Језа ме ухватила када сам ово слушао, искрен да будем.

1. Ко је тај који може у име нашег србског народа да говори овакве речи и да даје овакве изјаве? Које смо то ми несагласности расчистили и када?

Хрватски сабор никада за ових 70 година није донео неку одлуку, резолуцију, или не дај Боже декларацију којом ће се рећи да су усташе у време Другог светског рата починиле злочине тј. геноцид над Србима, на територији квислиншке Независке Државе Хрватске (Загорије, Славонија, Срем, Босна, Кордун, Босанска Крајина, Банија, Лика, Херцеговина, Горски Котари, Дубровник и део Далмације)...

Уистину, то ни Скупштина Србије није донела такву одлуку. У авнојевској Србији то је питање дневно-политичког маркетинга, а не национална стратегија. Једино је 22.10.2015. Народна Скупштина Републике Србске донела Декларацију о геноциду НДХ над Србима. И Влада послератне Бугарске је негде 1947. донела неко саопштење, у коме се каже како су бугарски војници у источној Србији починили злочине над Србима.

2. Од када то Срби имају своје две државе на Балкану? Заправо, чега се то Милорад Додик одриче?

Срби на Балкану имају више држава. Једна је Република Србија, у границама авнојевских делегата, односно Брозових комуниста, који су те границе уцртали 29. новембра 1943. у Јајцу на Другом заседању АВНОЈ-а.

Босна и Херцеговина је стара србска дедовина, бар нас томе учи Светосавље, а Додик није одрастао на томе, већ на атеизму и идеологији братства и јединства. Док Република Србска се не тумачи као држава, већ ентитет. Неразумљиво је то што се Милорад Додик лако одрекао Мостара, Бихаћа, Грахова, Лијевна, Сарајева, Чапљине, Гламоча, Купреса, Горажда, Петровца, Кључа, Санског Моста, Коњица и др. 

Лицемерно ми је и то што човек за муслимане употребљава термин "Бошњаци". Још једна тековина неокомуниста. Јер су Брозови комунисти тек априла 1974. године, направили нову нацију - муслимани од исламизованих Срба. А од 1999. добијају нови назив - "Бошњаци".

Поред тога, није ми јасно зашто он Црну Гору не сврстава у србске државе? Црна Гора већ се вековима тумачи као Србска Спарта, зар не? Да црногорски дивови, које је предводио сердар Јанко Вукотић у Великом рату нису стали храбро на Бојну Њиву, Развршjе и Улошевину, о Божићу 1916. године ни Србије ни Срба не би било. Дневно политичка ситуација у Црној Гори никако не може и не сме да осликава осећања и повезаност једног јединог србског корпуса!

Бар сам ја то имао прилике пре годину и по дана да видим својим очима и ушима на обележавању 100. годишњице Мојковачке епопеје, са момцима из Мојковца. Што би чувени чачански песник рекао: "Његош мртав ћути, Матија се смеје".

Зашто се Вардарска Македонија не може убројити у србски национални корпус? Прво, не знам да ли је ико од вас могао да преброји и види србска гробља у Старој Србији? Само у Балканским ратовима и Првом светском рату има их на стотине: Битољ, Прилеп, Куманово, Штип, Брегалница, Тетово и др.

Друго, где је то наш највећи владар Душан Силни Немањић крунисан за цара? У Београду и Бања Луци сигурно није...

Још нешто, већина људи који живе у Вардарској Македонији погрешном (али добро смишљеном и поганом) политиком Брозових комуниста и њихових наследника, где очигледно спада и сам Милорад Додик, довела до настанка македонске нације. Па сада испада да је Вардарска Македонија нечија друга држава, а не наша. Да не припада србском националном корпусу?!

Без обзира што је и тамо дневно политичка ситуација таква да се намеће нешто као да су они ту од античких времена, а не да су дошли са Јужним Славенима у 6. столећу...

Ако се Французи никада нису одрекли својих историјских претензија на богате покрајине Алзас и Лорен, као што се ни Руси нису одрекли Крима... Зашто би се ми одрицали нашег вековног етничког простора? Зашто би уопште прихватили ту Брозово и Дејтонско комадање наше земље и разбијање србског корпуса?!

