушилачки поход хрватских шовиниста у Задру 2. маја 1991. године, када је више од 2.000 Хрвата наоружаних палицама, моткама, каменицама, шипкама, флашама кренуло у уништавање и пљачкање имовине Срба (кућа или викендица) и локала фирми из СР Србије.
Уништено је више од 130 објеката и 470 србских кућа за један дан. Годинама касније покушано је да се одржи суђење виновницима и налогодавцима, али без успјеха.
Ово је догађај с почетка деведесетих година 20. вијека када је разбијана СФР Југославија од стране унутрашњих сепаратиста, који су имали помоћ страних сигурносно-обавјештајних служби из земаља НАТО пакта. Уствари, овај догађај је предсказао будућа дешавања на југославенском простору: ратове, прогоне, масовна убиства, палеж, пљачку и огромну материјалну штету.
За овај злочин у Задру није одговарао нико, јер су у ово злодјело умјешани највиши државни функционери СР Хрватске, па је на крају 2002. године Војно тужилаштво у Загребу овај случај затворило.
ПРЕТХОДНИЦА
Југославија је била федеративна држава састављена од шест република: СР Словенија, СР Хрватска, СР Босна и Херцеговина, СР Црна Гора, СР Србија и СР Македонија... с тим да је СР Србија имала двије покрјине: АП Војводина и САП Косово и Метохија. И СФРЈ и ЈНА су биле по својој дефиницији замишљене на братству и јединиству свих народа и народности који су живили од Вардара па до Триглава и од Ђердапа до Јадрана.
Југославенска федерација 1974-1992
Друштвено-економско уређење је био социјализам, односно диктарура пролетеријата и радничко самоуправљање. Политички систем је био једнопартијски, односно владао је Савез Комуниста.
Устав Југославије од 1974. године донио је децентрализацију земље, која је омогућила сепаратистичким снагама прво у Словенији и Хрватској, а касније и у Босни и Херцеговини, да започну разбијање Југославије, праћено крвавим ратовима и прогонима. У свим Уставима Југославије, Југословенска Народна Армија је била дефинисана као једина оружана сила на територији западног Балкана, а самим тиме и једини међународно признати војни субјекат.
ЈНА је створена на традицији Титових партизана
Савезна скупштина августа 1989. године доноси амандмане на Устав, па тако се једнопартијски систем замјењује вишепартијски систем почетком наредне године. Што је значило да поред једине до тада партије СКЈ, сада могу да се оснивају и друге странке.
Савеза Комуниста Југославије се распада 23. јануара 1990. на чувеном XIV конгресу у београдском Сава Центру, када је дошло до оштрих вербалних сукоба словеначких и делегата из СР Србије, око виђења будућности заједничке државе. У то вријеме, Њемачка је била уједињена, а "гвоздена завјеса" је у земљама Варшавског пакта већ била пробијена и на дјелу су отпочеле ткз. Обојене револуције.
Југославенска шесторка мистерије
Словеначка делегација напушта засједање, одмах затим и делегација СР Хрватске, чиме је рад конгреса доведен у питање. Након њих и делегације СР Босне и Херцеговине и СР Македоније напуштају рад конгреса. Тако је након 45 година прекинута владавина комуниста у Југославији.
Заправо тада је друга јужнославенска држава озбиљно нагрижена унутрашњим сепаратизмима, који су врло брзо добили велику помоћ спољних фактора, прије свега: Ватикана, Европске Уније и САД. Касније исламских земаља сјеверне Африке, Блиског и Средњег Истока. Њихов циљ је био убацивање радикалних исламиста у Европу и ширење Ислама.
Ситуација у СР Хрватској
Након одржаних вишестраначких избора у авнојевској Хрватској 22. априла 1990. године побједила је странка Хрватса Демократска Заједница која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за независности тј. одвајање СР Хрватске од СФР Југославије.
