Србија је данас једина држава бивше Југославије, поред Вардарске Македоније, која је још увек мултинационална. С друге стране, у свим државама које је НАТО узео у протекторат (Хрватска, Босна и Херцеговина, тзв. Република Косово), изведено је готово потпуно етничко чишћење над српским становништвом.
Браћа по материни...
Колико су тачно медији извештавали о Југославији? Да ли су с правом представили НАТО рат као „хуманитарни“ рат? Да ли су велике силе имале тајне стратегије? Да ли су медији лагали ширећи ратну пропаганду?
Данас одговарамо на ова и многа друга питања која нико никада није смео да постави. Хајде да се подсетимо историје која би заправо требало да се налази у уџбеницима.
Да ли је рат почео 1991. године, отцепљивањем Словеније и Хрватске од Југославије?
Не баш. БНД (немачка обавештајна служба) је 1979. године послала тим тајних агената у Загреб с мисијом да подрже Фрању Туђмана, расисту који је активно промовисао етничку мржњу и чинио све што је могао да растури Југославију. Немачка је подржала и финансирала овог хрватског шовинисту и послала му оружје пред рат.
Берлин никад није признао постојање уједињене југословенске државе која се храбро опирала немачкој агресији за време оба светска рата. Циљ Немачке био је да растури Југославију на мање државе којима је лако могла доминирати, чиме би контролисала Балкан. Била јој је потребна економска зона којој може да извози немачке производе и чијим тржиштем може да доминира.
Баварски министар унутрашњих послова је 1992. године изјавио: „Хелмут Кол је успео тамо где цар Гиљом и Хитлер нису успели“.
Туђманов смијешак... "Данке Дојичланд"
Да ли је Немачка намерно изазвала грађански рат?
Да. На почетку самита у Мастрихту 1991. године, немачки канцелар Кол је био једини који је желео да растури Југославију, изазивајући независност Словеније и Хрватске, што је било у потпуности против Међународног закона и југословенског Устава. Међутим, немачка сила је усадила буву свим својим партнерима, укључујући и Француску и Велику Британију.
Ипак, неки наводе да није Немачка била та која је све повела, пошто је она у то време била вазалска држава САД, више него што је то сада.
Немачка политика према Југославији је управо оно што је изазвало рат. Стручњаци су на то и упозорили. Зашто је настао грађански рат?
Првенствено, скоро свака бивша југословенска република била је мешавина различитих националности. Раздвајање територија је било једнако бесмислено као подела Париза или Лондона на етнички чисте округе.
Друго, помагањем неофашисти Туђману и муслиманском националисти Изетбеговићу (који је у младости сарађивао са Хитлером), постало је сигурно да ће настати паника међу важним српским мањинама у Хрватској и Босни и Херцеговини. Свака српска породица је изгубила бар једног свог члана у ужасном геноциду који су починили фашистички Хрвати и муслимани, агенти нацистичке Немачке.
Само Титова Југославија је била способна да оствари мир, једнакост и братство. Међутим, Берлин, односно Вашингтон, није желео да трпи постојање ове „сувише левичарске“ државе.
Изгон из завичаја: Колоне су обиљежиле 1990-те...
Да ли су САД заиста биле „пасивне и незаинтересоване“ за време овог рата?
Ни у ком случају. Лорд Овен, посебни изасланик Европске уније у Босни и Херцеговини, написао је у својим мемоарима следеће: „Веома поштујем САД. Ипак, не одобравам дипломатију ове државе, која је од 1992. до 1995. беспотребно изазвала рат у Босни и Херцеговини“.
Који је био циљ тог рата? Док су Немци били заузети причама о контролисању Словеније, Хрватске, па на крају и Босне и Херцеговине, Вашингтон је притиснуо Изетбеговића, муслиманског националистичког лидера у Сарајеву: „Не потписуј никакве мировне уговоре које предлажу Европљани. Ми ћемо добити рат за вас“. Вашингтон је затим још две године продужио ужасну патњу народа Босне и Херцеговине.
На који начин је Вашингтон то учинио?
1) Елиминисањем свих предности које је Берлин задобио у стратешком региону Балкана.
2) Дељењем и слабљењем Европске уније.
3) Увођењем НАТО-а као континенталног европског полицајца.
4) Онемогућавањем Русији да приђе Медитеранском мору.
5) Увођењем свог војног и политичког вођства у све ратове који су се спремали.
Ипак, рат против Југославије је истовремено био и непроглашени рат против Европе. Након пада Берлинског зида, стратегија САД је била усмерена на обарање појаве нове европске суперсиле по сваку цену. Дакле, све што се радило, радило се да би се Европа ослабила и војно и политички.
