Да ли су узреле илињаче крушке,
тамо далеко у сред моје Баније?
Да ли се исто рађа сунце иза брега,
као што је некад давно раније.

Сјећам се, као да јуче бјеше,
и ђеда и оца и мајке моје старе...
како у дворишту сједе под крошњом,
старе крушке што је раширила гране.

Нигдје на  овом бијелом свијету,
нисам у души осјетио такву милину,
нигде нисам украо, такав мирис цијвету,
нит' ми срце осјети, такву топлину.

Као што ми бјеше у мом родном крају,
покрај мајке старе, у мом завичају.
Уз капи вина прве јутарње росе,
и звуке ђедовог откивања косе...

И пјесму каса очевог вранца,
и мирис бабине погаче и квасца,
Да ми је узети јабуку из мајчине руке,
прошле би ме дико све моје муке.

И знам да ме све исто тамо чека,
и зелени сокак и дјетињства плава ријека,
и кућа моја тамо крај Баније,
крушка у дворишту, као и раније...
извор вода хладна, са мога извора,
љетња ноћ и завичајна зора.
 

Написа: Милан С. Марковић
4. аугуст 2020.