У цијелој авнијевској Хрватској владала је велика еуфорија због тријумфа партије Хрватска Демократска Заједница на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видјети слике хрватских фашистичких злочинаца (Анте Павелића, Алојзије Степинац, Вјекослав Лубурић ...), чути шовинистичи (усташки) поздрави и стихови, исписвање антисрбских графита. Србима у СР Хрватској је то будило авјетна сјећања на прогоне и геноцид из времена НДХ.
Туђман Рачану: Ти их замајавај, прави се добар
Већ у мају 1990. године странка ХДЗ и Фрањо Туђман су преузели контролу над Полицијом, Тужилаштвом, медијима и државном управом. Србски кадрови из Министарства Унутрашњих Послова су очишћени у јуну и јулу 1990. године врло брзо по преузимању власти, тако што су нереди на Максимиру (загребачком стадиону), између навијача НК Динамо и ФК Црвене звезде злоупотребљени и искориштени у пропагандне сврхе са антисрбским предзнаком. Тако је кренуо медијски рат против свега што је србско и југославенско.
Власт СР Хрватске у Загребу, је током љета донела одлуку да формира себи и оружане снаге. Октобра и новембра 1990. године у СР Хрватску илегално увезена велика количина наоружања за потребе резервног састава полиције, чланова ХДЗ и ХОС. Ту акцију су водили Мартин Шпегељ и Јосип Бољковац, министри у тадашњој Влади СР Хрватске. Контраобвештајна служба ЈНА је снимила филм о овом подухвату на војном полигону ЈНА у Гакову октобра 1990. године, а 27. јануара 1991. године увече то је објавио и ТВ Београд.
Дана 22. децембра 1990. у Сабору је свечано проглашен "Божићни Устав", којим су Срби изгубили деценијску конститутивност, а Хрватска избацила назив "социјалистичка" из свог назива.
Еуфорија каква се не памти: Остватење сна
Од маја 1990. године ситуација у СР Хрватској се из дана у дан погоршавала и Срби су били страховито уплашени за своју личну сигурност и своје имовине. Редовно су се могли видети пароле, плакати, а велики број Срба је преко телефона добијао пријетње да морају да се одселе из својих домова и оду у СР Србију. Добијали су чак и увредљива писма у којима је стајао потпис "ХДЗ". Овакве поруке су добијали чак и Хрвати који су били у брачној заједници са Србима...
Срби у Хрватској су добијали отказе на послу, а чак су им и дјеца психо-физички малтретирана у школама. У скоро свим насељима гдје су Хрвати имали апсолутну или релативну већину постојали су одређни чланови странке ХДЗ који су имали задатак да пазе на кретање својих комшија Срба (шпијунажа).
Ситуација у Задру
Задар је приморски град који се налази на обали Јадранског мора у сјеверним дијеловима Далмације. Овдје одише медитерански начин живота и култура.
Ове крајеве су насељавали још у праисторијском добу, а касније стижу: Илири, Римљани, па чак су туда долазиле границе Византијског царства.
Јужни Славени у јадранске крајеве долазе у раном Средњем вијеку. Венеција је често ратовала са Угарском због Далмације, па се то осјетило и у Задру јер је град неколико пута рушен. Почетком 16. стољећа у ове крајеве долазе Турци Османлије. Од тог момента у Задар долази већи број Срба из турских провинција не желећи да прихвате ислам, иако је значајан Срба у задарском крају било и прије доласка Османлија.
Крајем XVIII стољећа Задар долази под контролу Аустрије, која га проглашава главним градом своје јужне провинције Далмације. Тако је било све до краја Првог свјетског рата, када је Задар заједно са већим делом Даламације припао Италији.
Јунак и понос далматинских Срба: Јнаковић Стојан
У Другом свјетском рату, водиле су се жестоке борбе између војске фашистичке Италије и Титових партизана за Задар и Далмацију, наручито након септембра 1943. када је Италија капитулирала. Касније након 1945. цела Далмација (укључујући и Задар) заједно са Истром потпада под СФРЈ, односно СР Хрватску. То је било први пут да Задар долази под власт Загреба.
Све до почетка 1990. године његови становници су живели углавном складно без већих проблема или инцидената на националној основи. У Задру је постојао велики школски центар намјењен питомцима Југословенске Народне Армије. Управо та касарна ЈНА је била велики проблем новој хрватској власти ХДЗ.