Да ли су Светска банка и ММФ помогли при уништењу Југославије?
Да. ММФ је у децембру 1989. године увео драконске услове Југославији, који су приморали либералног премијера Марковића да моли за помоћ Џорџа Буша старијег. Ова „помоћ“ је била усмерена на дестабилизацију и банкрот свих већих државних предузећа. Светска банка је разорила банкарски систем, отпустивши 525.000 радника у једној години, а затим је наредила да се укину по два посла на свака три посла. Животни стандард је драматично опао.
Били Клинтон са Алијом Изетбеговићем
Оваква политика и растућа учесталост отпуштања уз размештене раднике међу свим републикама, онемогућила је контролу Београда над финансирањем осталих република. Како би се извукли из овог нереда, лидери република су се ослонили на тактике поделе и национализам. Као и многи други ратови, овај рат је изазван споља.
Рат против Југославије је био рат глобализације. Све веће западне силе су желеле да уклоне југословенски економски систем који су сматрале сувише левичарским: уз јак јавни сектор, важна друштвена права и толеранцију на мултинационалност.
Да ли су медији погрешно представили Туђмана и Изетбеговића?
Да. Хипернационалистички хрватски и муслимански лидер су презентовани као жртве, као велике антирасистичке демократе. Њихова прошлост је прави показатељ какви су они били у ствари:
Када је ступио на власт, Фрањо Туђман је изјавио: „Срећан сам што моја жена није Јеврејка или Српкиња“. Он је убрзо преименовао све улице које су носиле имена антифашистичких партизана, повратио новац и заставу старог геноцидалног фашистичког режима и променио Устав како би истерао Србе из Хрватске.
Подсећа ли вас то на извесну особу која је сада на челу Украјине?
За време своје изборне кампање 1990. године, Изетбеговић је преобличио своју „Исламску декларацију“:
- „Не може постојати мир нити братство између исламске религије и оних друштвених и политичких институција које нису исламске“. Он је поставио корумпирани режим, вођен мафијом, који је опстајао захваљујући црном тржишту и крађи новца из међународних фондова. Он је позвао исламске плаћенике из Ал Каиде, уз благослов Вашингтона, да му помогну.
Када је почео рат, све три стране су починиле озбиљне злочине, али скривањем историје, читава ситуација је постала неразумљива.
Да ли су медији крили суштинску историју и географију Босне и Херцеговине?
Да. Људи су веровали да су Срби агресори и да су напали Босну и Херцеговину. У ствари, три групе су живеле у Босни и Херцеговини дуго пре тога: муслимани (43%), Срби (31%) и Хрвати (17%). Не смемо заборавити да је око 7% Југословена рођено у мешаним браковима.
Подела Босне и Херцеговине по групама, као што је ЕУ то учинила, била је потпуно апсурдна и опасна. Босна и Херцеговина се није могла поделити без грађанског рата.
У ствари, Срби у Босни и Херцеговини се нису борили ради окупирања територија „оних других“, већ како би спасили своју земљу. Овај грађански рат је такође изазван од стране спољних великих сила.
Да ли је тачно рећи да су Срби били агресори, а Хрвати и муслимани жртве?
Наравно да не. Тврдња белгијског генерала Брикмонта, задуженог за команду над снагама УН у Босни и Херцеговини од јула 1993. године до јануара 1994. године, била је на месту: "Влада потпуна дезинформисаност".
Телевизији је потребан жртвени јарац. Тренутно влада једногласност око осуђивања Срба, а то ни на који начин не олакшава проналажење решења. Мислим да проблеми бивше Југославије и Босне и Херцеговине не могу да се посматрају само из антисрпског угла. Једном приликом смо објавили информацију о масакру који је хрватска војска починила ратујући протв муслимана, а амерички новинар нам је рекао: „Ако будете објављивали такве информације, америчка јавност ништа неће разумети“.
Дакле, није поента у негирању злочина које је починила српска војска. Идеологија босанско-српског лидера Караџића је прилично десничарска. Међутим, након распада Југославије, одређене криминалне и политичке снаге сваке од страна, користиле су ратне методе како би дошле до територије и богатстава. Све три стране, и хрватска и муслиманска и српска, починиле су озбиљне злочине.
Муслимански националистички лидер Алија Изетбеговић је нпр. у августу 1994. године напао муслимански регион Бихаћ, који је био под контролом Фикрета Абдића, а који се дистанцирао од Изетбеговића јер је желео да живи у хармонији са Србима и Хрватима. Шест америчких генерала је помогло Изетбеговићу у овој офанзиви.
