Случај: Одлазак

Сведочење Л.М. (55) из околине Плитвичких језера о изгубљеној имовини:
- "Кућа нам је имала 180 квадрата, правили смо је четири године. Имала је четири спаваће собе и то две дечје и две са брачним креветима. Имали смо тоалет и купатило и оставу и кухињу са трпезаријом и дневном собом.
У дневној соби је било класично: регали, полице, две фотеље, тросед и двосед и сточиц, а у трпезарији сто и столице све од трешњиног дрвета а и кухињски делови исто. Кухиња је била комплет опремљена са фрижидером, замрзивачем, столовима, столицама и ситним кућним апаратима.
Нисмо имали класичан шпорет, већ сам из Словеније наручио специјално ложиште са две рингле од којих су ишле две велике цеви и одатле се грејала цела кућа, принцип централног грејања. Цело ложиште је било узидано и од мермера. То значи да смо и у свакој соби имали радијаторе, лустере, тепихе, завесе. Имали смо и три лампе, стазице, једно пет слика и икону - стари ручни рад. Сва степеништа су била урађена од јаворова дрвета.
Од технике смо имали два ТВ-а , видео и радио. У купатилу веш-машину, плочице, комплет све, лавабои, и једна када. Било је пуно посуђа и пешкира, постељине, покућства уопште.

У дворишту смо имали летњу кухињу са фрижидером и шпоретом, комплет опремљену и напољу смо имали летњиковац са баштенском гарнитуром.

Даље смо имали две сазидане просторије које сам предвидео за радионице. У њима није било ништа до мало дрвенарије и једна тестера, циркулар и комплет алат за обраду дрвета. Поред је била гаража са два канала и комплет алатом. Имали смо и мешалицу за бетон, мотор нов, чамац велики гумени, два бицикла.

Шта сам затекао? Кућа је паљена више пута. Тако су комплет спаљене четири собе, а све остало је покрадено, повадили су чак и подове. Остало је цело купатило, узели су само шољу и лавабо. У кухињи је остао узидан шпорет и два-три радијатора, пола прозора је остало, али без стакла. Остао је и кров цео, што је велика срећа, па кућа изнутра није много пропала. Комплет покућство је однето. Сем једног ТВ-а, који смо понели и аута којим сам отишао. Пас нам је убијен у кући. Сви помоћни објекти су попаљени. Нашао сам и икону, њу су оставили, али је у њу пуцано.

Проблем је био у томе што смо две године само постепено склањали шут испред куће. А тек сад смо почели да је сређујемо, значи у трећој години повратка.

Од Хрватске добијамо по члану породице 350 куна, а за обнову смо добили око 2.500 евра у грађевинском материјалу. То наравно није довољно, тако да се сналазимо на разне начине. И ја и жена с времена на време радимо у иностранству. Од покућства смо добили један шпорет на дрва, два кревета и постељине."



Случај: Повратак

Повратник Петар Кунић из Загорја поред Крњака добар је пример "огорчења правном (хрватском) државом".

Пре рата био је власник познате гостионице "К Швајцеру", у Крњаку (Кордун). За време Олује, августа 1995. напустио је Хрватску и оставио сву своју имовину. У Олуји, кућа у чијем је приземљу била кафана је запаљена; од 600 м2 горњег спрата изгорео је један део.

Комисија за привремено преузимање и коришћење имовине одузима његову кућу и расписује јавни конкурс на којем кућу добија извесни Винко Петровић. Убрзо, Петровић обнавља оштећени део и у приземљу отвара ресторан.

Након отварања процеса повратка имовине, Петровић је судском одлуком деложиран 2003. године, и Кунић се поново усељава.

Ово би била складна прича о повратку у Хрватску да Петровић није подигао тужбу у карловачком суду против Кунића. Петровић тврди да је у обнову куће уложио 1.140.000 куна (око 154.000 евра) и од Кунића тражи поврат средстава. Кунић тврди да су његова потраживања неоснована:
- „Гледајте, овдје имам писма мојих суседа. Једни ми траже да им вратим кров који је Петровић скинуо са њихове куће и ставио на моју. Други траже дијелове столарије, трећи нешто треће." По Кунићевој процени „више је направљено штете него користи" приликом Петровићевог санирања, и тражена сума је „нетачна". Осим тога, нејасно је и зашто је Петровић добио његову кућу од 400 м2 корисне површине на коришћење „када је самац а уз то није ни избеглица ни прогнаник, већ човек из Истре".

Карловачки суд је у септембру прошле године донео одлуку којом се Кунићу „власништво неоспорава, него право на располагање имовином". Према судској одлуци не може је изнајмљивати, продати нити на њу ставити хипотеку.

„Имовина ми не може послужити као јамство за кредит, држава ми је одбила захтјев за обнову куће, а кад сам покушао отворити угоститељски обрт, дошла је комисија из Карловца и затворила ми објект."

Озлојеђени Кунић је кренуо у можда несвакидашњу борбу. Пре неколико година издао је књигу о свом случају, штампану у хиљаду примерака и преведену на енглески, а објавио је ЦД издање. Чини се, ипак, да је брошура у којој се налази хронологија целог случаја подигла највише прашине, јер су и син и супруга имали проблема приликом узимања личне карте. Том приликом у карловачком СУП-у, махано им је брошуром, а Кунићева жена је била и на информативном разговору у полицији.



Из часописа „Идентитет";
март 2005.