Према попису становништва из 1991. у Задру је било око 20% становника србске националности.
Од 1. марта 1991. хрватски полицајци су носили аутоматске пушке и ручне бомбе у редовним патролама. На свим прилазима Задру постављени су полицијски пунктови за контролу кретања људи и робе. Од тада је почело и психо-физичко малтретирање грађана Срба од стране хрватске Полиције.
Руководство ХДЗ-а у Задру је почетком 1991. године сачинило списак кућа, викендица, локала чији су власници Срби и које у наредним месецима треба уништити. Такође и списак "неподобних" Срба, односно особе које је требало ликвидирати.
ПОВОД ДИВЉАЊА
Ујутро 1. маја 1991. године на брду Штиковача у близини мјеста Полача, које је већински насељено Србима, погинуо је припадник специјалне полицијске јединице "Поскоци" Франко Ласица (23). Према службеној везрији у Хрватској, Ласицу су убили побуњени Срби из Книна.
Иако, постоји велика сумња у ову информацију, из разлога што је хрватској пропаганди "требала жртва", као и разлог за уништавање и пљачку србске имовине и прогон Срба са задарског подручија.
Исти тај дан 1. маја 1991. године, касно увече код Полаче убијен је србски младић Васо Пећер (20) који је извео своје овце на испашу.
РУШИЛАЧКИ ПОХОД
Дана 2. маја 1991. око 10 сати, почеле су се формирати колоне аутомобила у Задру у којима су били хрватски цивили наоружани палицама, гвозденим штанглама и чарапама преко главе. Узвикивали су усташке пароле и пријетње Србима да ће их клати.
Тог дана полицајци су били "на одмору“. Око 15 часова у Задар стиже више од 10 аутобуса из околине у којима су били младићи старости 18-25 година такође наоружани моткама и шипкама. И они су пјевали усташке песме "Ево зоре, ево дана" и упућивали увреде Србима.
Док су ишли до железничке станице већ су поломили неке локале. Иза њих је била једна група дјеце старости 5-15 година који су пљачкала србску имовину. Након њиховог проласка, ишли су старији људи који су поливали бензином локале и палили их.
У посљеподневним часовима, око 17 сати, тог 2. маја 1991. године са мјеста које се зове Гаженица, кренула је разјарена и наоружана маса ка центру града. У том рушилачком походу страдали су искључиво локали и куће чији су власници Срби.
Међу том разјареном масом било је пуно припадника МУП-а Хрватске, који су подстрекивали младиће да уништавају, пљачкају и ломе србску имовину. Крајњи циљ је био да се задарски Срби иселе, јер су хрватске власти могле да конфискују имовину Србима, али би већина и поред тога остала. Овјде је визија била да се рушењем и паљењем имовине утјера страх у кости међу србским живљем.
Употребљена је и велика количина експлозива, а и Полиција је тог 2. маја 1991. била повучена из града. Све то само потврђује да је овај поход био добро организован и недељама раније планиран. Јер већу количину експлозива посједује само МУП Хрватске.
Према изјавама Љубимира Барешића, србска имовина је била минирана од стране организованих група хрватских полицајаца и хрватских паравојника.