У питању је класична ратна пропаганда у којој се демонизују сви они који су против мишљења САД.
Да ли је Србија започела програм етничког чишћења?
Не. Ако неко стварно мисли да је „диктатор Милошевић“ покренуо програм етничког чишћења, он мора признати да тај програм и није био баш ефективан. До дана данашњег још увек важи правило да сваки пети становник Србије није Србин. У Београду постоји мноштво мањина које без проблема живе у заједништву: муслимани, Роми, Албанци, Македонци, Турци, Мађари, Горанци итд.
Управо супротно тврдњама, Србија је данас једина држава бивше Југославије, поред Македоније, која је још увек мултинационална. С друге стране, у свим државама које је НАТО узео у протекторат (Хрватска, Босна и Херцеговина, Косово*), изведено је готово потпуно етничко чишћење.
Милошевић није подржавао неумереност српских бораца у Босни и Херцеговини. Србија је чак увела и ембарго против Караџића. Међутим, део српске јавности је у великој мери био под утицајем расног национализма као последица изазивања грађанског рата од стране Немачке.
Да ли су медији тачно извештавали о Сребреници?
Не. Прво, када је у питању осуђивање ужасних злочина, медији нису пренели праву истину, користећи реч „геноцид“ за описивање смрти неколико жртава страдалих у борби уз преувеличавање бројки. Истрага је открила да су многе „жртве“ овог „геноцида“ пар месеци касније гласале на изборима или учествовале у другим биткама Изетбеговићеве војске. Ове информације су и даље прикривене и нејасне.
Друго, зашто су медији ћутали о догађајима који су били кључни за разумевање ове драме? Овај регион је првобитно био насељен и Србима и муслиманима. Срби су 1993. године протерани у акцији етничког чишћења које је спровела муслиманска националистичка војска Изетбеговића. Француски генерал Мориљон, који је командовао снагама УН у том региону рекао је: „На православно бадње вече у јануару 1993. године, Насер Орић је започео рацију над српским селима… Одсецане су главе и почињени ужасни масакри у српским селима“. Жеља за осветом не оправдава злочине који су касније почињени. Али зашто су злочини муслимана систематски прикривани?
Треће, Сребреница је коришћена као уточиште Изетбеговићеве војске, где су се снаге прегруписавале. Интересантно је да се Орићева војска повукла из Сребренице само недељу дана пре масакра. Француски генерал Германос је рекао: „Орић је изјавио да су напустили Сребреницу зато што је Изетбеговић наредио да Сребреница мора да падне“.
Зашто је Сребреница морала да падне?
Важно је поменути извештај УН који је написао Кофи Анан годину и по дана пре напада на Сребреницу: „Изетбеговићу је речено да је НАТО интервенција у Босни и Херцеговини могућа, али само у случају да Срби нападну Сребреницу и убију бар 5.000 људи“.
Масакр је предвиђен годину и по дана пре него што се заправо десио! Генерал Моријон је навео да је генерал Младић упао у замку у Сребреници.
Да ли су Срби први почели да убијају у Југославији?
Не. Словенска полиција је 28. јуна 1991. године убила барем двојицу ненаоружаних војника војске Југославије, који су се предали у Холмецу, гарнизону на аустријској граници. То су и навеле словеначке новине Словенске Новице.
Такође се зна да су три војника војске Југославије убијена у гарнизону на италијанској граници када су покушавала да се предају.
Да ли је позната слика „концентрационих логора“ лажна?
Да. На слици коју су направили Бернард Кухнер и Мéдецинс ду Монде, приказани су извесни „затвореници“ који се налазе иза бодљикаве жице. Једном од њих су се јако провидела ребра. Кухнер је поред слике налепио фотографију осматрачнице у Аушвицу и навео коментар „масовно истребљење“. Порука је требало да гласи „Срби су нацисти“. Он је тако подржао кампању демонизације коју су покренуле САД.
Помало је тешко поверовати у ово ако узмемо у обзир да су Срби били антифашистички настројени за време Другог светског рата и да се прави геноцид над Србима одвио у Хрватској.
Трик је разјашњен када је локална телевизија објавила фотографију усликану у исто време на истом месту. Британска камера је тако постављена да услика бодљикаву жицу и људе који се налазе иза ње. У ствари, људи иза бодљикаве жице били су са спољашње стране и они су у ствари били бегунци из кампа који су покушавали да побегну од рата.