3. Да ли са овом својом изјавом о проблемима које треба претворити у проблеме сећања Милорад Додик није желео да се замера властима у Загребу? Хиљаде Крајишника, поздрављају се са Догодине у Книну. Да ли је то Милорад Додик заборавио две битне речи у свом речнику: Србска Крајина? Могуће, с обзиром да се налазио на територији нове хрватске државе.

И када смо већ код тога... Авнојевска држава Хрватска је највећим делом сачињена од србског етничког простора (штокавско наречје то показује). Барања рецимо никада није у историји била хрватска земља, али никада. Исто важи и за Истру. Стицајем историјских (не)прилика 1946. године су поклоњене СР Хрватској.

Штавише и сам усташки поглавник је 1941. морао да поклони добар део Далмације Италијанима. Војна Крајина, где спада Лика, Кордун, Банија, Славонија... па чак и Западни Срем исто тако су 1946. дати СР Хрватској, уз мото да је Социјалистичка Република Хрватска заправо држава хрватског и србског народа.

Тако је било све до краја 1990. године када су Фрањо Туђман и његова странка ХДЗ промениле Устав и то је био један од главних окидача за рат. Србима су одузета сва политичка и национална права. "Бљесак" и "Олуја" 1995. су биле само печат Решавања србског питања у Хрватској. А видим да то Миле и не спомену... а и зашто би? Па решили смо све несагласности.

Мртви никоме не требају. Само да нас подсећају на страдање и нерешена питања, зар не?

Позвао је додуше Миле хрватску државу да врати имовину Србима, а они да раде са њом шта хоће. Вероватно је мислио на неку продају или нешто слично. А иронија је у томе што они ни то неће.

Још једна изјава Милорада Додика ми оштро запарала уши, на 07:20 минути снимка:

- "...Морамо да се помиримо. Ми вјерујемо у једног Исуса Хрста, и Хрвати и ми...".

Ово ме дотукло, искрен да будем.

Видим да и у Србији од наших политичара, али и црквених највиших великодостојника чујемо глас "савести", где се с времена на време чује тај појам помирења и праштања.

Са киме ми то морамо/требамо да се измиримо? Са Хрватима? Већина Хрвата то не жели. Сваке године се прави тужна и трагична статистика о вандалским нападима на србске куће, православне цркве, увредљиве графите, поломљене табле са ћирилицом, разбијене главе, поломљене аутомобиле итд.

Све је то уствари резултат лицемерне и лажљиве политике Загреба, који не жели ни помирење, а још мање повратак Срба.

То је њима нихова борба дала.

Треба ли наводити ко у данашњој Хрватској има највећу популарност? Очигледно да треба. Ко то може у сред лета окупити на најобичнијој ледини 120.000 поклоника усташког денрека. Чије се слике увек доносе када су неки "домољубни" моменти у питању? Анте Готовине, Мирка Норца, Младена Маркача и др.

То су "јунаци" последњег рата. Из оног прошлог ту су слике: Јуре Францетића, Динка Шакића, Рафаела Бобана и др. Зато им је омиљена песма: "Бојна од Чавоглаве" и "Ево зоре, ево дана, ево Јуре и Бобана". Певају се на свадбама државних функционера.

Све лепше од лепшег.

Весеље на завидном нивоу

Наш Исус Христ и њихов није исти очигледно, јер њихов Исус Христ дозвољава злочине и прашта им, пошто је то политика Ватикана према Балкану већ више од 150 година. Није случајно то што су римокатолички свећеници учествовали у Другом светском рату као кољачи (Фра Мирослав Мајсторовић) или као мотиватори (кардинал Алојзије Степинац)...

Није случајно ни то што су нам убијали свештенике и владике... рушили и палили цркве и документацију. Ајде црква може да се сагради нова, али црквена документација, са књигама крштених, венчаних, умрлих не може. Један од најгорих злочина који су над Србима починили усташе. Затирали су нам порекло, секли корене.

Они у томе не виде проблем. Тако су задојени и васпитани. А изгледа да ни Милорад Додик не види проблем у томе, када овако збори... да зло буде горе и веће над јамама велебитским.

Написа: Чуле
12.08.2017.