Поштована редакцијо, редовно читам ваш лист и одлучила сам да вам напишем како је погинуо мој отац Милан Марчетић.
Мајка и ја избјегле смо 4. августа 1995. године. Брат је изашао нешто касније јер је био на ратишту. Мој отац Милан је био на репетитору Челавац у Грачацу (Лика). Цијело вријеме рата био је ту на положају.
Међутим, кад је освануо најгори дан, он и његових неколико другова нису успјели изаћи и сакривали су се у шуми 15 дана. О њему нисмо имали никаквих вјести, нисмо знали да ли је жив или мртав и та неизвјесност нас је убијала из дана у дан, све док нам из Загреба од татиних сестара није стигла вијест да је тата погинуо.
Прошле године сам отишла у Хрватску први пут откако сам избјегла. Мој тата има двије рођене сестре у Загребу и ја сам отишла код њих. Тетка ми је испричала како је тата погинуо, и од тада је моја мржња постала још јача. Мој тата је лутајући по шуми дошао у своје родно село Зрмања, ту је била његова мајка (моја бака).
Она није бјежала, остала је код своје куће. Када га је видјела била је срећна што га види, а уједно и несрећна јер је наслућивала шта би се могло догодити. Тада су дошле и татине сестре из Загреба и рекле му да се пријави да је остао и да направи особну карту и пасош како би могао касније пријећи код нас. Он је тако и урадио. Добио је особну, али је чекао да му буде готов пасош.
Међутим, тог проклетог дана 29. септембра 1995. године наишла је група усташа, која је харала по селима. Ушли су у кућу гдје су били тата и бака и тражили су им исказнице.
Они су им показали, али су они тати ставили пушку под врат и извели га из куће. На 150 метара од куће су га и убили. Када су се вратили назад, бака их је питала:
- “Гдје ми је син?”.
А они су одговорили:
- “Утекао је у шуму.”
Бака је ишла тражити тату и нашла га је гдје је убијен. Тада су стигле и тетке. Полиција је долазила, тобоже правила неки увиђај. Нису дали да се тата помјера и он је ту лежао два дана. Ту су долазили и новинари, када су тетке хтјеле да га сахране, они су рекли да га возе у Задар на обдукцију.
Хтјели су да сакрију од јавности тај случај, али тетке су биле упорне и вратиле су га из Задра и то су морале платити да би им испоручили татино тијело.
Тетке су га сахраниле у Зрмањи, његовом родном селу.
Извор: Билтен "Суза",
март 2003.