Постојали су логори у Босни и Херцеговини, али не ради истребљења, већ ради припремања размена затвореника. Тамо су прекршена многа људска права. Наводи се да је постојало шест хрватских логора, два српска и један муслимански логор.
Да ли су медији тачно извештавали о три велика масакра у Сарајеву?
Не. Западна јавност је три пута шокирана ужасним сликама: десетинама жртава разнесеним на комаде испред пекаре или на пијаци у Сарајеву. Наравно, Срби су одмах оптужени да су убили цивиле бомбардујући Сарајево.
Међутим, јавност никада није обавештена о резултатима истрага ван УН, нити о извештајима који су оптужили снаге председника Изетбеговића. Западни званичници су знали све о томе, али су пажљиво крили информације. Тек касније је признато да су гранате на пијацу у Сарајеву испалили сами муслимани! Извршили су масакр над сопственим народом!
Чему овакве манипулације? Као што то обично бива, сваки масакр се догодио тачно пред неки важан састанак који оправдава мере Запада: увођење ембарга против Срба (1992.), НАТО бомбардовање (1994.), коначна офанзива (1995.). НАТО и Изетбеговић су примењивали суштинске принципе ратне пропаганде: оправдати офанзиву медијском лажи, „масакром“ који ће шокирати јавност.
Ево које се чињенице крију поводом опсаде Сарајева:
1) Срби су починили озбиљне злочине, али цивили који су желели да побегну из града били су спречени од стране Изетбеговићеве војске. Изетбеговићев циљ је био да максимално повећа броје клијената за своје црно тржиште, крадући међународни новац.
2) Било је веома важно да се о жртвама и агресорима створи црно-бела слика. Чињеница је да су Изетбеговићеви снајперисти редовно убијали становнике српских сектора града без да је то ико поменуо.
3) Озбиљни злочини су се догодили и у Мостару. Међутим, ту су се одвијале борбе између хрватских и муслиманских снага, које су већ навелико биле истерале Србе оданде.
Да ли је хрватска војска починила највеће етничко чишћење у овом рату?
Да. Око 100.000 хрватских војника са 450 тенкова, 200 оклопних возила и жестоком артиљеријом, напало је 4. августа 1995. године српско становништво у Крајини. Више од 250.000 Срба је приморано да напусти овај регион иако су га насељавали вековима. Најгори злочини су почињени тада. Хрватске снаге су побиле старије људе који нису могли да беже и спалили 85% напуштених кућа.
Клинтон је ову офанзиву назвао „корисном“. Његов секретар државе је изјавио: „Преузимање Крајине би могло да доведе до нове стратешке ситуације која би била погодна за нас“. Штавише, САД су саветовале Хрватску да изведе ту офанзиву и обучиле хрватски војску за то.
Да ли су САД користиле оружје са осиромашеним уранијумом у Босни и Херцеговини?
Да. На међународној конференцији организованој у Бриселу 2001. године, босански лекар је представио Босанца који је као и многи други оболео од атипичног и брзо-напредујућег рака.
Босански здравствени званичник је навео да је након бомбардовања Сарајева од стране америчких авиона 1995. године, српско становништво (које је касније протерано) показивало петоструки пораст оболелих од рака.
Да ли је рат против Југославије био једини „добар“ амерички рат?
Не. САД су покушале да убеде јавност да су водиле хуманитарни рат, бранећи по први пут муслимане. Међутим, управо су Вашингтон и Берлин изазвали рат. Разлог је био себични циљ економске колонизације Балкана.
Наравно, они су то успели да учине само зато што је Русија била немоћна. Управо зато је Путин рекао да је распад СССР „највећа геополитичка трагедија 20. века“. Управо захваљујући распаду СССР је америчко царство успело да окупира већи део света.
САД никад нису водиле хуманитарни рат. Нису они били никакви спасиоци у рату против Југославије, већ АГРЕСОРИ. Не могу САД бити пријатељ муслимана на Балкану, а истовремено и непријатељ муслимана у Палестини и Ираку.
Овај најопаснији непријатељ на свету прети Сирији, Ирану, Северној Кореји, Куби, па чак и Кини. Њихова ратна стратегија нема други циљ до да успостави неправедни економски поредак, да доминира и да ескплоатише сваку државу на земљи.
Управо зато је важно разоткрити праву истину о агресорском рату у Југославији.
Одговори које смо вам овде представили су резултат дугогодишњих и детаљних истраживања. Желимо да вам покажемо да је могуће превазићи хипнозу медија који нас терају да поверујемо у оно што не може бити могуће.
Мишел Колон, белгијски новинар и историчар
Global Research
Извор: Интермагазин
25.02.2015.