УНИШТЕНИ ЛОКАЛИ У ЗАДРУ
Приватни локали Срба
1. Штрбац Недељко, бријачка радња,
2. Штрбац Владимир, кафић ДМД, потпуно уништен,
3. Милосављевић Мирослав, кројачка радња, демолирана,
4. Букарица Мирко, гостиона "Стари град", потпуно уништена,
5. Корлат Ђуро, продавница лутака уништена и проваљено у стан који је демолиран,
6. Поповић Петар, кошаркаш "Задра", кафић "Тајмаут", уништен,
7. Ковачевић Стево, обућарска радња, разлупана,
8. Опачић Миодраг, видео-клуб "Бис", однето 1.200 касета, 1 камера, 2 видео-рикордера, 5 рефлектора,
9. Матић Петар, салон обуће, опљачкан и уништен,
10. Кричка Божо, салон рубља, опљачкан и уништен,
11. Кнежевић Перо, кафић "Перо", потпуно уништен,
12. Кнежевић Перо, кафић "Пен", потпуно уништен,
13. Дукић Зорица, ташнерска радња, опљачкана и уништена,
14. Рајчевић Мирослав, локал конфекције на пијаци, потпуно уништен,
15. Бабац Сенака и Драган, пицерија "Пет бунара", демолирана,
16. Миланковић Марија, гостионица "Мирни кутић", демолирана,
17. Војводић Урош, кафић "Рава", потпуно уништен (налази се на 100м од полицијске станице),
18. Ратковић Веселин, кафић "Гоги", демолиран,
19. Гњидић Војо, кафић "Јелена", демолиран и уништен,
20. Кожул Глишо, кафић "Аквариј", уништен,
21. Комазец Јово, кафић "Југа", демолиран,
22. Ласковић Бранко, кафић "Булевар", демолиран,
23. Арчаба Мирко, кафић "Амбасадор", демолиран,
24. Остојић Марко, бутик "Либертас", опљачкан и демолиран,
25. Богдановић Милан, кафић "Пејтон", демолиран,
26. Кресовић Бранко, ауто-школа "Задар - инокс", демолирана,
27. Алавања Миро, предузеће и самопослуга прехране, све уништено,
28. Голијанин Анђелко, предузеће за месне производе и прехрану, уништено,
29. Комазец Лепа, кројачка радња, уништена,
30. Продаја аутомобила "Весна", демолиран,
31. Лакић Славко, фризерски салон, уништен,
32. Трговачка радња на "Билом бригу", уништена,
33. Кафе бар "Кактус", демолиран,
34. Пуповац Бошко, ресторан "Бамби", демолиран,
35. Гладовић Ђуро, кућица "Тибо" - продаја обуће, опљачкана и уништена,
36. Гладовић Љубо, кућица "Тибо" - продаја обуће, опљачкана и уништена,
37. Варећак Марија, дућан стакла, полупан,
38. Кнежевић Владо, кућица типа "Тибо" - продавница текстила, опљачкана и демолирана,
39. Вукојевић Бранко, кућица типа "Тибо" - продавница текстила, опљачкана и демолирана,
40. Вукић Урош, кућица типа "Тибо" - продавница ручне радиности, опљачкана и демолирана,
41. Димовски Зоран, киоск типа "Тибо", опљачкан и демолиран,
42. Живановић Жика, киоск типа "Тибо", опљачкан и демолиран,
43-48. Беговић, пет киоска типа "Тибо", разна роба, уништени,
49. Цвијановић Милан, штанд за продају керамике,
50. Бабић Душан, киоск типа "Тибо", продаја обуће, опљачкан и демолиран,
51. Ћук Љубомир, штанд за продају разне робе, опљачкан и демолиран,
52. Калуђеровић Мишо, кафић "Гурман", демолиран,
53. Штрбац Стево, бријачки салон уништен, испред салона му запаљен аутомобил,
54. Шарић Живко, гостионица "Путник", демолирана и запаљена,
55. Маричић Петар, столарска радња, демолирана,
56. Пуповац Јованка, фризерски салон "Аријана", демолиран,
57. Гладовић Љубомир, киоск продаје обуће, демолиран,
58. Корлат Никола, продавница слика, опљачкана и демолирана,
59. Маричић божо, продавница ауто дијелова "Плимекс", демолирана,
60. Павић Живко, сајџијска радња "Зенит", демолирана,
61-75. 15 киоска, разних приватних власника на пијаци, роба опљачкана, киосци уништени,
76. Маричић Вељко и његов брат, киосци, уништени,
77. Приватни хотел, полупана стакла,
78. Пуповац Софија, педикирски салон, демолиран,
79. Савић Никола, месара, уништена,
80. Лакић Живко, бифе "Пролетер", демолиран,
81. Гњидић Илија, радња за сувенире, демолирана.
