На данашњи дан 1997. године сахрањен је мој деда Драго Роквић. Свако ко га је познавао знао је каква је громада од човека био!

Драго Роквић, крајем 1960-их година

Сећам га се, кроз маглу времена, ведар, насмејан али често љут на неправду, у "шали" највише на Тита Чак му је и узречица била " је..о те Тито".

Сваки путник, који би "случајно" прошао поред наше куће у Колунићу, код Босанског Петровца, морао је на његов наговор да сврати, да се окрепи уз оно што је тог дана било на трпези! Многи су остали и на конаку, да не путују људи ноћу!

Славио је нашу славу Св. Архиђакона и првомученика Св. Стефана, чак када то други и нису смели у оно комунистичко време...

Бавио се коњима! Чувао их и продавао! Знам да је на вашаре долазио, са пуним рукама пара, од продатих коња и звао децу која би се ту затекла и све до једног динара је делио, давајући свакоме по нешто! Давао је све! Волео је људе! Волео је људе, не делећи их по вери и нацији! Најбољи пријатељи били су му Исмет и Осмо. Исметовог оца је сахранио када су га лоши људи убили с' почетком несрећног рата у Босни!

Знам да је за време рата од мог оца стално тражио новац! Сав тај новац, он је делио људима који нису имали! Дошла је та, за нашу породицу, ужасна 1995 година...

Бака је успела да пребегне са избеглицама из Петровца у Бања Луку па у Београд... Деда се на путу из Београда ка Петровцу, мимоишао са баком, дошао до Бања Луке и пошто је чуо да је Босански Петровац пао, успео некако да прође барикаде и да дође до куће... Ту му се губи сваки траг. О деди нисмо знали ништа пуне две године. Та агонија, вести, да је жив, да је у логору, да је заробљен, убијен... Нада је постојала, нада да ћемо га опет видети! Али...

Мог деда Драгу су пронашли 1997. године у заједничкој гробници! Мученички је страдао, мучен, сечен и на крају му је пререзан врат!

Тело мог деда Драге је и после две године колико је било закопано у земљи, остало читаво, нетрулежно.

Слава Богу!

Лоших људи је било на свим странама, у свим народима! Добрих људи, верујем, има много више. Нека драги Бог да, да лоши постану добри а да добри учине све да буду бољи. Вечна ти слава и хвала.

Твој мајкан!

Никола М. Ровић
05.08.2020.

НАШ КОМЕНТАР:
Иронија или не, али Никола Роквић често иде у Хрватску, где има организоване концерте. Никада није посјетио неко стратиште невиних Срба, јер то буди подјеле и ствара проблеме, зар не? Јединице ХВ из околине Сплита, предвођени Антом Готовином, су починиле серију покоља над србским цивилима у Западној Босни, односно над његовим дједом.

Очигледно да у њему чучи још увјек мали Југославен.