Никада нисам волела месец август, посебно прву недељу августа.
Знате ли онај осећај кад дође лето, или неки празник као Васкрс, Божић, месеци одмора и тако даље.
Оно време кад људи иду код својих на село а ти немаш где. Taмо где ти је рођен отац, ђед, баба сви твоји, порушено је, запаљено и зарасло у драчу.
Пара нема да се обнови, ал' у срцу гори жеља да не буде пусто. Ал' и оно што је обновљено, чим прође јул и август, пусто је и без људи, оно мало што их има то су све старији, нејаки, који жељно ишчекују синове, кћери и унучад да им дођу, а кад одлазе са сузама их испраћају.
Зими понеко дође, а дивљач се спусти у села и шетају где их никада није било.
Знате ли тај осећај кад од малена слушате једну чудну песму, један је крене а двојица прате. Ојкан, то је та пјесма мог дјетињства,пјесма мога прађеда,ђеда,оца која се преносила се колена на колено.
Знате ли, како је кад ти отац крадом на саму помисао на родно село, и кад чује пјесму од старина пусти сузу, и присјети се прела и игранки, чега данас само у успоменама има.
Кад ти је покојни ђед на самрти изгубљен мислио да је у свом родном селу, дозивајући своје родитеље. Кад баба од 80 година свакога дана спомиње свој родни крај,кућу и огњиште.
Проклето им и семе и племе било, ко год уради ово, ко год отера људе са својих огњишта, ко год је многе мајке завио у црно, осудио сестру да остане без брата, мајку без синова и кћери,а дјецу без родитеља, све живо су убијали.
Па им унуци ко бесни пси јер не могу до прага ђедовине.
Не знате људи, жалите мајке Сребренице, жалите их, а где су моји људи из колоне 1995?
Олуууујааааа!
И многе жртве који свој живот оставише на огњишту, од најмлађег до најстаријег, који су убијани, мучени, масакрирани, они се не спомињу... сами су се поубијали?
Ми смо изгледа, шака људи која је сама отишла, нико нас није дирао.
Кад осетите на својој кожи бол и кријете једну сузу вечито у оку, тада ће те знати како је.
Да се НЕ ЗАБОРАВИ!
Можда ћу увек бити непожељна овом друштву, јер ВОЛИМ КРАЈИНУ, СВОЈУ ЂЕДОВИНУ, ал' нека ми зли језици опросте, то је на моме срцу и души.
Слађана Комазец
01.09.2016.