82. Бјелановић Зоран, локал на пијаци уништен,
83. Кута Ђуро, кафић код банке демолиран,
84. Жужа Душко, пекара запаљена,
85. Гајић Винко, предузеће "Вијак" уништено,
86. Драча Слободан, комисион уништен,
87. Лежајић Невен, предузеће уништено,
88. Гаица Јово, гостиона "Козара" оштећена,
89. Гаица Дринко, предузеће оштећено.
Приватне куће Срба
90. Сладаковић Марко, из Задра, кућа демолирана са намештајем,
91. Допуђ Димитрије, кућа-викендица у поседарју код задра, уништена и покрадена,
92. Златковић Јордан, кућа у сукошану, потпуно срушена,
93. Алавања Петар, кућа у Сукошану, срушена и демолирана,
94. Вараћек Марија, на кући у улици Пут Бокањца, полупани прозори,
95. Јокић Војин, у Филипу Јакову код Задра, срушена и демолирана кућа и спаљен намештај,
96. Шкулић Милан и Дивна, мјешани брак, хрват - српкиња, минирана кућа док су били на спавању, ујутру у 04:15 сати,
97. Рељић Милан, из Загреба, минирана кућа на острву Виру,
98. Покрајац Томо, стан, запаљен,
99. Недић Томислав, кућа, опљачкана и разорена,
100. Кудра Никола, аутомобил "Ситроен", запаљен
101. Мирковић Милош, кућа за одмор у ражанцу, запаљена,
102. Глигоровић Милош, кућа у Ражанцу, запаљена,
103. Кресовић Ђуро, кућа запаљена,
104. Драча Раде, кућа запаљена,
105-126. Викендице, 22 комада од више власника, на подручју Привлаке, Вира и Нина.
Локали друштвених фирми из СР Србије
127. "Нови дом", салон намјештаја, Београд, салон демолиран и опљачкан у потпуности, опљачкана роба одвезена камионима, једна фотеља је запаљена испред зграде задарског Суда,
128. Представништво "Јат"-а, потпуно демолирано,
129. "Путник" - Београд, услуге најма аутомобила, демолирано,
130. "Авис" - Београд, услуге најма аутомобила, демолирано,
131. "Беко" - Београд, иако раније исељен, локал је полупан,
132. "Меркур" - Бачка Паланка, продавница кожне галантерије, потпуно уништена и опљачкана,
133. "Клуз" - Београд, салон одјеће, уништен,
134. "Југотурс - туристичко представништво демолирано,
135. "Бетекс" ("Алкар") - Београд, продавница спортске одеће, опљачкана и демолирана,
136. "Петар Велебит" - Београд, продавница обуће, демолирана и опљачкана,
137. "Обућа" - Београд, продавница обуће, демолирана и запаљена,
138. "Фрушка гора" - Рума, продавница обуће, опљачкана и демолирана,
139. "југобанка" - Београд, разбијени излози,
140. "Чик" - Куманово, продавница обуће, демолирана и опљачкана,
141. "Стандард" - Зајечар, продавница кожне галантерије, демолирана и опљачкана,
142. "Симпо" - Врање, салон намештаја, демолиран и опљачкан,
143. "Војводина" - Стара Пазова, салон намештаја, опљачкан и демолиран,
144. "Ледер-ланд" Београд - локал на пијаци,
145-148. "Борба" - четири киоска, уништена и запаљена.
Уништени објекти у Бибињама
1. Павловић Бранко, из Корлата код Бенковаца, кућа спаљена,
2. Бојчић Гојко, ради у Швајцарској, кућа спаљена,
3. Др Боројевић, ради у Швајцарској, кућа опљачкана и спаљена,
4. Кресовић Милош, из Задра, кућа опљачкана и спаљена,
5. Кошевић Петр, из Задра, кућа опљачкана,
6. Ковач Милош, из Задра, кућа опљачкана и запаљена,
7. Вујатовић Мирко, из Задра, кућа спаљена,
8. Руменић Стево, из Задра, кућа запаљена,
9. Кресовић Ђуро, из Задра, кућа демолирана,
10. Самолов Стојан, кућа спаљена,
11. Рокнић Перо, кућа спаљена,
12. Др Живорад Зојић, кућа спаљена,
13. др Душан Рњак, кућа спаљена,
14. Ожеговић Страхиња, кућа спаљена,
15. Жунић Симо, кућа спаљена,
16. Павловић Владо, опљачкана кућа,
17. Ожеговић Мирко, опљачкана кућа,
18-27. Десет кућа у делу званом "Пунта" у Бибињама, запаљено,
28-37. петнаест кућа, у делу званом "Режани", запаљено.
