Случај Гојка Комазеца из Жегара: Узрок смрти – непознат- www.zlocininadsrbima.com
Оцените нам овај чланак:


Случај Гојка Комазеца из Жегара: Узрок смрти – непознат



У родном селу Жегару код Обровца недавно је сахрањен Гојко Комазец (79). Његови посмртни остаци ексхумирани су 2013. године са Градског гробља у Задру, а идентификовани по ДНК методи децембра прошле године, у Заводу за судску медицину и криминалистику у Загребу.

Гојко је за време “Олује” остао у својој кући у Ервенику, где је радио као просветни радник. По завршетку злочиначке акције, одведен је од стране припадника хрватске полиције у непознатом правцу. УНПРОФОР и Хрватски хелсиншки одбор у својим писаним извештајима наводе даје 6. септембра 1995. виђен у Полицијској станици у Грачацу, и да је, истог дана, његово тело са три метка у стомаку виђено у засеоку Милановци, код Зрмање. Уз тело, пронађени су и љегови лични предмети и документи, које су унпрофорци, такође тог дана, предали полицији у Грачацу.

Гојко Комазец је једна од 1.856 жртава у хрватске “Олује”!


 

ПОБУНИО СЕ ПА УБИЈЕН

До Гојкове породице давно је стиrла прича да је са једним возачем који је превозио путнике из Србије за Крајину путовао човек који је тврдио да је био у групи цивила који су из ПС Грачац, у пратњи хрватских војника, превожени трактором према Книну, међу којима је био и Гојко, који се у путу нешто “побунио”, због чега је скинут са трактора и убијен.

О Гојковој злој судбини говорио је и сведок одбране Иве Кардум, “ратни заповедник задарске криминалистичке полиције”, на суђењу генералу Готовини и Маркачу nред Хашким трибуналом. Он је сведочио да је, по пријатељској линији, учествовао у истрази смрти Гојка Комазеца, на молбу, његовог брата Милана, задарскоr кошаркаша из шездесетих година и оца чувеног кошаркаша Аријана, југословенског и хрватског репрезентативца, с краја осамдесетих и почетком деведесетих прошлог века.

И поред свих његових интервенција, Гојково тело званично је пронађено тек 5. марта 1996, уз макадамски пут Зрмања – Прибудић, у пределу званом Мрачај. На увиђају су, поред задарске полиције, били и истражни судија и патолог, који је констатовао да је узрок смрти био “хемораrијско-трауматски шок” (искрвављење од удараца). Сећа се и да је патолог констатовао, поред повреда, и ломове, за које је рекао да су могли настати и после смрти, од пада са висине од пет метара.

 

 

НИЈЕ ВИДЕО ПОСМРТНЕ ОСТАТКЕ БРАТА

А Милан каже да су га после проналска братовљевог тела позвали у задарску полицију и показали му фотографије, одећу и сат мртвог брата, али не и nосмртне остатке,  за које му је речено да ће бити покопани на задарском гробљу, што је и учињено, али без његовог присуства . На крсту је било исписано Гојково име и број 814.

Ни приликом коначне идентификације породици није дато објашњење ни како је Гојко убијен ни ко га је убио, а у званичном документу пише: “узрок смрти – непознат”.

Пошто и поред свих доказа, званична истрага о Гојковом страдању није ни покренута, његова породица је у јануару 2016, преко заrребачког адвоката Шушка, поднела кривичну пријаву против Н. Н. починиоца, под квалификацијом ратног злочина против цивилног становништва, којој су приложени и сви прикупљени докази. Пријава је упућена задарском државном одвјетништву (тужилаштву), које је убрзо ту пријаву проследило карловачком, а ово ријечком, “траrајући” за месном надлежношћу. Породица је у јануару ове године, од ријечког тужилаштва, обавештена да су “у току извиди и прикупљаље података”.

 

 

ЦРНИ РЕКОРДИ

Гојко Комазец је једна од 1.856 до сада, по Веритасу, регистрованих српских жртава у хрватској акцији “Олуја”, међу којима је 65%цивила, од којих су око 75% били старији од 60 година. Међу жртвама се налази 546 жена, од којих су око 80% биле старије од 60 година, што представља један од “црних” рекорда грађанског рата деведесетих прошлог века на просторима претходне Југославије.

Ако се у утврђивању истине о Гојковом страдању, поред свих материјалних доказа, притом имајући у виду и велике заслуге његовог брата Милана и синовца Аријана за задарску и хрватску кошарку као и њихове високе везе у хрватској полицији, и велику енергију његове породице, уз ангажовање познатих адвоката, није одмакло даље од “извида и прикупљања података”, онда није ни чудо да је до сада само један припадник хрватских оружаних снага правоснажио осуђен за ратни злочин почињен над Србима у акцији “Олуја” (случај “Прукљан”).

 

 

АНГАЖОВАН ПАТОЛОГ ИЗ ИНОСТРАНСТВА

Гојкова породица је, пре сахране његових посмртних остатака, самоиницијативно анrажовала патолога из иностранства који је коначно обавио обдукцију на костима покојника, која је показала серијске преломе ребара и неких других костију, као и недостатак једне руке. Пронађене су и три рупе од метка на предњој страни мајице у пределу стомака и једно зрно од метка.

И овај обдукциони налаз породица ће доставити надлежном хрватском тужилаштву не би ли их натерала да коначно ураде оно што је требало да ураде пре двадесетак и кусур година.

 

Саво Штрбац
ДИЦ Веритас
19.4.2017.





ОЛУЈА - ЗЛОЧИН КОЈИ ЈЕ ЕВРОПА НАГРАДИЛА!

























Skip Navigation Links