НАЛОГОДАВЦИ
- Ливљанић Иве, начелник Општине Задар, касније амбасадор Републике Хрватске у Ватикану,
- Шекс Владимир, потпредсједник хрватског Парламента,
- Шале Петар, високи функционер ХДЗ из Загреба,
- Брзоја Љ. Иван, рођен 12.10.1954. године у Надину, општина Бенковац, начелник Полицијске управе Задар,
- Икић Ј. Анте, рођен 22.05.1953. године у Горици, општина Задар, радник ПУ Задар,
- Станић Томислав, високи функционер МУП Хрватске, начелник полиције у Задру.
Папа Јован Павле II и Иве Ливљанић, 1992.
ПОСЉЕДИЦЕ
Дан касније, 3. маја 1991. године Задар је био опустошен град, а у њему су биле банде које су и даље вршили пљачкање имовине Срба. Након овог рушилачког похода и пљачкања, велики број Срба из Задра и околине није се више осјећао сигурно и многи се одлучују на исељавање. Отишло је више од 80% Срба који су до 1991. живели и радили у Задру. То је и била жеља локалног руководства ХДЗ.
Јосип Клобучар, предсједник Комисије за попис срушених кућа у Задру је годинама касније изнио податак како је најмање 470 кућа почетком маја 1991. срушено, само у ужем дијелу града. У званичном записнику те комисије није наведена националности власника, иако се то добро зна да су тог 2. и 3. маја рушене искључиво србске куће. На тај податак је подсјетио Ђуро Кресојевић, бивши шеф Кривичног одјељења Окружног суда у Задру.
СУДСКИ ПРОЦЕСИ
Занимљиво је да за овај рушилачки поход и пљачкање нико још није одговарао, а да хрватско Тужилаштво није подигло ниједну оптужницу, иако се све одиграло по дану, па су хиљаде људи могли да виде шта се дешава.
Већ 1992. године је Окружни Суд у Задру читав предмет о кривичном дјелу уништења и отуђења туђе имовине у Задру 2. маја 1991. просљедио на Жупанијски суд у Сплиту, а одатле је опет све просљеђено Војном тужилаштву Хрватске у Загреб, гдеј је 2002. године случај затворен.
Што значи да нико неће одговарати за организовање и извршење овог кривичног дела.
ЗАКЉУЧАК
Задарска кристална ноћ је само једна карика геноцидног ланца који се током деведесетих година 20. стољећа обрушио на Србе од стране Туђмановог режима.
Циљ хрватских екстремиста и првака милитантне партије Хрватска Демократска Заједница је био да се србски живљаљ уклони (нестане) не само са подручја Задра и Далмације, већ и читаве авнојевске Хрватске. Заправо, требало је довршити посао њихових очева и дједова још из времена Другог свјетског рата, који су били припадници оружаних снага клеро-фашистичке НДХ.
У вријеме Брозове владавине у Југославији, хрватско друштво никада није прошло процес дефашистизације и денацификације, јер Титови комунисти никада уистину нису адекватно процесуирали припаднике Усташа и Домобрана, који су скривали своје учешће у истребљењу Срба, Јевреја и Рома. Истовремено су приче о злочинима над Србима, страдањима и стратиштима биле забрањене.
С обзиром да су Срби у читавој западној хемисфери означени као једини кривци за растурање Југославије и ратове на тлу исте, тешко је вјеровати да ће ико од злочинаца, било са оружјем у руци или у одјелу одговарати за своја (не)дјела, као што је и овај јадрански злочин.